Велики чичак

Велики чичак
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Asterales
Породица:	Asteraceae
Род:	Arctium
Биномно име
A. lappa
Синоними
Lappa major Gaerin. Arctium majus Schrk. Lappa communis var. major Gaerin. Lappa officinalis All. Lappa vulgaris var. major Neilr.

Arctium lappa

Arctium lappa

Велики чичак (Arctium lappa), у народу још и као репух, лопух, велики лопух, је најчешћа и најпознатија врста чичка. Научни назив Arctium lappa потиче од грчких речи arktos, што значи медвед и lappa што представља име чичка или од грче речи labein = дохватити, шчепати (због кукица којима се плод закачиње). Велики чичак је веома распрострањена, двогодишња коровска биљка која се може наћи на запуштеним местима, поред путева и око насеља.

Опис биљке

Корен је меснат, вретенаст и дужине до 60 cm. Стабло је црвенкасто, ребрасто, грана се само у горњем делу и гранчице су вунасте. Листови су најкрупнији у доњем делу стабла да би постајали све ситнији идући ка његовом врху. Лице листа је тамнозелено, а наличје је покривено сивим длакама. Крунични листићи су пурпурноцрвени, цевасти и на врху подељени на пет делова. Чашични листићи су на врху савијени у облику кукице. Цветови образују лоптасте главице сакупљене у гроње.

Дрога и хемијски састав

Најчешће се користи корен (Bardanae radix), док се плод (Bardanae fructus), лист (Bardanae folium) или уље (Oleum Bardanae radicae) користе нешто ређе.

Корен се сакупља у другој години и садржи:

• инулин (45-50%),
• слуз,
• чврсто етарско уље,
• скроб,
• горке материје,
• масти,
• танине,
• лигнине и др.

Употреба

У народној медицини примењује се за лечење обољења косе која се испира незаслађеним чајем. Поред тога добар је и за чишћење крви и мокраћних путева као и код повишеног шећера у крви. Треба напоменути да се чичак не сме користити истовремено са употребом лекова против повишеног шећера у крви.

Поред ових дејстава чичак показује веома разноврсна дејства. Најчешће је у употреби као средство које помаже код избацивања вишка течности, против упала, чирева, екцема, псоријазе. Користи се и за јачање апетита као и за стварање и лучење жучи. Експерименталним путем је доказано да чичак делује на бактерије.

Литература

• Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
• Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
• Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
• Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
• Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
• Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
• Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
• Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
• Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
• Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
• Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
• Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
• Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе

• BioNet škola
• Део текста преузет са презентације www.herbateka.com уз дозволу