Велики Перм
| Велики Перм Пермь Великая | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Географија | |||
| Главни град | Чердињ | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | коми-пермјачки | ||
| Религија | политеизам, православље | ||
| Политика | |||
| Облик државе | монархија | ||
| Историја | |||
| — Оснивање | 1323. | ||
| — Укидање | 1505. | ||
| Земље претходнице и наследнице | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
|
| ||
.gif)
Велики Перм (рус. Пермь Великая) или само Перм, био је средњовековна држава народа Коми, а данас је Пермска Покрајина, конститутивни субјект Руске Федерације. Главни град државе био је Чердињ.[1]
Порекло имена Перм није познато, постоје извори да је град Чердињ био познат као Велики Перм, док неки историчари сматрају да је назив Перм дат јер је он на локалном језику означавао трговце или тржиште. Чердињ је био централни трговачки град државе и седиште свих органа.[2][3][4] Општи регион Великог Перма познат је као вису у географији и картографији у средњовековном исламу и помиње се у радовима арапских путописаца Ахмеда идб Фадлана, Јакута ал-Хамавија и многих других. Израз вепс је вероватно изведен од имена народа Вепси, који су се населили око језера Ладога и реке Сухона.[5]
Кнежевина Велики Перм
[уреди | уреди извор]
Кнежевина Велики Перм (рус. Великопермское княжество, Velikopermskoye knyazhestvo) била је засебан Коми-пермјачки ентитет у 14. и 15. веку, а те повластице добила је од Новгородске републике. Кнежевина је задржала степен аутономије под Великом московском кнежевином, али је на крају доспела под тоталну власт Новгородске републике, 1505. године.
Кнежевина се налазила у области реке Кама и одржавала блиске везе са оближњим Пермом од Вичегде. Обе државе Перм плаћале су данак Новгородској републици у периоду од 9. до 10. века. Перм од Вичегде је хришћанизован од стране Стефана Пермског у 14. веку и касније подређен Великој московској кнежевини. Године 1451. кућа принчева Перма преузела је контролу над оба Перма, који су били под контролом Велике московске кнежевине. Ипак Велики Перм је убрзо изборио независност, окружен Великом московском кнежевином, Новгородском републиком и Казањским канатом. Године 1472. војска Велике московске кнежевине победила је Велику Перму и заробила њиховог принца.[6]
До почетка 18. века, Велики Перм налазио се у оквиру рејона реке Кама у јужном делу земље којом је владала породица Строганов. Данашњи простор бивше државе Велики Перм налази се на простору Пермске покрајине, конститутивног субјекта Руске Федерације.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Article on Cherdyn at uraltourism.com.
- ^ Ferdinand Heinrich Müller, (1839). Der ugrische Volksstamm, oder Untersuchungen über die Ländergebiete am Ural und am Kaukasus, in historischer, geographischer und ethnographischer Beziehung., 334.
- ^ E.g. Allan S. C. Ross, "OWN Bjarmar : Russian Perm", Leeds Studies in English and Kindred Languages 6 (1937), 5-13. Ross (1937) suggests that the name is from an Old Norse term for "edge, shore", the bjarmar being the "people from the edge", a name which would then have been taken over by the population and changed to permi.
- ^ Reallexikon der germanischen Altertumskunde, vol. 33. стр. 425.
- ^ Janet Martin, 'Treasure from the Land of Darkness:The Fur Trade and its significance for Medieval Russia',1986,pp. 7.
- ^ Article on Great Perm at heritage.perm.ru Архивирано 2006-09-29 на сајту Wayback Machine
Литература
[уреди | уреди извор]- Семёнов О. В. К вопросу о времени вхождения в состав Московского государства Перми Великой / О. В. Семенов // Известия Уральского государственного университета. — 2004. — № 31. — С. 34-45.
- Семёнов О. В. Становление и эволюция системы местного управления на Урале во второй половине XV — первой половине XVII в. Екатеринбург, 2006.
- Семёнов О. В. Великопермская уставная наместничья грамота 1553 г. // Проблемы истории России. — Екатеринбург: Волот, 2008. — Вып. 7: Источник и его интерпретации. — С. 295-333.
- Морозов Б. Н., Симонов Р. А. К проблеме источников древнепермской письменности Стефана Пермского (около 1340—1396) // Древняя Русь. Вопросы медиевистики. 2009. № 1 (35). С. 5-16.
- Шумилов Е. Н. Пермь Великая – Чердынь: Опыт исторической реконструкции. 2-е издание, исправленное. Пермь, 2005.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Енциклопедија Пермског краја Архивирано на сајту Wayback Machine (12. август 2019)
- Историјски документи Великог Перма Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2020)
