Пређи на садржај

Васко Липовац

С Википедије, слободне енциклопедије
Васко Липовац
Липовац са својим скулптурама
Лични подаци
Датум рођења14. јун 1931.
Место рођењаКотор, Краљевина Југославија
Датум смрти4. јул 2006.(2006-07-04) (74/75 год.)
Место смртиСплит, Хрватска
Уметнички рад
Пољевајарство, графика, дизајн, илустрација, сценографија

Васко Липовац (Котор, 14. јун 1931 — Сплит, 4. јул 2006) хрватски је сликар, вајар, графичар, дизајнер, илустратор и сценограф пореклом из Црне Горе.

Остао је запамћен по својој минималистичкој фигурацији и употреби интензивне, немодуловане и често дисонантне палете. Са изузетком његовог раног уметничког периода (геометријскa апстракцијa), до краја ликовног стварања остао је одан фигурацији. Радио је у разним техникама и подједнако вешто користи високо полирани метал, дрво, емајл, теракоту или полиестер, за израду својих скулптура, рељефа и инсталација.

Живот и каријера

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Котору 14. јуна 1931. у коме је провео детињство и завршио основно школовање. Дипломирао је на Академији примењених уметности у Загребу 1955. године, и исте године постао сарадник мајсторске радионице Крсто Хегедушића, у којој је стварао све до 1959. године.

Пореклом из Котора, Липовац је дошао у Сплит са 36 година и овом граду препознао средину у којем може живети и изградити сопствени свет. У Сплит је дошао 1967. године и у њему је живео и стварао до своје смрти, али се често враћао и у родни Котор.

Његова последња већа изложба, „Море, спорт, Еротика, Три пута Липовац“, постављена је у уметничкој галерији у Сплиту у мају 2006. године, само неколико недеља пре његове смрти.

Преминуо је 4. јула 2006. у Сплиту, у 74 години живота.

Атеље Васка Липовца, који функционише као депо. Породица Липовац, је у њему 2008. основала Удружење ВАЛ, које брине о радовима Васка Липовца и уједно их приближава јавности кроз изложбе, отворена врата и образовне програме за децу.[1]

Ликовно стваралаштво

[уреди | уреди извор]

Ликовно стваралаштво Васка Липоваца сврстава се у ред најпознатијих хрватских уметника по мотивима морнара и бродова, и циклуса скулптура „Бициклисти“. Уметност Васка Липовца - сликара, вајара, графичара, дизајнера, илустратора и сценографа је уметност Медитерана, са мушкарцем у центру, добро је препознатљивости „рукопис“, прихваћеног истовремено од уметничке критике и шире публике, прихваћеног уметника.

Као признати уметник, Васко Липовац је био постмодерниста чије су слике и скулптуре, као и сценографија, лутке и друга дела, увек препознатљиве по изразито медитеранској атмосфери, пуној боје и изузетног хумора.

А сталним истраживањем материјала и форме, у готово 40 година плодног рада на Медитерану, овај топли и ведри свет Васка Липоваца је непрестано у процвату и расту.

Липовчеве скулптуре и инсталације у отвореном простору
Црвени цвет (скулптура)
Перле (инсталација)

Сценографија и луткарство

[уреди | уреди извор]

Од средине 1980-тих Липовац је извео неколико врло успешних „излета” у сценску уметност (сценографију, луткарство, костимографију), што је резултовало освајањем престижне награде на манифестацији „Марулови дани 1991”. за сценографију у представи Мука спаситеља нашега.[2][3]

Његови уметнички радови у сценску уметност укључују следеће сценографије, костиме и лутке:

