Википедија:Трг/Архива/Ауторско право/2

има ли неко идеју

Шта да радимо са сликама попут ових... [1]

Има таквих доста, и Голија нам је слао, и други... Жао ми да их бришем, али како да их провучемо... као fair use можда? --Dzordzm 03:38, 14. март 2007. (CET)

Погрешна лиценца, и то страховито погрешна - како је дошло од "уступио некоме ради презентовања и промоције" до "одрекао се свих права" (АКА јавно власништво)? Ово је само за брисање. Друга је ствар што неке ствари по својој природи не могу да се заштите.--Бране Јовановић, ДГзС <~> 07:49, 14. март 2007. (CET)

Имамо ли став пројекта на тему потписаних слика, нпр. Слика:Javorani planina Tisovac.jpg? Оне су ОК по ауторском праву, али шта мислимо о том потпису...? --Dzordzm 02:34, 17. март 2007. (CET)

И легендарне Слика:Војислав Илић1 .jpg, Слика:Војислав Илић2.jpg --Ђорђе Стакић (р) 07:14, 17. март 2007. (CET)

Како мислиш шта мислимо о потписима? Као прво постоји разлог зашто постоје такви шаблони ({{јв-корисник|име корисника}}), као друго сама ГНУ лиценца, коју не користи ова конкретна слика, али је користи 90% слика на Википедији подразумјева да помињање извора - значи да се зна ко је урадио слику. Ако неко узме слику са оставе за свој сајт он је дужан да помене аутора (или крши ГНУ лиценцу) - значи аутора не ВикиКомонс. --Милан Тешовић (р) 17:44, 28. март 2007. (CEST)

Трола

Данас сам случајно, листајући 24 сата, препознао ову слику београдског тролејбуса у једном чланку. Слика има ГНУ лиценцу. Е сада, пошто у тој лиценци тамо пише: Copies may also be sold commercially, but if produced in larger quantities (greater than 100) then the original document or source code must be made available to the work's recipient., а нпр. линк на њу није написан у новинама, а слика је очито штампана у тиражу већем од 100, чини ми се да је у питању кршење права иако су то бесплатне новине.

Моје питање је: шта ми радимо у таквом случају (када приметимо кршење права)? Пишемо протестну ноту или шта...? :)

Чланак у којем стоји слика је овај, али на нету те слике нема, већ само у штампаном издању, па ко има то при руци може видети... --Matija 15:29, 22. март 2007. (CET)

Што је најгоре, слика у "24 сата" је знатно ниже резолуције него ова са Википедије. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 15:32, 22. март 2007. (CET)

http://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:Image_copyright_tags#GNU_Licenses

Погледати напомену на крају одељка:

Please note: The GFDL is rather impractical for images and short text, because it requires the full text of the GFDL to be published along with the image. This is prohibitive for print media: in order to use a single image in a newspaper, a full page containing the GFDL would have to be printed. To resolve this, please dual-license your work under GFDL and an equivalent Creative Commons license like CC-by-sa-2.5 (see below). This helps to make your work usable not only freely, but also easily.

За коришћење једне слике која је лиценцирана само под ГЛСД новине би морале да одштампају и комплетну ГНУ лиценцу уз сваки примерак. Није довољна напомена "ово је слика под ГЛСД, аутор Стеван". Што у пракси значи да је свако штампање такве слике кршење лиценце.

Пре него што се обрушите на новине можда не би било лоше проверити да је Стеван стварно аутор ове слике. Ако је то исти Стеван као са ове Википедије (оставио сам му поруку), он "мало слободније" схвата те лиценце, тако да треба имали малу задршку можда. --Dzordzm 18:47, 22. март 2007. (CET)

И мени се чини да сам ту слику већ негде видео.

Него кад смо код овога, приметио сам пар пута на Б92 мапу Косова за коју сам већ сасвим сигуран да је под ГЛСД-ом. 77.105.58.47 08:51, 3. април 2007. (CEST)

Obavještenje o rezoluciji nove politike slanja slika i drugih medija na Vikipediju i srodne projekte...

