Википедија:Рачунарска терминологија/Browser

Browse у енглеском означава "разгледање", не претраживање или навигацију. У том смислу би ово пре био "разгледач" али не мирише добро :) --Asusnjar 05:25, 26 децембар 2005 (CET)

Да, али више лежи навигација по фасциклима, по датотекама или интернету или претраживање фасцикала (карпета), датотека, или интернета. Треба да анализирамо функцију у којој се ријеч употребљава па да тражимо одговарајуће у нашем језику. Разгледање? Нико у канцеларији не иде да 'разгледа' фасцикле, датотеке итд., него иде нешто да тражи или претражује. Навигација (појам је из Наутике),више лежи за интернет у смислу навигације по виртуелној стварности што на крају крајева и јесте интернет. --Славен Косановић 05:38, 26 децембар 2005 (CET)

Па... не слажем се баш да више лежи навигација по фасциклама. Навигација има везе долажењем на право место а не са гледањем самог садржаја. Даље, слабо да ико навигује по фасциклама или датотекама, а чуо сам да многи људи разгледају часописе, слике, производе па и фасцикле, датотеке или "интернет странице" (како год то да се преведе). На крају, "навигација" одговара енглеском navigation што је начин да се дође до садржаја.

Друго, претраживање је други начин да се дође до садржаја без знања тачно где је, опет не гледање истог, и савршено одговара енглеском "search". --Asusnjar 17:35, 26 децембар 2005 (CET)

Да бих био максимално коректан, да кажем да је званични превод речи с енглеског "онај који прелистава" а не "онај који разгледа", мада се реч редовно користи и за "прелиставање продавница". --Asusnjar 23:24, 26 децембар 2005 (CET)

Ево пар општих примјера:

Ја када одем да посјетим неку изложбу (сликарство, инсталација, скулптура, итд.) или неки споменик (архитектуру, археолошко налазиште, итд) могу да кажем да идем да погледам... или идем да разгледам...

Када идем у куповину могу да гледам, разгледам, или тражим и претражујем.

Када идем у библиотеку могу да листам, прелиставам, или тражим и претражујем.

Када сам у канцеларији и одем у архиву, ја тражим, претражујем, листам, прелиставам, гледам, разгледам, итд.

Када користим рачунар, обично нешто тражим, претражујем, читам извјештаје (не разгледам извјештаје као да су неки часопис, или изложба) односно тражим потребне информације у датотекама. или претражујем структуру датотека, организујем, итд.

Када користим Интернет онда такође тражим, претражујем, гледам, разгледам, или чисто путујем или пловим по виртуелној стварности. --Славен Косановић 23:48, 26 децембар 2005 (CET)

... :) а ја, ето, баш разгледам "фасцикле" са сликама, претпрегледима докумената итд. док сређујем садржај...--Asusnjar 00:01, 27 децембар 2005 (CET)

Разумијем на шта мислиш. Али постави себи питање да ли датотеке фасцикли или карпете постоје да се само разгледају или гледају или да се траже, претражују, одређене информације, слике, или шта већ, које оне садрже. Када радиш на рачунару, ево узмимо примјер уређивања википедије, ти прво тражиш или претражујеш одређене информације, затим их обликујеш, сијечеш, лијепиш, организујеш структуру... па на крају крајева можеш само да разгледаш или гледаш чланке и слике у чланцима, али ја сматрам да рачунар не постоји само да би на њему могли да прикажемо или приказујемо информације, слике, итд. него да би касније могли да их тражимо, претражујемо када су нам потребне. --Славен Косановић 00:16, 27 децембар 2005 (CET)

Па ево да ти кажем. Ја најчешће нити тражим нити претражујем своје "фасцикле" или информације. Уствари не сећам се када сам то последњи пут радио. Ја већ знам где су и просто дођем до њих. Тражење подразумева да не знам где су (тражим, рецимо, "гуглом", али не "фасцикле" него интернет странице па их онда разгледам), а ја обично знам где сам их ставио. Слажем се апсолутно да рачунар не служи само да би на њему могли да прикажемо, али овај термин не описује цео рачунар већ само једну његову намену. С те стране гледишта, Browser уствари не зна како да тражи нити претражује. Све што зна је да прикаже и прати везу на коју кликнемо. Остало су све нечије друге услоге...--Asusnjar 06:04, 27 децембар 2005 (CET)

На мом факултету (студирам информатику на Матаматичком факултету у Београду), професори доста полажу на коришћење домаћих термина (где је то могуће). Тако се за браузер користи израз разгледач, или чешће прегледач. Колико сам ја видео у овој дискусији није искрсао овај назив, а мислим да би могао да буде погодан. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:23, 27 децембар 2005 (CET)

Поздрав Горане! Ако је код нас већ приваћен појам разгледач или прегледач и ја сам спреман да га прихватим без резерви. Само хоћу да укажем на контрадикторност појмова када се директно преводе са енглеског.