Сезона Сценско дело Место извођења Липовчеве сценске креација
1984/85 Хомер, Л. Паљетак, Одисејева путовања Луткарско позориште „Пионир”, Сплит Лутке и сценографија
1985/86 Клод Дебиси, Кутија играчака
М. Равел, Daphnis et Chloé		 Хрватско народно казалиште у Сплиту Сценографија и костимографија
1990. М. Ветрановић, Како братја продаје Јозефа Дубровачки љетни фестивал Сценографија
1991. Муке нашег Спаситеља „Марулови дани”, Хрватско народно казалиште у Сплиту Сценографија
2001. И. Тијардовић, Мала Флорами Хрватско народно казалиште у Сплиту Сценографија
2001. Сервантес, Дон Кихот Градско казалиште младих Сплит Сценографија

Опремање књига

[уреди | уреди извор]

Васко Липовацадио је радио и илустрације за неколико књига, од којих су значајније:

  • П. Златар, Откључани глобус. Загреб, 1982. године.
  • Ј. Фиаменго, Долазак на хлеб. Загреб, 1998. године.

Популарна уметност

[уреди | уреди извор]

У популарној култури стваралштво Васка Липовца послужило је као инспирација у следећим делима:

  • Брод у боци (1971) - књига поезије Арсена Дедића инспирисана је Липовчевом сликом морнара који брод држи у боци.
  • Тако лијепа (2004) - песма с албума „Мале Ствари” хип-хоп групе Елементал.
  • Типковнице у Зрак (2004) - песма рап групе Дјечаци.
  • Астролаб за Васка Липовца (2011) - песма Јакше Фиаменго
  • Бициклисти (2018) - кратки анимирани филм Вељка Поповића

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Марко Марулић (2006), Вуковар
    Марко Марулић (2006), Вуковар
  • Краљ (1978), Хотел Президент, Дубровник
    Краљ (1978), Хотел Президент, Дубровник
  • Слика/инсталација (2006)
    Слика/инсталација (2006)
  • Цртеж (2003)
    Цртеж (2003)

Признања

[уреди | уреди извор]
  • 1968. — 5. Плави салон, Откуп у Задру, Награда Цетињског салона, Цетиње
  • 1969. — Награда за зимском салону 1969., Херцег Нови
  • 1970. — Годишња награда народноослободилачког покрета „Слободна Далмација”, Сплит
  • 1971. — Награда за вајарство 6. загребачког салона, Загреб
  • 1971. — Награда за скулптуру 3. сплитског салона, Сплит
  • 1972. — Награда за откуп Вечерњег листа 7. Загребачка изложба југословенске графике, Загреб
  • 1972. — Награда за откуп 7. Загребачка изложба југословенске графике, Загреб
  • 1972. — Награда за откуп на 1. бијеналу савремене хрватске графичке умјетности, Сплит
  • 1975. — Признање на 2. Југословенско бијенале мале пластике, Мурска Собота
  • 1975. — Награда за скулптуру 1975. 7. салона Сплит, Сплит
  • 1978. — Награда Григор Книгхт за илустрацију, Загреб,
  • 1978. — Награда за кипарство, 7. Медитеранско бијенале, Александрија
  • 1979. — Награда града Сплита, Сплит
  • 1981. — Награда за искупљење, Југословенски бијени мали пластични материјал, Мурска Собота
  • 1986. — Награда Ернануела Видовића сплитског салона, Сплит
  • 1986. — Свечана церемонија отварања Седмог југословенског бијенала мале пластике, Мурска Собота
  • 1988. — Награда за откуп 14. Изложбе цртежа у Загребу, Загреб
  • 1993. — Откупна награда за споменик краљу Петру Крешимиру, Шибеник
  • 1995. — Прва награда за споменик Дражену Петровићу, Загреб
  • 1996. — Награда Сплитски салон, Сплит
  • 1997. — Награда хрватског фестивала акварела, Загреб
  • 1998. — 2. меморијална награда „Марка Марулић”, Загреб
  • 2003. — Награда за графичко бијенале, Сплит
  • 2003. — Велика награда 3. Хрватског трогодишњег акварела, Карловац
  • 2006. — Награда за животно дело, Слободна Далмација, Сплит

Њему у част Свеучилишна галерија Васко Липовац носи његово име.