Globalna Zadužbina Vikimedije (Wikimedia Foundation) je usvojila novu rezoluciju za slanje slika i drugih medija na projekte Vikimedije. Radi se o dosta restriktivnijoj politici nego što je to bila do sada. Mislim da svi saradnici Vikipedije treba da budu obavješteni o ovome zbog čega objavljujem informaciju ovdje. Naravno ta rezolucija pogađa sve projekte Wikimedia Foundation, pa i našu Vikipediju i srodne projekte, (Viki knjige, Viki vijesti, itd...)...

Detaljnije:

• Rezolucija o politici licenciranja slika i drugih medija na svim projektima Zadužbine Vikimedija (језик: енглески)
• Često postavljana pitanja o politici - draft (језик: енглески) ---Славен Косановић- {разговор} 12:20, 27. март 2007. (CEST)

---

Komentari

А колико ми имамо слика под поштеном употребом и колико посто од њих има адекватне аргументе за исту? --¡¿Кале?! 19:17, 27. март 2007. (CEST)

• Што се мене тиче није ме много брига шта су они тамо усвајали. Ја немам намеру да јурим некога ко крши "њихове" прописе. Значи како сам радио до сада тако ћу и даље. Ми ни ово стање до сада нисмо успели да средимо, а сада треба да испуњавамо нечије хирове. --Јован Вуковић (р) 19:29, 27. март 2007. (CEST)

Хехе, ти иѕгледа заборављаш на чијим се серверима налази наша Википедије :) --¡¿Кале?! 19:36, 27. март 2007. (CEST)

Јоване, можеш да будеш неозбиљан колико хоћеш, али овде се без околишања каже да ниједна политика која није у складу са овом резолуцијом Задужбини једноставно није прихватљива. Е сад, желиш ли да ми донесемо своју политику и да сами средимо своје слике, или да нам неко просто обрише пола слика са сервера? Шта ти се више свиђа?--Бране Јовановић, ДГзС <~> 19:48, 27. март 2007. (CEST)

Да би заврзлама била још већа, наш закон о ауторском и сродним правима и не препознаје поштену употребу (у ствари у нашем закону и не постоји појам „поштена употреба“), под истим условима као што је то у закону САД. Видјети чланове закона од 40-55..., гдје су услови под којима се дјело може користити без дозволе аутора прецизно дефинисани... Када кренемо да размишљамо о некој нашој политици по том питању, мислим да ћемо морати консултовати неке наше правнике. Дакле, то што се код нас закон о ауторском праву није баш нарочито примјењивао у пракси, не значи да у скоријој будућности неће. Учествовао сам недавно у јавној дебати око Креатив Комонс лиценци и вјерујете ми да ствараоци из разних области са наших простора, итекако разумију своја права. Питање је времена када ће постати свјесни добити коју могу да остваре, ако си њихово дјело користи изван услова дефинисаних законом... Није ми намјера да дижем панику, али треба се озбиљно поставити према проблематици и не тражити изговоре. Уосталом, заваравамо сами себе, ако желимо да стварамо слободни ресурс знања и медија, а с друге стране правимо неке политике о тзв. „поштеним употребама“... ---Славен Косановић- {разговор} 21:29, 27. март 2007. (CEST)

Slavene, naš zakon ima i na Vikizvorniku - s:Закон о ауторском и сродним правима. Такође, поштена употреба у нашем закону нас не погађа у толикој мери, пошто се наш закон односи на дела која су настала на територији Србије, а тога имамо (много) мање. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 21:35, 27. март 2007. (CEST)

Па није тачно да се односи на дјела која су настала само на територији Србије. :) Узмимо неки наш издавач је издао неку књигу фотографија неког страног аутора. То издање итекако потпада под нашу јурисдикцију, као и услови под којима се могу користити те фотографије/репродукције, такође омоти страних музичких албума које дистрибуирају наши дистрибутери, двд омоти, итд... Исти је случај са преводима стручне, научне, литературе, књижевних и других дјела, итд... А ми тешко можемо знати одакле је нешто дигитализовано/ископирано...---Славен Косановић- {разговор} 21:47, 27. март 2007. (CEST)

