Вељко Џакула
| Вељко Џакула | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. март 1955. |
| Место рођења | Пакрац, Југославија |
| Држављанство | Хрватска |
| Универзитет | Универзитет у Београду |
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | Демократска партија Срба |
Вељко Џакула (Пакрац, 19. март 1955) српски је политичар из Западне Славоније. Председник је Српског демократског форума.
Биографија
[уреди | уреди извор]Мајка Јованка, девојачки Ненадовић, била је домаћица, отац Милета зидар. Вељко има две сестре. Оженио се 1984. године и отац је једног детета.
Године 1970. завршио је основну школу у Пакрацу, а четири године касније и гимназију. На Универзитету у Београду дипломирао је шумарство 1979. године и стекао је диплому инжењера.[1]
Професионална каријера
[уреди | уреди извор]Радни век започиње 1981. године у Моровићу, у Сремскомитровачком газдинству. Године 1982. прелази у Пакрац те до 1986. године ради у струци. На место директора Шумарије у Пакрацу долази 1987. године где остаје до 1991. У Српском демократском форуму ради од 1995. године. Прво обавља дужност генералног секретара, да би 1997. године постао председник Управног одбора.[1]
Политичка каријера
[уреди | уреди извор]Крајина
[уреди | уреди извор]У политику улази 1990. године. Јуна исте године оснива одбор Српске демократске странке у Пакрацу, затим постаје председник Регионалног одобра СДС-а за Славонију, Барању и Западни Сријем те постаје члан Главног одбора СДС-а. Био је потпредседник Владе Републике Српске Крајине од избора 1992. године.[2] Радио је на нормализацији односа с Републиком Хрватском, те је био потписник Даруварског споразума 1993. године. После потписивања Споразума суспендован је са свих дужности кулминацијом сукоба са Миланом Мартићем и Миланом Бабићем. Због тога је неко време провео у затвору у Глини.[3]
Хрватска
[уреди | уреди извор]
На шестим парламентарним изборима 2007. године заједно са Светозаром Ливадом представљао је листу Заједнице Срба у РХ у 12. изборној јединици.[4] На изборима је освојио 4% гласова.[5]
Оснивањем Демократске партије Срба у августу 2009. године изабран је за председника програмског савета.[6] Са својом странком и уз подршку Српске народне странке и Нове српске странке поднио је кандидатуру за председника Републике Хрватске на председничким изборима 2009/10. године, сакупивши 10.557 потписа грађана.[7][8] Кандидатуру је повукао пре првог круга избора.
Један је од оснивача Коалиције „Српска слога“ крајем 2010. године у Вировитици.[9] На изборима за заступнике у Хрватски сабор 2011. године представљао је Странку на листи Коалиције српских странака у 12. изборној јединици где је освојио 16% гласова што је било недовољно за улазак у Сабор.[10]
Поводом 17. годишњице Операције Олуја на Дан победе, 5. августа 2012. године, присуствовао је прослави у Книну и тако постао први Србин и представник Срба из Хрватске на овој прослави.[11][тражи се бољи извор][12]
Сведочења у Хашком суду
[уреди | уреди извор]На Међународном кривичном суду за бившу Југославију у Хагу као сведок тужилаштва сведочио је почетком 2006. године против Милана Мартића, последњег председника Републике Српске Крајине.[13]
На истом суду сведок тужилаштва сведочио је у октобру 2012. године против Горана Хаџића, другог председника Републике Српске Крајине.[14]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Veljko Džakula - Predsjednički izbori”. Izbori.dnevnik.hr. Архивирано из оригинала 04. 03. 2010. г. Приступљено 20. 8. 2012.
- ^ „Документи и Устав Републике Српске Крајине”. Документи Владе и Скупштине Републике Српске Крајине у прогонству. Архивирано из оригинала 02. 10. 2013. г. Приступљено 18. 8. 2012.
- ^ „Legalis - hrvatski pravni portal”. Legalis.hr. 17. 1. 2006. Архивирано из оригинала 27. 02. 2012. г. Приступљено 20. 8. 2012.
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 05. 03. 2016. г. Приступљено 27. 04. 2012.
- ^ „IZBORI 2007”. Izbori.hr. Архивирано из оригинала 02. 05. 2012. г. Приступљено 20. 8. 2012.
- ^ „I Srbi moraju dobiti dvostruko pravo glasa”. Metro-portal.hr. 19. 2. 2010. Приступљено 14. 3. 2012.
- ^ Džakula: Činim ovo zbog svih građana, pogotovo Srba u RH - Predsjednički izbori Архивирано на сајту Wayback Machine (19. август 2011), Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ Predsjednik Srpskog demokratskog foruma se kandidira za predsjednika Hrvatske - Vijesti.net - Index.hr, Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ „Vecernji.hr - Srpska sloga protiv Pupovčeva SDSS-a , Regije, podravina i bilogora”. Приступљено 04. 05. 2012.
- ^ „Izbori Za Zastupnike U Hrvatski Sabor”. Izbori.hr. 13. 12. 2011. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 14. 3. 2012.
- ^ „Veljko Džakula bit će prvi srpski predstavnik koji će u Kninu nazočiti proslavi Oluje”. Dnevno.hr. Архивирано из оригинала 06. 08. 2012. г. Приступљено 20. 8. 2012.
- ^ „Džakula: Oluja će biti legitimna kada budu priznate sve žrtve , Aktualno, hrvatska”. Vecernji.hr. Приступљено 20. 8. 2012.
- ^ ICTY: Đakula prvi svjedok optužbe protiv Mile Martića - Vijesti.net - Index.hr, Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ Džakula: Hadžić je bio tolerantan do incidenta na Plitvicama kada su ga uhitili i pretukli - Vijesti.net - Index.hr, Приступљено 5. 4. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Петровић, Илија (1994). Српско национално вијеће Славоније, Барање и Западног Срема. Нови Сад: Цветник.
- Петровић, Илија (1996). Од вијећа до републике: Славонија, Барања и Западни Срем. Нови Сад: Цветник.
