Грбавица (Нови Сад)
Грбавица | |
|---|---|
 Грбавица | |
| Административни подаци | |
| Град | Нови Сад |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 14′ 45″ С; 19° 49′ 59″ И / 45.2458° С; 19.833° И |
  Грбавица Грбавица на карти Новог Сада | |
Грбавица је градска четврт Новог Сада.
Положај насеља
[уреди | уреди извор]
Источну границу Грбавице чини Булевар ослобођења, јужну Булевар цара Лазара, северну Футошка улица, док западну границу чине улице Војводе Книћанина, Атанасија Гереског и Ђорђа Сервицког (по другом тумачењу, улице Војводе Книћанина и Коло српских сестара).
Суседне градске четврти су: Стари Град на истоку, Сајмиште на северу, Лиман на југу и Адамовићево насеље на западу.
Месне заједнице
[уреди | уреди извор]У административном смислу, Грбавица се налази у саставу месних заједница „Вера Павловић“ и „7. јули“. МЗ „Вера Павловић“ обухвата источне делове Грбавице, док МЗ „7. јули“ обухвата Адамовићево насеље и западне делове Грбавице.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према подацима предузећа ЈКП Информатика Нови Сад, на подручју Грбавице живи 14.120 становника (2010. година).[1] МЗ „Вера Павловић“ има 8.958 становника, а МЗ „7. јули“ 11.802 становника. Већи део становника МЗ „7. јули“ живи на Адамовићевом насељу, а мањи део на Грбавици.
Историја
[уреди | уреди извор]Грбавица је један од старијих делова Новог Сада. У 19. веку, подручје Грбавице представљало је градску периферију, а ту је 1800. године отворено Јеврејско гробље, а затим 1860. године и Католичко гробље.
Данашњи назив насеља настао је почетком шездесетих година 20. века (1960—1961), када су на овом простору, у данашњим улицама Војвођанској, Владимира Николића и Вере Павловић, подизани нови стамбени објекти. Пошто је требало убрзано градити станове, тадашњи урбанистички инжењер Милан Цветков преузео је, у оквиру сарадње између Новог Сада и Сарајева, готове пројекте израђене за сарајевски кварт Грбавицу. Тако је радни назив стамбених планова прихваћен међу грађанима као име за тај део града. Данас многи овдашњи становници ни не знају порекло имена Грбавица.
Карактеристике насеља
[уреди | уреди извор]Грбавица је изграђена на алувијалној тераси Дунава, са надморским висинама од 76 до 78 м, на нижим деловима лежи на засутим мртвајама Дунава, а на вишим на обалским гредама, тако да је само симболично „грбава“. Ужи део Грбавице је претежно стамбено подручје, а некадашње ниске куће сада све више замењују нове вишеспратнице.
-
Улица браће Рибникар -
Улица Данила Киша -
Улица Мише Димитријевића -
Улица Мише Димитријевића - октобар 2006
Привреда, пословање, јавни објекти
[уреди | уреди извор]На Грбавици се налазе следећи привредно-пословни и јавни објекти:
- Електровојводина
- Новосадска топлана
- ЈКП Стан
- Лиманска пијаца
- Пошта 21102
- Институт за тополарство
- Дом здравља
- Седиште месне заједнице „Вера Павловић"
- Радио „Сигнал"
Образовање
[уреди | уреди извор]
У насељу постоје следеће образовне установе:
- Висока техничка школа струковних студија
- Средња Електротехничка школа „Михајло Пупин"
- Средња Техничка школа „Јован Вукановић"
- Средња Медицинска школа "7. април" (налази се на граници Грбавице и Адамовићевог насеља)
- Основна школа „Соња Маринковић"
- Основна школа „Бранко Радичевић"
- Школа за основно и средње образовање „Др Милан Петровић", за децу ометену у развоју
Верски објекти и гробља
[уреди | уреди извор]На Грбавици се налазе два старија градска гробља: Јеврејско гробље (отворено 1800. године) и Католичко гробље (отворено 1860. године). У продужетку Католичког гробља налазе се Евангелистичко, Реформаторско и Авијатичарско гробље, а наведена гробља од Католичког раздваја такозвани славолук.
У насељу постоји Римокатоличка црква светог Рока из 1801. године, док се на Католичком и Јеврејском гробљу налазе Католичка односно Јеврејска капела. На Грбавици се такође налази седиште протестантске верске заједнице Црква Христа спаситеља,[2] а у току је и изградња православне цркве.
Спорт
[уреди | уреди извор]У северном делу Грбавице деловала је „Стрељачка дружина 1790", а 1945. године је на теренима и простору стрелишта основано Спортско друштво „Еђшег-Јединство", са 15 разних спортских секција. Због разноврсности спортова и броја секција, ово друштво је сврставано у четири најмасовнија спортска друштва бивше Југославије, одмах иза Црвене звезде, суботичког Спартака и Партизана.
Улице и саобраћај
[уреди | уреди извор]Неке од значајнијих улица на Грбавици су:
- Браће Рибникар
- Булевар ослобођења
- Булевар цара Лазара
- Војводе Книћанина
- Војвођанска
- Гогољева
- Данила Киша
- Ласла Гала
- Мише Димитријевића
- Пушкинова
- Футошка
Кроз саму Грбавицу је од 2014. године пролазила аутобуска линија бр. 13. (Детелинара – Грбавица – Универзитет), али је то решење укинуто 2021. Међутим, велики број линија (2, 6, 7, 9, 11A, 11Б, 12, 52, 53, 54, 55, 56, 60, 61, 62, 64, 68, 69, 71, 72, 73, 74, 76, 77, 78, 79, 80, 84) пролази границама насеља, Булеваром ослобођења, Футошком улицом и Булеваром цара Лазара.
-
Булевар цара Лазара -
Толстојева улица -
Пушкинова улица -
Улица браће Рибникар
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „sponsor 9 | ЈКП Информатика[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 03. 10. 2018. г. Приступљено 08. 04. 2020. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 08. 2011. г. Приступљено 25. 01. 2011.
Литература
[уреди | уреди извор]- Др Душан Попов, Грбавица, Енциклопедија Новог Сада, свеска 6, Нови Сад, 1996.
- Драгомир Љубинац, 30 година Месне заједнице „7. јули“ у Новом Саду 1974-2004, монографија, Нови Сад, 2004.
- Јован Миросављевић, Бревијар улица Новог Сада 1745-2001, Нови Сад, 2002.
- Јован Миросављевић, Нови Сад - атлас улица, Нови Сад, 1998.
- Милорад Грујић, Водич кроз Нови Сад и околину, Нови Сад, 2004.
- Зоран Рапајић, Нови Сад без тајни, Београд, 2002.