Ajmo ovako - za nas je "izdato u Srbiji" efektivno isto što i "nastalo u Srbiji", budući da izdavači kupuju prava za državu, i njihovo izdanje potpada pod naš zakon, isto kao i da je nastalo ovde. Dakle, po meni je to sve "nastalo u Srbiji". E sad, vrlo je moguće da grešim - čekam kontraargumente ;-).--Бране Јовановић, ДГзС <~> 21:56, 27. март 2007. (CEST)

Колико ја видим у нашем закону издавачи не купују право (праве уговор са страним аутором) на пуштање у промет и адаптацију/превод страних дјела за државу него то раде за себе. Дакле, уговор је између страног аутора и нашег издавача у складу са нашим законом који је по мом мишљењу итекако усклађен са већином осталих закона европских држава... Вјероватно има посебних случајева у којима одређено издање неког страног дјела има покровитељство наше државе/институција, али то не значи да наша држава прави уговор са аутором. Може да га направи било који од наших издавача, а да нека од државних институција буде покровитељ... Да ли је еквивалентно настало у Србији и издато у Србији? Том тематиком и интерпратацијама заштите у националним законодавствима се бави бернска конвенција, чији смо такође потписници... ---Славен Косановић- {разговор} 22:36, 27. март 2007. (CEST)

Hmm - ja nisam mislio "za račun države", nego "imovinska prava na teritoriji države", i u tom kontekstu sam pisao. Moraću da pripazim na ove moje izraze :-D. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:41, 27. март 2007. (CEST)

Наша држава као потписница бернске конвенције не може ни у ком случају прекршити исту. Дакле, кад је нека држава потписник исте, то је гаранција аутору да ће његово дјело бити исто, или скоро исто заштићено као и у држави његовог поријекла. Ниједно од основних начела из бернске конвенције, неће/не смије бити повријеђено. Према томе, ни ауторово имовинско нити морално право на дјело. Наш издавач уговором са страним аутором не стиче и ”имовинско право над истим” (сем ако уговором са аутором није другачије постављено), него право на објављивање и пуштање у промет дјела, потребну адаптацију/превод у нашој држави. Наш издавач по нашем закону је дужан да информише периодично аутора о начину објављивања (и другим значајним детаљима), као и да надгледа објављивање и пуштање у промет дјела. Дакле, то су моји закљуци на основу читања нашег закона и бернске конвенције. :) Е сад. У сваком случају мислим да наш закон није нимало попустљив по питању заштите дјела и да је чак рестриктивнији него национални закон неких од држава ЕУ... ---Славен Косановић- {разговор} 22:58, 27. март 2007. (CEST)

Ајмо редом, од назад ;):

1. Славене, ауторско право се састоји од имовинских права и моралних права, а имовинска права су право објављивања, превођена у сл. тј. то је баш оно што се купује када се лиценцира неко дело. Дакле, када издавач лиценцира неко дело, онда он плаћа аутору надокнаду за коришћење имовинских права над његовим делом (у овом случају на територији државе). Ми цело време баратамо имовинским правима над делом - правом на умножавање, правом на редистрибуцију, право на дозвољавање деривата и сл. Ништа од овога није у супротности са Бернском конвенцијом о ауторском праву, него је саставни део ње. Да не бих ја сад разглабао, погледај s:Закон о ауторском и сродним правима#Имовинска права аутора. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 23:25, 27. март 2007. (CEST)
2. Што се тиче домена деловања права над делима која су лиценцирана за издавање на територији наше земље - ако су лиценцирана за територију наше земље, можемо слободно да тврдимо да се то на нас не односи, јер се ми ем не ограничавамо на дистрибуцију на територији наше земље, ем се сервери на којима се то заправо држи налазе ван територије и надлежности те земље, тако да нас ту каче интернационална права, тј. верујем да је могуће ноншалантно тврдити да нас то ни најмање не тангира. Дакле, сматрам да због првог не можемо (јер кршимо лиценцу дистрибуцијом ван територије за коју је лиценцирано), а због другог ни не треба да се узнемиравамо.--Бране Јовановић, ДГзС <~> 23:25, 27. март 2007. (CEST)