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Erceg Eremut, Antonija. „Gdje je ostavština umjetnika Mediterana?”. vizkultura.hr. Приступљено 16. 4. 2020. 
  2. ^ „LIPOVAC, Vasko (Vasilije)”. Hrvatski biografski leksikon (на језику: Croatian). Zagreb: Leksikografski zavod Miroslav Krleža. 2013. Приступљено 17. 4. 2020. 
  3. ^ „Marulovi dani 1991”. Приступљено 17. 4. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]
Разговори
  • K. Prijatelj: Monumentalni sažeci. Ibid., 40(1983) 16. VII, str. 4.
  • T. Maroević: Žanrovsko kiparstvo. Danas, 5(1986) 209, str. 39–40.
  • I. Šimat Banov: Toplina malog svijeta. Slobodna Dalmacija, 43(1986) 13. II, str. 10.
  • R. Tomić: Emotivno prizivanje lica. Ibid., 11. XII, str. 13.
  • T. Maroević: Patina visokog sjaja. Danas, 7(1988) 308, str. 41.
  • G. Gamulin: Točka izmirenja za Vaska Lipovca. 15 dana, 32(1989) 7, str. 14–17.
  • C. Fisković: Zvučni doživljaj Sredozemlja. Slobodna Dalmacija, 48(1990) 11. VII, str. 15.
  • J. Depolo: Biti slikar o ratnom Dubrovniku. Dubrovnik, 4(1993) 3, str. 189–192.
  • S. Križić-Roban: Biciklom kroz život. Vijenac, 3(1995) 47, str. 16.
  • S. Vidulić: Trodimenzionalne slike. Slobodna Dalmacija, 56(1998) 12. VIII, str. 21.
  • B. Majstorović: Vasko Lipovac. Kontura, 9(1999) 60, str. 69.
  • N. Šegota: Bokeljski pop-artist. Novi list, 54(2000) 18. VI, Pr., str. 4–5.
  • M. Baričević: Dodir igre u opusu umjetnika. Ibid., 55(2001) 19. VIII, Pr., str. 4–5.
  • I. Šimat Banov: Vasko Lipovac (monografija s potpunijim popisom lit.). Zagreb 2001.
  • Repertoar hrvatskih kazališta, 3. Zagreb 2002.
  • M. Baričević: More kao usud, život i slika. Novi list, 58(2005) 8. V, Pr., str. 7.
  • I. Rončević: Sinteza. Kontura, 15(2005) 85, str. 91.
  • I. Šimat Banov: Čisti oblik prirode. Slobodna Dalmacija, 62(2005) 30. IV, Pr., str. 25.
Некролози
  • V. Božanić Serdar, Novi list, 59(2006) 6. VII, str. 17.
  • D. Glavan, Jutarnji list, 9(2006) 5. VII, str. 39.
  • M. Jurković, Vjesnik, 67(2006) 6. VII, str. 41.
  • T. Maroević, Vijenac, 14(2006) 323/325, str. 16.
  • I. Šimat Banov, Ibid. — S. Vidulić, Slobodna Dalmacija, 63(2006) 6. VII, str. 18.
  • M. Vuković: Od Marulića u Vukovaru do izložbe u Splitu. Hrvatsko slovo, 12(2006) 580, str. 26.
  • L. Magaš: Grafičke igre Vaska Lipovca. Grafika, 5(2008) 16/17, str. 28–31.
  • Vasko Lipovac – erotika. Zagreb 2008.
  • I. Brešan: U Splitu niče Plavo stablo. Slobodna Dalmacija, 68(2011) 9. VI, str. 40.
  • I. Šimat Banov: Hrvatsko kiparstvo od 1950. do danas. Zagreb 2013.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Васко Липовац на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Васко_Липовац&oldid=28557950”