Википедија:НТГ приручник

НТГ је скраћеница (акроним) за Неутрална тачка гледишта, која спада у званична правила Википедије.

Свако има неко стајалиште. Мада може бити да 99% света види ствари исто као и ви, ваше гледиште је и даље само једно од многих која се могу разумно држати. На пример, шта то значи бити либерал? Неки тврде да овај политички став значи да влада треба активно да ради на очувању једнакости, док други тврде сасвим супротно, да либерали теже да увећају могућности појединца и умање владу. Може ли разуман чланак о либерализму да призна таква уверења? Може, а овај приручник ће вам рећи како.

Прва ствар: Договарање неутралности са другима

Први елемент при договору о проблемима пристраности са другима је да признате да имате тачку гледишта, и да одредите одакле потиче. „Тако верују сви које познајем“ је добро за почетак. Међутим, када пишете чланак у сарадњи са неким ко верује другачије, често је важно имати и неке доказе при руци. ово не значи само доказе за ваш поглед него и доказе о томе колико још особа дели ваше ставове и ко су те особе. Овакви подаци омогућују писцима и учесницима у расправи да донесу практичне одлуке. То укључује и да ли неко гледиште заслужује да буде прво наведено, да ли нека два заслужују подједнак третман, да ли гледишта можда спадају у одвојене чланке и ако је тако, које би наслове ти чланци требало да имају.

Поседовање речи

Уобичајен извор тврдоглавости у расправама о НТГ је веровање да нека група „поседује“ реч и да има искључиво овлашћење да је дефинише:

„Реч либерализам су сковали политички филозофи. Политички филозофи су стручњаци за либерализам и ниједан од данас живих не верује да је либерализам исто што и либертаријанизам.“

Заправо, многе речи имају више значења. То не обухвата само случај да једна особа „либерално“ некада користи када прича о политичком покрету а некад за неограничену употребу неког састојка у рецепту. Некада то значи да разне особе подразумевају разне ствари када кажу исту реч.

Чињеница да се десно оријентисана националистичка партија у Русији зове Либерално-демократска партија Русије није покривена ни једним смислом речи у речнику. Нису ни гледишта првобитних Либерала, који су се противили клеру и меркантилизму. Међутим, у енциклопедији идеје у које много људи верује или је веровало заслужује не само помињање него и поштен третман. Многи од ових проблема се могу решити оним што називамо вишезначна одредница.

Истовремено, чињеница да се ви не слажете са тиме како је нека реч дефинисана или се користи, не подразумева одмах и да постоји НТГ проблем. Такође морате осигурати, коришћењем одговарајућег навођења и приписивања, да су ваше тврдње о алтернативним употребама истовремено и битне и проверљиве.

Приписивање и навођење

Приписивање одређује ко стоји иза неке тврдње. У овом примеру:

„Судећи по већини Аустралијанаца, Битлси су најбоља рок музичка група икада [Рокенрол Анкета 1998.] (Rock and Roll Survey)“

реченица „већини Аустралијанаца“ приписује тврдњу да су Битлси најбоља група икада.

Навођење казује читаоцима где могу да провере да је приписивање тачно. Подвучени део горе је навођење.

Ако користите уопштено приписивање, („Критичари кажу...“), користите га пажљиво. Ово називамо неодређеним тврдњама, зато што због њих тврдње могу да изгледају мање неодређење или мање спорне него што заправо јесу. У принципу, када треба да припишете нешто, будите одређени.

Погледајте: Википедија:Наведите изворе, Википедија:Проверљивост.

Неутралан тон

Тврдње писане неутралним тоном су ближе томе да буду објективно истините. Једна таква неутрална тврдња је ова:

„Доктори Стенли Понс (Stanley Pons) и Мартин Флајшман (Martin Fleischmann) са Универзитетѕ у Јути су шокирали свет својом изјавом да су открили начин да искористе енергију нуклеарне фузије на температурама блиским собној“.

Мада је врло мало научника веровало да је изјава Понса и Флајшмана тачна, а камоли одговорна, вероватно би се сваки сложио са тврдњом изнетом у претходној реченици.

За политички пример, узмите статус Јерусалима. Израелска влада га сматра престоницом државе, док га многе друге државе не сматрају, и иду дотле да су своје амбасаде сместиле другде. Неслагање око тога који је главни град Израела је покренуло жестоку расправу на енглеској Википедији. Међутим, са чињеницама како су изнете горе су се сви могли сложити. Решење? Држите се чињеница.