Дакле, моје мишљење - тиче нас се каква су "локална" права над преводом, а зависно од случаја над омотом књиге/албума (да ли је оригинални омот за наше тржиште или дериват омота, не тиче нас се ако је интернационални), а за све остало нас се тичу "глобална" тј. међународна илу САД права. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 23:25, 27. март 2007. (CEST)

Имовинско право... Дакле, када купиш неку нектретнину ти стичеш имовинско и морално право над њом и продавац те некретнине не може да ти ускрати више право да радиш с њом шта ти воља, све док не повриједиш локалне општинске, или државане законе, територије на којој се налази та некретнина, наравно. :) Е сад. Код стваралачких дјела то није случај. Аутор може да забрани или да се не сложи са начином објављивања, или дистрибуције дјела и тражи да се поништи уговор и да се дјело повуче из промета. Тако да у овом закону, а ни у једном од европских закона се не говори о куповини ”имовинског права”, него куповини дозвола за реализовање одређених акција на које у супротном само аутор има право. Дакле, аутор се не одриче овдје нити свог имовинског, нити моралног права, сем ако другачије није постављено у уговору. Лиценца је код нас контроверзан појам, баш смо о томе дискутовали на мејлинг листи Креатив Комонс. Код нас се појам лиценца донедавно углавном примјењивао, као дозвола за дистрибуцију индустријских производа... :) Ауторска дјела која нису објављена од стране аутора под неком од постојећих мање рестрективних лиценци остају заштићена ауторским правом. Аутор само даје дозволе за њихову дистрибуцију, објављивање, адаптацију, под условима уговора и никада не предаје своје имовинско нити морално право издавачу/дистрибутеру. Када би то било тако и аутор прављењем уговора са неким издавачем у некој држави предао имовинско и морално право, онда би тај издавач постао власник ауторсог права, тада би издавач био тај који би се питао/правио уговор за дистрибуцију у другим државама и не аутор...:) ---Славен Косановић- {разговор} 00:11, 28. март 2007. (CEST)

1. Што се тиче домена деловања права над делима која су лиценцирана за издавање на територији наше земље... Па ово нам ништа не помаже, јер ће у 99% та дјела бити заштићена и код нас од стране неог од наших издавача који имају дозовлу за објављивање и дистрибуцију дјела. ---Славен Косановић- {разговор} 00:11, 28. март 2007. (CEST)
2. Дакле, моје мишљење - тиче нас се каква су "локална" права над преводом, а зависно од случаја над омотом књиге/албума... Исти слуачај као и претходни, 99% тих превода, омота албума, итд су код нас заштићена од стране издавача/дистрибутера. ---Славен Косановић- {разговор} 00:11, 28. март 2007. (CEST)

Питања за Нену

Нена тренутно ради на локализацији ЦЦ лиценци. Причао сам са њом о томе да нам растумачи питања која имамо у вези са ауторским правима и да та тумачења на неки начин и озваничимо. Да бисмо били још сигурнији, могли бисмо да се обратимо и још неком. Ја ћу поставити један сет питања, а ако и ви имате питања, додајте и допуњујте.

1. Да ли је и по нашем законодавству верна копија ауторског дела које је у јавном власништву и сама у јавном власништву?

2. Да ли и код нас постоји година пре које су сва објављена дела у јавном власништву, независно од смрти аутора, као што је 1923. у САД?

3. Која је тачно година смрти аутора чија су дела у јавном власништву (члан 195)?

4. Сваки допринос Википедији је објављен под ГЛСД, "верзијом 1.2 или било којом каснијом објављеном од стране ЗСС". У неким законодавстима се не може референцирати документ који још не постоји, да ли је то и код нас случај? Ако и јесте, да ли је то битно, пошто су сервери у САД?

5. Који закони о ауторским правима је важећи на територији Југославије у другом светском рату?

6. По нашем закону о ауторским правима, не сматрају се ауторским делом "службени материјали државних органа и органа који обављају јавну функцију".

6.1. Да ли то значи да државни органи на њих немају ни морална права?

6.2. Шта су државни органи? На пример: да ли су државни органи министарства, заводи, органи локалне самоуправе, јавни сервиси, јавна предузећа, државни универзитети, основне школе?

