Велики рит
Велики рит | |
|---|---|
 Улица у Великом риту, северни део насеља. | |
| Административни подаци | |
| Град | Нови Сад |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 18′ 16″ С; 19° 50′ 00″ И / 45.3044° С; 19.8333° И |
  Велики рит Велики рит на карти Новог Сада | |
Велики рит је градска четврт Новог Сада.
Положај насеља
[уреди | уреди извор]
Велики рит се налази на североисточној периферији града, источно од Темеринског пута (односно од Клисе и Слане Баре), северно од Малог Београда, јужно од градске депоније и западно од Мишиног Салаша и Радне зоне север 4.
У административном смислу, насеље је подељено између месне заједнице „Клиса“ (на северу), месне заједнице "Видовданско насеље" (на југоистоку) и Месне заједнице "Слана бара" (на југозападу).
Источно од насеља Велики рит налази се мочварно (ритско) подручје, по којем је овај локалитет и добио име.
Историја
[уреди | уреди извор]Подручје Великог рита је било део старог корита Дунава, његовог некадашњег меандра. Њиме је све доскора вода отицала у време поводња и поплава.
Овде је најпре настало неколико привредних објеката, међу којима преовлађују простори за складиштење робе. У јужном делу, око објеката Предузећа за извођење инсталационих радова за водовод и грејање подигнуто је стотинак кућа, у којима станује сиромашно, претежно ромско становништво. Куће у овом делу насеља су већим делом хаотично постављене, а мањим делом ушорене. Грађене су од черпића, цигле, дрвета, лима и сличног материјала са градског отпада.
У северном делу насеља изграђени су нови стамбени објекти, различите величине и типа, а овде су формиране и ушорене улице. Насеље се још изграђује и није добило коначну физиономију и унутрашњу структуру.
Становништво
[уреди | уреди извор]Велики рит је подељен на северни део (са израженијим урбаним карактеристикама) и јужни део, који представља нелегално ромско насеље. У овом ромском насељу живи око 2.500 становника, од чега 70-90% лица расељених са Косова и Метохије и крајњег југа Србије.[1] Према другом извору, у Великом риту живи 350 ромских породица, од којих је 150 расељено са Косова. У насељу живи и око 30 ашкалијских породица, које су такође расељене са Косова.[2]
Образовање
[уреди | уреди извор]На простору Великог рита, у Дечанској улици, налазе се две средње школе: Средња школа „Свети Никола” и Средња медицинска школа „Хипократ”.
Привреда
[уреди | уреди извор]Дуж Темеринског пута налазе се складишта трговинских фирми за грађевински материјал и техничку робу. На северу насеља, поред аутопута Е-75 налазе се „Уједињене српске пиваре“ (члан „Хајнекен групе“), „Рода мегамаркет“ и седиште компаније „Меркатор–С“.
Установе
[уреди | уреди извор]У насељу се налази Удружење Рома „Велики рит“. Удружење делује са циљем запошљавања Рома и њиховог оспособљавања за занате и отварање малих радионица, као и едукација Рома у писању пословних планова.[3] У Великом риту постоји и дом културе који је основала Матица Ашкалија, а од 2005. године и месџид исламске заједнице, у којем имамску дужност обавља Џејлан Бајрами.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Поред насеља, Темерински путем саобраћају градске аутобуске линије 5 и 5Н и приградске 30, 31, 32 и 33.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 06. 10. 2011. г. Приступљено 14. 06. 2010.
- ^ „Microsoft Word - serbia1005.doc” (PDF). Приступљено 29. 9. 2010.
- ^ „Fond za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine”. Fondrnps.org.rs. Приступљено 29. 9. 2010.[мртва веза]
Литература
[уреди | уреди извор]- Др Јован Ромелић, Велики рит, Енциклопедија Новог Сада, свеска 5, Нови Сад, 1996.
- Јован Миросављевић, Бревијар улица Новог Сада 1745-2001, Нови Сад, 2002.
- Јован Миросављевић, Нови Сад - атлас улица, Нови Сад, 1998.
- Зоран Рапајић, Нови Сад без тајни, Београд, 2002.