Ево примјера: Браусер - превод прегледач, разгледач (ОК)

Интернет Експлорер - превод Интернет претраживач

Осим тога да ли ми само прегледамо или разгледамо Интернет или датотеке у систему, или такође тражимо или претражујемо Интернет и датотеке у систему користећи било браусер или експлорер оперативног система? --Славен Косановић 00:47, 27 децембар 2005 (CET)

Чисто да не буде забуне, нисам мислио да кажем да је прегледач посебно прихваћен, већ да сам чуо да се користи. Статистички, вероватно је најчешће употребљаван израз браузер. Само сам хтео да укажем на још једну опцију.

Иначе, заборавих да поменем, иста професорка од које сам чуо овај израз је причала да је још давно постојао покушај да се СВИ информатички термини преведу на српски, али наравно, пројекат је био неуспешан јер се инсистирало на превођењу чак и речи које се не дају превести. Као смешан пример је навела тврдотворину и мекотворину (хардвер и софтвер). -- Обрадовић Горан (разговор) 02:37, 27 децембар 2005 (CET)

Мислим да "прегледач" није добар избор. "Прегледач" је онај који врши "преглед", што се најчешће односи на "проверу" (нпр. доктори прегледају пацијенте, учитељи домаће задатке, итд). Browser нема ту функцију уопште. Друго значење речи "преглед" је "сажетак". Ни то није функција Browser-а. Рекох горе, али да поновим... Browser је програм који просто зна да прикаже HTML страну чија је адреса директно задата или на чију је хипервезу кликнуто (да занемаримо секундарне функције са скриптовима, формуларима, штампањем итд). То је све. Провере, тражења, претраживања и остало су услуге неких других ствари, мада се често испољавају кроз Browser (нпр. Google омогућава претраживање, Yahoo и навигацију итд).

Поменути су неки конкретни производи. Internet Explorer, рецимо. Тачан превод би био "Интернет истраживач", не "Интернет претраживач". Слично важи и за "Windows Explorer". Постоје и други производи, са другачијим именима, али овде нису важна имена производа већ категорије - па нећемо их све звати "ватреним лисицама" иако један од њих има име које би могли тако да преведемо.

На неки начин Browser има фукнцију старих, глупих терминала. Разлика је у томе што је Browser практично глупљи али лепши (модернија технологија му је донела више боја, слика и музике). Пралтично се ради о визиру (ово није предлог) за гледање хипертекст садржаја на интернету. Пажња: не можемо ни да се ограничимо на HTML. Сетите се само Gopher-а, а ни File Browser није тако стран појам у енглеском...

--Asusnjar 06:29, 27 децембар 2005 (CET)

Само као примјер, (који ми наравно не треба да слиједимо) у шпанском језику Web Browser је преведен у Navegador (од глагола Navegar - путовати водом или ваздухом) - средство за путовање или навигацију кроз Интернет (полазећи вјероватно од тога да је Интернет виртуелна стварност), такође се користи, иако врло мало, hojeador - што би у преводу значило прелиставач, итд. У француском језику су се инспирисали највјероватније (скоро сви се слажу) у самом имену продукта Netscape Navigator те тако имамо navigateur Web или navigateur Internet са истим значењем као у Шпанском.

Са овим хоћу да кажем да и земље чији се број сталних корисника Интернета броји милионима имају проблема са стандардуизацијом рачунарских појмова. Њима је у почетку било лакше јер су могли да оставе појам у изворном облику (пошто пишу латиницом) и даље дају обајшњења за појам. Већину појмова у Рачунарству је ипак на крају крајева (нажалост) наметнула 'маса' њиховим свакодневним кориштењем а не Академија одређеног језика ни људи од струке.

Зато ја предлажем да стваим што више наших израза за одређени појам, те онда изаберемо онај за који се слаже највише корисника. Тако ако Browser треба да остане браусер пошто га већина људи одмах тако препознаје, па нека остане браусер. --Славен Косановић 18:49, 27 децембар 2005 (CET)

Проблем је у томе што 1) мало људи има довољно времена да размишља о правилном избору и 2) нису сви језички стручњаци. Због тога ово неће решити никакав проблем него га само продубити, на било коју страну... Ја знам да бих ја волео да видим прецизно одабране термине ако хоћу да напишем чланак. Све остало ме одвраћа од тога.