6.3. Шта су званични материјали? Да ли су то нпр. само прописи и уредбе, званичне информације или сви материјали које државни орган изда? Да ли је битно ако су означени са © или не?

7. Да ли су ауторска дела која су у јавном власништву у САД у јавном власништву и код нас? Да ли важи обрнуто? Шта са другим земљама?

8. Постоје ауторска дела која су у нашем законодавству у јавном власништву а у другим нису. Какав је статус превода тих дела на друге језике?

9. Поштена употреба. Концепт поштене употребе не постоји у нашем закону, али постоји сличан концепт умножавања ауторских дела без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде.

9.1. Да ли наш Шаблон:Историјска фотографија потпада под члан 42 закона?

9.2. Да ли се у нашој правној пракси промотивне слике могу слободно преузимати (Шаблон:Промотивна фотографија)?

9.3. Да ли Шаблон:Насловна страна новина, Шаблон:Снимак екрана-игра и слични потпадају под члан 48?

10. По закону, мапа је ауторско дело. Да ли се, и на који начин, сме правити једна мапа на основу друге?

Никола 06:13, 3. април 2007. (CEST)

Статус слика без лиценце

Дакле, данас (7. априла) у 11:58 по средњоевропском времену, бројач неозначених слика показује да Википедија на српском има 648 слика које немају никакву ознаку ауторског права. Евидентан је уложени труд администратора, нарочито Бојана Калкана, који је дефинитвно био носилац акције последњих месеци. Наравно, учествовали су и други - то што вас нисам поменуо, значи само да ме мрзело да копам по дневницима, не и да ваш труд није цењен ;-).

Што се броја слика са погрешном лиценцом тиче, он и даље остаје неутврђен, и биће доста проблема да се то стање реши, нарочито због отпора појединих корисника. Такође, ваљало би превести (тј. ваљало је превести још поодавно) текстове о природи поштене употребе, нове шаблоне и сл. Толико у овом извештају. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 12:07, 7. април 2007. (CEST)

Izvor slike

Za sliku ekv Слика:Milan magi.jpg sam navela da je iz knjige jer je tu objavljena. Sto se same slike tice, nje ima dosta na internetu, samo sto ne mogu da se setim na kojim sajtovima te da to navedem kao izvor umesto knjige. Koliko znam, autor knjige je dozvolio koristenje materijala iz knjige na nekim sajtovima koji su u pripremi. Nije mi bas najjasnije kako u ovom slucaju treba da oznacim sliku? Svenaj 14:28, 16. април 2007. (CEST)

Дакле, овако: садржај Википедије је под ГЛСД лиценцом, па би требало да буду и слике. Све што није под лиценцом која је сагласна са том нити у јавном власништву, може се користити једино под условима поштене употребе. Поштена употреба је изузетак у ауторском праву за потребе (критичког) коментара и спровођење идеје слободе говора. Било шта друго углавном није поштена употреба. За више података погледај Википедија:Ауторско право, Википедија:Поштена употреба, Википедија:Налепнице за ауторско право над сликама. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 14:36, 16. април 2007. (CEST)

Слике америчке војске

На званичном сајту Америчке војске постоји преко 2.000 фотографија које су јавно власништво. Испод пропратног текста сваке фотографије стоји: Images on the Army Web site are cleared for release and are considered in the public domain. Request credit be given as "Photo Courtesy of U.S. Army" and credit to individual photographer whenever possible. Е сад, пре него што почнем да затрпавам Википедију са овим садржајем, замолио бих заједницу да изнесе свој став у вези са овим питањем. --Краљевић Марко 18:24, 26. април 2007. (CEST)

Ukratko, ako je javno vlasništvo - prvo proveri da nema na Ostavi, i ako već nisu poslate tamo, zatrpavaj :D (Ostavu, naravno). --Бране Јовановић, ДГзС <~> 20:19, 26. април 2007. (CEST)

Contemporize, man

Хајде да неки админ среди да се лиценца cc-by-sa 3.0 појављује приликом слања фајлова. Тамо и даље стоји стара верзија 2.5, а 3.0 постоји већ пар месеци. --Matija 18:46, 3. мај 2007. (CEST)

Или не?... --Matija 14:32, 9. мај 2007. (CEST)