Када нека чињеница није опште позната, или када податак који се преноси представља субјективну процену, као што су резултати неке одређене анкете, податак треба приписати и навести.

Оптужбе

Приписивање и навођење су нарочито важни када се износе тврдње против неке особе („Мајкл Џексон је злостављач деце“). Приметите да многе оптужбе нису нити потпуно истините нити потпуно неутемељене. Они који оптужују често имају доказе за прави преступ, али када га именују користе претеране (хиперболичне) речи. Добар начин за ношење са таквом ситуацијом би могао бити отприлике овакав:

„Дечакова мајка је оптужила Џексона да је делио кревет са њеним сином и назвала је то ‘злостављањем детета’“

Другим речима, просто дељење кревета са непознатим дететом није оно што речи „злостављање детета“ значе већини људи, мада ће се многи сложити да је то неприлично. Међутим, ако „злостављање детета“ доспе у новине и постане вест, не треба га изоставити. Решење је исто као и код других спорних тврдњи: ставите га под знаке навода.

Очигледно, лажне оптужбе су непоштене и нису неутралне, па ако сумњате или знате да су оптужбе неискрене, покушајте да их „неутралишете“. Нажалост, сем ако не постоји признање од тужитеља, неискреност није лако доказати. Међутим, често постоји очигледан мотив да би тужитељ лагао или преувеличавао. Ако га приметите, истакните га или га још боље наговестите.

„Дечакова мајка је оптужила Џексона да је делио кревет са њеним сином и назвала је то ‘злостављањем детета’. Откако се раздвојила од свог мужа прошлог месеца, жена нема никаквих прихода. Џексон је прошле године платио 1 милион долара да би се нагодио у тужби у којој се тврдило да је злостављао дете.“

То је отприлике највише што можете да урадите. Није неутрално ако кажете: „Наравно, она вероватно лаже.“

Наговештавање

Мада се наговештавање може чинити слабим, то је моћна алатка и његова злоупотреба је уобичајен начин за увођење пристрасности. Размотрите пример:

Председник скупштине је оптужен да је бескичмењак и невољан да користи оружане снаге да би одбранио наша права. Прошлог месева је потврдио да је леворук.

Помињање његове леворукости у овом контексту служи да наговести да је то на неки начин битно. Као последица, стављање у први план ове иначе неутралне изјаве има за ефекат подстрекавање предрасуде, у овом случају предрасуде да су леворуке особе мекушци. Овакви наговештаји ће сигурно покренути примедбе. Немојте их ни користити ни толерисати.

Пристраност код приписивања: Пазите на своје нијансе

Постоји могућност да унесете сопствену пристрасност чак и када приписујете. На пример, погледајте ову реченицу:

"Двејн Гиш је рекао да је Земљу и жива бића на њој створио Бог."

Овако, то је неутрална изјава. Али шта ако „рекао“ замените са

• приметио
• објаснио
• истакао
• тврдио
• наговестио

Све оне имају различите конотације, које зависно од контекста уносе пристрасност. Нарочито „приметио“, „истакао“ и „објаснио“, будући да наговештавају да је Земљу заправо створио Бог, што многи сматрају нетачним. Када бирате речи, замислите како би реченицу прочитао неко са другом ТГ, и бирајте пажљиво. Кад год можете да бирате „рекао“, „написао“ или „изјавио“, оне су обично најсигурније.

Више о терминима на које треба обратити пажњу прочитајте у Википедија:Речи које треба избегавати.

Простор и равнотежа

Чланак може бити писан неутралним тоном а да ипак изостави важна стајалишта. Такав чланак треба сматрати делом у раду по НТГ, а не непоправљивим пропагандним памфлетом. Аутори често представе само једну ТГ зато што је то једина коју познају. Лек за то је додавање у чланак — не уклањање из њега.

Не заслужују сви различити ставови подједнак простор. Чланци треба да буду занимљиви, да би привукли и задржали пажњу читалаца. За ставке у енциклопедији, идеје такође треба да буду значајне. Простор који заслужују зависи од њиховог значаја и тога колико се занимљивих ствари може рећи о њима.

Стручност

У многим научним, техничким или социјалним проблемима, различити стручњаци имају различита мишљења. То нарочито важи у оним пољима где има доста нагађања (на пример, одређивање будућег значаја глобалног загревања). Википедија треба да извести о свим битним стајалиштима; међутим, то треба да учини пропорционално кредибилитету различитих стручњака који заступају одређене тезе.

