Пређи на садржај

Велики војвода Босне

С Википедије, слободне енциклопедије

Велики војвода Босне (велики војвода русага босанског[1] лат. Bosne supremus voivoda / Sicut supremus voivoda regni Bosniae),[2][3] је била дворска титула у Краљевини Босни, коју је монарх додељивао највишим војним заповедницима, обично резервисана за најутицајније и најспособније међу највишим босанским племством.[4][5][6][7]

Прецизније би било тумачити титулу као канцеларијско место, а не као дворски чин, иако није био наследан, служио је обема сврхама и доживотно га је задржавао племић који је стекао титулу.[8][9]

Историја

[уреди | уреди извор]

За разлику од употребе у западној или средњој Европи, као и у разним словенским земљама од централне до североисточне Европе, где је аналогија између великог војводе и великог кнеза била значајна, при чему су обе титуле одговарале владару нижем од краља, али вишем од војводе, у Босна је титула великог војводе више одговарала византијској војној титули мега докс.[9][10]

Уопште, словенска реч кнез се често назива владаром, понекад аналогно краљу, па је велики кнез више личио на високог краља него на великог кнеза.[11] У том смислу, иако је, као иу осталим јужнословенским суседним државама и међу њеним племством, у Босни постојала и титула кнез или велики кнез, номинално аналогна кнезу и великом кнезу, у ствари је била рангирана као средњи до крупни феудални властелин, са одговарајућим утицајем на босански станак, где је сакупљано целокупног босанско племство, без обзира на чин и статус.[9]

Међутим, у суседним земљама титула војвода, на словенском војвода, имала је и војничко значење, али је у том смислу „велики војвода” била специфично, чак искључиво, босанска титула.[8]

Сходно томе, титулу великог војводе Босне је изричито дао босански владар, било бан, краљ или краљица, свом највишем војном заповеднику.[11]/

Титула је по типу више личила на канцеларијску, а не на дворски чин, иако је носила разред у судском реду првенства, и често ју је носио један појединац, ретко два у исто време.[8]

Носиоци титуле

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kurtović, Esad (2009). Veliki vojvoda bosanski Sandalj Hranić Kosača (на језику: бошњачки). In-t za istoriju. стр. 159, 233, 409. ISBN 978-9958-649-01-1. Приступљено 6. 5. 2023. 
  2. ^ Sulejmanagić, Amer (30. 11. 2012). „Novac Hrvoja Vukčića Hrvatinića” [Coins minted by Duke Hrvoja Vukčića Hrvatinića]. Numizmatičke Vijesti (на језику: српскохрватски). 54 (65): 54—85. ISSN 0546-9422. Приступљено 8. 5. 2020. 
  3. ^ Vatroslav Jagić; Lajos Thalloczy; Franz Wickhoff (1899). „Missale Glagoliticum Hervoiae ducis Spalatensis”. archive.org (на језику: Latin). Приступљено 10. 5. 2020. 
  4. ^ Miller, William (2014). Essays on the Latin Orient (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 481. ISBN 978-1-107-45553-5. Приступљено 16. 2. 2019. 
  5. ^ Preveden, Francis Ralph (1962). A history of the Croatian people from their arrival on the shores of the Adriatic to the present day: with some account of the Gothic, Roman, Greek, Illyrian, and prehistoric periods of the ancient Illyricum and Pannonia (на језику: енглески). Philosophical Library. стр. 98,99,100. Приступљено 16. 2. 2019. 
  6. ^ Zlatar, Zdenko (2007). The Poetics of Slavdom: The Mythopoeic Foundations of Yugoslavia (на језику: енглески). Peter Lang. стр. 544. ISBN 978-0-8204-8135-7. Приступљено 16. 2. 2019. 
  7. ^ Cvetković, Branislav (19. 12. 2014). „The Header to the Ten Commandments in the Hval Codex: a Contribution to the Semantics of Medieval Illumination”. Ars Adriatica (на језику: хрватски и енглески). hrcak.srce.hr (4): 155—172. doi:10.15291/ars.493. Приступљено 16. 2. 2019. 
  8. ^ а б в Kurtović, Esad (2009). Veliki vojvoda bosanski Sandalj Hranić Kosača (PDF) (на језику: Bosnian) (Historijske monografije; knj. 4 изд.). Institut za istoriju Sarajevo. ISBN 978-9958-649-01-1. Архивирано из оригинала (.pdf) 5. 3. 2016. г. Приступљено 10. 1. 2016. 
  9. ^ а б в Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. 
  10. ^ Filipović, Emir O. (2010). „Viteske svecanosti u Budimu 1412. godine i ucesce bosanskih predstavnika (Festivities held in Buda in 1412 and the participation of Bosnian magnates)” (.pdf/.html). Spomenica Akademika Marka Šunjića (1927—1998), Filozofski Fakultet U Sarajevu (на језику: Bosnian и енглески). Filozofski fakultet u Sarajevu. Приступљено 10. 1. 2016. 
  11. ^ а б Malcolm, Noel (2002). Bosnia: A Short History. Pan Books, Pan Macmillan of Macmillan Publishers Ltd. ISBN 978-0-8147-5561-7.