Додао сам. --филип ⁂ 22:37, 9. мај 2007. (CEST)

ОК, али ипак сам мислио да се дода 3.0, а одузме 2.5 јер је она сада неактуелна. А и под опцијом дуална лиценца и даље стоји само стара 2.5 --Matija 22:47, 9. мај 2007. (CEST)

Uklonjeno - oznaka ne postoji ni na Vikipediji na engleskom jeziku, ni na Ostavi, tako da je status i (ne)kompatibilnost nepoznanica. A što se tiče (ne)aktuelnosti, aktuelna je ona licenca koja je u upotrebi, ne ona koja ima najnoviju verziju - ovo su licence, ne programi. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 14:49, 12. мај 2007. (CEST)

Превод Резолуције о политици лиценцирања

У случају да неко није прочитао, или да му је тешко да прочита на енглеском језику, превод Резолуције на српски језик се налази на Википедија:Резолуција о политици лиценцирања. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 10:56, 15. мај 2007. (CEST)

Министри итсл.

Да ли су биографије министара са сајта Владе заштићене икаквим ауторским правом? Питам јер видим да су постављени шаблони о могуће кршењу тог права на чланке о скоро свим новим министрима, а који су били практично преписани са сајта Владе. Закон о ауторском и сродним правима из 2004. (члан 6, тачка 2) каже: Не сматрају се ауторским делом: службени материјали државних органа и органа који обављају јавну функцију...

Е сад, да ли су биографије министара службени материјал или не? Ако нису, шта онда јесте? Оно су основне информације о најјавнијим личностима у земљи. Исто питање важи и за слике тамо. Иако на дну пише: Copyright © 2004 Влада Републике Србије... Има неко стручан да ово размрси? --Matija 23:41, 17. мај 2007. (CEST)

Чини ми се да нико не зна тачан одговор на то питање. Знам да су се неки људи интересовали и да нисмо успели да сазнамо шта радити. Мада, мислим да то не треба да нас тангира. Не волим то што се узима (копи/пејст) са разних страна, чак иако имамо дозволу. Стога, сигурније је уопште не размишљати о томе и просто не дирати то; поготово ако је реч о клица-биографијама. --филип ⁂ 23:46, 17. мај 2007. (CEST)

Нису службени материјали као такви, али овде су у питању генеричке информације. Једини је проблем што ти текстови треба да нам буду референце, не извор за копирање материја. У принципу би вероватно могли и да их оставимо, али овде је у питању то да неке кориснике на жалост мрзи да размишљају о томе какав је ово пројекат, па сматрају да је довољно прекопирати текст однекуд - није битно одакле, али то је потпуно друга ствар.

Што се фотографија тиче, зависи ко је аутор - вебмастери не воде баш претерано рачуна о прописном означавању ауторског права над фотографијама, јер или не познају тематику, нису заинтересовани или оба, зависно од случаја. Да смо сигурни да слике не припадају некој агенцији, него да су баш дело владе (на пример, службене/званичне фотографије које ради лице које је задужено за те ствари) не би имали проблема да копије тих слика пребацимо и на Википедију, пошто би њихов статус био недвосмислен. Овако, можемо само да нагађамо одакле су дотичне фотографије покупљене. Такође, мало ван теме, - закон о ауторском и сродним правима имамо и на Викизворнику. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 00:02, 18. мај 2007. (CEST)

Мислим да се Copyright © Влада Републике Србије односи на сам изглед презентације а не и на садржај. Дакле то је званичан и основан материјал који је тим законом и изузет. Те биографије су мало ружно написане јер има врло штурих реченица којима недостају и неки најосновнији реченични чланови и зато их треба прерадити. Авала 13:03, 24. мај 2007. (CEST)

еЛеМ

Елем,`едан ИПовац(147.91.1.41) је данас(чеју) указ`о на текст који је преузет одавде(www.svetosavlje.org) и назначио да исти није једини преузет отлен.

Елем,ако је неко вери хеви доконо расположен(а мој светац заштитник св. Јосип Нерадник ми је сведок ја нисам) и баш не зна шта ће са собом у животу,требало би прокрстарити кроз чланке које је поставио исти корисник(има мање од 500 измена укупно) и да провери који је од тих чланака исто тако преузет одатле(лако ће те препознати по ортодоксно/архаичном приповедању).