Једно мерило за значај неког гледишта је веродостојност (кредибилитет) стручњака који га подржавају. Шта неког стручњака чини веродостојним? Неки од критеријума су:

• углед (репутација) стручњака, традиције у којој ради, групе или институције у којој тај стручњак ради
• да ли стручњак користи методе уобичајене у том пољу или неке потпуно другачије
• да ли је стручњак успео или не да одговори на критике
• да ли стручњак има угледне присталице својих тврдњи
• да ли његова (њена) тачка гледиште припада у други чланака (на пример, еволуција и креационизам)

Другим речима, омиљеност неке идеје сама по себи не одређује њен значај. Може се десити да мало људи зна да је неко веровање погрешно, али некада је то зато што већина не зна за доказе против тог веровања. Ако ви сами нисте стручњак за дату тему, ваша интуиција да је чланак пристрасан можда није поуздана. Останите отворених схватања и питајте друге за доказе.

Тачке гледишта за које стручњаци сматрају да имају врло мало веродостојности, али су широко популарне (као што је веровање у астрологију, које велика већина научника и астронома сматра ирационалним и нетачним), треба навести, али баш као таква: значи, треба изложити тачку гледишта и њену широку популарност, али треба изложити и мишљење велике већине стручњака.

Морална и политичка стајалишта

Природно, у неким темама постоји мање „стручности“ и научног размишљања а много више „мишљења“, То је нарочито тачно у темама као што су морал или религија, онима које се темеље како на вери, тако и на политици.

У таквим случајевима треба навести све тачке гледишта, у складу са њиховим значајем и, ако је могуће, бити одређен у томе ко их заступа. Има и случајева када велика већина политичких партија, политичара и новинара подржава неко одређено мишљење, док га значајна мањина не подржава: тада треба навести оба гледишта.

Један од уобичајених проблема у политици је природна тежња да се већинско политичко мишљење у својој земљи сматра „нормалним“ а оно заступљено у другим земљама „ненормалним“, блесавим или заведеним. Тако би, на пример, чланак писан са америчке тачке гледишта могао оценити европску наклоњеност социјалној држави заведеном или да изрази ово гледиште на заобилазан начин; исто би се могло десити у чланку писаном са европског гледишта о правди и ватреном оружју у Сједињеним Државама. Писци стога треба да се одупру овим природним тежњама и размотре тачку гледишта једне групе као „већинску“ и „нормалну“, посвећујући јој успут више простора и пажње.

Најважнија лекција

Много важније од способности да пишете неутрално без размишљања о томе јесте воља и знање да радите са другима на постизању тог циља. Будите храбри у уређивању страна које су пристрасне, не устручавајте се да затражите помоћ и немојте се узнемирити када неко измени ваше чланке.

Схватите да можда имате ТГ које нисте свесни, да сте можда нешто научили погрешно или да га можда не памтите добро. Узмите у обзир да иако се чланак свима који су га до сада прочитали чини неутралним, неки други који наиђу, са другачијом ТГ, још увек могу наћи добар разлог да га измене. Често се и неутралан чланак може учинити још више неутралним.

Пристраност посматрајте као проблем у чланку, не у особама које су га писале. Заузимање супротног става само чини људе тврдоглавим а вас представља у лошем светлу. Подучавајте, не нападајте. Потражите помоћ Википедијиних медијатора ако неког корисника не можете да уразумите или се чини одлучним да крши политику НТГ. Само немојте никада заборавити да расправи пружите поштену прилику. Можете се изненада за колико се Википедијанаца успостави да уопште нису толико пристрасни колико се чине, само ако им покажете мало учтивости или поштовања.

Ствари које не треба избегавати

Неки Википедијанци у име неутралности покушавају да избегну да изнесу било какву тврдњу коју би неки сматрали увредљивом, чак и када је та тврдња објективно истинита. Ово није намера тежње ка неутралности. Много групе би највише волеле да се неке чињенице изнесу еуфемистички, или само користећи њихову терминологију, или да су потпуно потиснуте; таквим се жељама не треба повиновати. С друге стране, ове изразе треба представити, објаснити и илустровати примерима, можда и са становишта других група о томе зашто се израз користи као и о самој групи.

Такође погледајте: Википедија:Неутрална тачка гледишта/Примери