--Asusnjar 19:28, 27 децембар 2005 (CET)

Ја само знам да ни у другим европским језицима појмови нису прецизно дефинисани, али то ипак не спутава људе да пишу чланке. Постави се појам у чланку па ако се већина људи не слаже (мислим на све; они који ће писати чланке и они који ће их читати), стави се други или трећи па све док се не дође до сагласности.

Ево примјер у француској википедији, име чланка navigateur Web, па на самом почетку још пет, шест ријечи као приједлог, а већина се и користи, којима би се могао означавати исти. Ако будемо чекали да нам неко стандардизује појмове и прецизно их дефинише онда нећемо никада ништа написати. И саме компаније које производе рачунаре и софтвер се много пута не слажу око одређених појмова, као примјер Windows Explorer или Internet Explorer (истраживач, како си ти навео и са чиме се и ја слажем) - (Windows) и Finder (проналазач, изналазач или налазач - иако можда нису најбољи изрази) - (Mac OS), мада ту још постоји потреба да се имена разликују из других нама познатих разлога.--Славен Косановић 19:58, 27 децембар 2005 (CET)

Ту си вероватно у праву! Само не треба да гледамо имена производа зато што на њих утичу неке друге ствари (маркетинг, архитектонска идеја, привлачност) а не толико шта раде. Узмимо примере Mosaic, Opera, Firefox, Mozilla итд.

--Asusnjar 20:16, 27 децембар 2005 (CET)

Кад мало боље размислим схватам да оба термина имају своје место, додуше за различит контекст. Док web browser омогућава потпуни приказ неке странице (и тиме ратгледање), file browser не приказује саме датотеке већ само њихову организацију и "преглед"...

--Asusnjar 18:21, 27 децембар 2005 (CET)

По питању стандардизације... Мали савет. Доста дуго сам овде, и мислим да неће функционисати да ми сад овде направимо један речник, и да очекујемо да ће сваки нови корисник који дође да га прочита, и научи напамет, и користи само те речи - за име света, 70 посто нових корисника не прочита чак ни ону поруку добродошлице коју им оставимо на страни за разговор, а како је Википедија базирана на добровољности, не можеш никога да присилиш да уради нешта шта му се не ради. Оно шта је могуће, и шта сам виђао да функционише у пракси јесте да ми овде направимо списак израза које ћемо користити на Википедији, а онда кад неко напише неки чланак који се тиче информатике да неко прође кроз тај чланак и исправи лоше изразе. Како немамо пуно чланака из ове области, ово може да ради неколицина људи (и иначе, то уопште није напоран посао). -- Обрадовић Горан (разговор) 20:16, 27 децембар 2005 (CET)

Ово сам написао да бих илустровао како једнозначност и дефинитивна решења нису неопходна, а и против су природе викија, па не би функционисала (пример: ми се сад овде договоримо око нечега, и за 3 месеца нам дође 30 људи који се баве овом темом... наравно да тада ми нећемо моћи да наметнемо решење које смо ми изабрали само зато што смо први дошли). -- Обрадовић Горан (разговор) 20:16, 27 децембар 2005 (CET)

Значи, направити опште смернице -- Обрадовић Горан (разговор) 20:16, 27 децембар 2005 (CET)

Тако сам и ја то замислио. Да направимо опште смернице, списак израза који се највише користе, па ако треба и остављамо многе изразе у изворном облику, на неки начин и једну основну структуру (на једној страници) цијеле области која ће све повезати. Тако да неко ко дође да пише нови чланак може да се снађе, може да види шта је све написано о теми. Ја сам поставио на страници Википедија:Тим/рачунарство и информатика, једну основну структуру, коју би, наравно, требало дотјерати за један чланак који би требао да буде подјела области. Волио бих да чујем и мишљења осталих о тој подјели: шта би требало измјенити, шта другачије срочити, шта додати а шта одуѕети, итд.

Што се тиче стандардизације ја лично не заговарам да ми овдје почнемо са стандардизацијом појмова у српском језику, него да као и све остале википедије почнемо да правимо чланке из Рачунарства и Информатике. Као што сам већ негдје записао ниједан европски језик нема потпуно дефинисане све појмове, али људи опет пишу.--Славен Косановић 20:46, 27 децембар 2005 (CET)