Елем,само сам то `тео рећ`,па ком` обојци,Том и Џери. Црни Бомбардер!!! (†) 00:33, 18. мај 2007. (CEST)

Радим на томе. Darth Vader 19:49, 26. мај 2007. (CEST)

Можда би могло да се од тога направи која пристојна клица? Пуно је таквих чланака... -- Bojan  Razgovor  21:15, 26. мај 2007. (CEST)

Да их је пуно, јесте. Нисам их још прешао све, али скоро сви његови чланци су преписивани. Немам ништа против да то буду клице (или чланци), али не од материјала који крши лиценцу. Darth Vader 13:29, 27. мај 2007. (CEST)

А што неко не потражи дозволу од тог места прво, пре него што почне да брише? --Милан Динић 13:36, 27. мај 2007. (CEST)

Јес' и то што кажеш. То је требао да уради Влада још пре него што је почео да пише. Овако, сада имамо странице са нелегалним материјалом, а то не би требало да чека док не добијемо дозволу. Ако у међувремену добијемо дозволу, враћање обрисних текстова је маћији кашаљ. Darth Vader 13:40, 27. мај 2007. (CEST)

Све и да добијемо дозволу да користимо тај материјал, остаје проблем да тим чланцима треба велико спремање. -- Bojan  Razgovor  13:42, 27. мај 2007. (CEST)

Завршио сам "крстарење кроз измене" корисника Влада. Резултати следе:

• Већина његових чланака је било ископирано са горенаведеног сајта - све сам их обележио као "кршење лиценце"
• Пар других његових чланака је било ископирано из других извора - нашао сам их и обележио и њих
• остали чланци (ако је иједан остао) су у реду

Идеја коју сам добио у међувремену: Можда би неки бот могао да тражи на Гуглу целе пасусе из чланака, па ако их нађе да обележи чланак као "кршење лиценце". Ја сам тако радио са овима и сваки пут би у резултатима изашла наша Википедија и (excluded) извор копирања чланка. Јер иначе је проналажење таквих чланака чиста срећа. Darth Vader 18:40, 28. мај 2007. (CEST)

Није лоша идеја. С тим што не бих узимао целе пасусе, већ реченице. И то по неколико из једног чланка. Па ако су све из истог или сличног извора, онда тек да стави тај шаблон. Иначе, може само да упозорава, уколико је нпр. један ситан део неког крупнијег чланка узет однекуд. Можда се овим позабавим након српских села. --филип ⁂ 22:29, 28. мај 2007. (CEST)

Пренето са Разговор о Википедији:Шаблони/Ауторско право

Да ли се границе од 50, 70, 100 година од смрти аутора односе само на САД (јер су тамо сервери) или можда и на Србију? Тј, да ли бисмо могли да направимо кутијицу за дела која су настала у Србији , а налазе се у јавном власништву јер је прошло 70 г. од смрти аутора (колико прописује наш закон)? --Matija 17:57, 29. мај 2007. (CEST)

Не односе се само на САД, него и на све земље у којима ауторско право истиче 50, 70, 100 година после смрти аутора; трајање зависи од државе у којој је дело први пут објављено. Дакле, {{ЈВ-стара-70}} је у том случају применљива код нас. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 18:20, 29. мај 2007. (CEST)

Слике са сајтова државних органа

Исте слике су код нас таговане под поштеном употребом, а на енглеској Википедији се каже да су у јавном власништву. Погледајте пример [2], [3]. Ко је у праву, и шта да радимо по овом питању? (Да ли само да се направимо луди, и да кажемо да су на en: у ЈВ, или како)? -- Обрадовић Горан (разговор) 21:19, 15. јун 2007. (CEST)

Послао сам е-пошту овдје [4] и замолио да нам разјасне ситуацију. Надам се да ћемо добити убрзо неки одговор!? ---Славен Косановић- {разговор} 21:42, 15. јун 2007. (CEST)

Има ли икаквог одговора? --Matija 17:57, 3. јул 2007. (CEST)

Ништа..., не бендају нас изгледа. :( ---Славен Косановић- {разговор} 17:59, 3. јул 2007. (CEST)

Ја мислим да су они или збуњени што се ико распитује око тога или не умеју да протумаче закон/не знају кога да питају или уопште не гледају е-пошту. :Р Предлажем да чекамо још неко време, па ако не одговоре, да ми подведемо слике и текстове за које је логично и очигледно да су ЈВ под ЈВ? --Matija 19:41, 3. јул 2007. (CEST)

Da li je ovo slobodna slika

Da li je ovo slobodna slika.--Раде Награисаловић 11:08, 21. јун 2007. (CEST)

Pa ono tamo je GDFL licenca, a to znaci da moze da se koristi i ovde. Medjutim, ne bih bas rekao da je licenca ispravna na toj Viki. --Саша Стефановић ® 11:12, 21. јун 2007. (CEST)

To je i meni cudno, jer je nema na ostalim vikipedijama.--Раде Награисаловић 11:13, 21. јун 2007. (CEST)

---

Jeste. Ima GFDL. Popela sam je na Ostavu, tako da je možeš uzeti ODAVDE.--Maduixa kaži 11:16, 21. јун 2007. (CEST)

Значи, ипак није ГФДЛ.--Раде Награисаловић 10:28, 27. јун 2007. (CEST)

... пошто је обрисана са оставе ;-) --Kaster 10:40, 27. јун 2007. (CEST)

Свезнање

Занима ме да ли нетко зна ако је свезнање из 1934 сада у јавном власништву? више информација: http://library.foi.hr/m3/jdetaljia.asp?sqlx=46967&ser=&sqlid=11&U=03 --Орловић 21:15, 27. јун 2007. (CEST)

clanak Zemunska gimnazija

ova slika (Mapa1.jpg) je sa zemunskagimnazija.edu.yu, a dobio sam njihovu dozvolu. sta je sada problem?

Хех, па проблем је што је слика очигледно мазнута из ПланПлус-а што је Ловренка ноншалантно заборавила да спомене. Чак и да су контактирали исти, и тражили дозволу да користе скриншот из њиховог програма, та дозвола сигурно није била ГЛСД-компатибилна. А уосталом, сви знају где је Земунска, боље да си тражио дозволу за неку фотографију гимназије, поготову ако има негде нека без графита :) --Кале ^{↙info/talk↗} 23:24, 3. јул 2007. (CEST)

nema nijedna druga sa sajta. :( nevredi mi, moram da je slikam sam ili moji drugari. :)

drugarica je slikala, valjda je ovaj put u redu.

Не заборави да се потпишеш на крају своје мисли овако: --~~~~ --Matija 18:36, 10. јул 2007. (CEST)

e, fala. --Noodle 22:11, 10. јул 2007. (CEST)

Slike sa neta

Skoro sam okacio neke slike sa neta i dobio sam mail da ce biti obrisane. Skontao sam da se radi o zastiti autorskih prava i procitao sam stranu na wikipediji o tome, ali mi je potrebno da mi neko objasni neke stvari:

Kada skinem sliku neke licnosti npr. Sumahera sa nekog sajta, recimo www.f1.com. Jel ja nju mogu da okachim ako navedem sajt www.f1.com kao izvor, ili moram da kontaktiram administratore ili nekog drugog da mi posalju nekakvo odobrenje, a ako je ovo drugo u pitanje, da li ja to odobrenje treba da posaljem negde kao dokaz.

Углавном слике са Интернета не треба преузимати и слати на Википедију, изузев ако екплицитно није назначено да се ради о слободним сликама под неком од слободних лиценци, ГФДЛ, на примјер. Све остале су заштићене. Иначе, осим ако администратори сајта са којег желиш да преузмеш слику јесу и власници ауторског права над њом, не видим како би они могли да је објаве под неком од слободних лиценци, односно да ти дају дозволу да је користиш на Википедији. ---Славен Косановић- {разговор} 22:18, 10. јул 2007. (CEST)

Постоји још једна могућност. Можеш користити слике о познатим личностима са сајтова као поштену употребу (то значи да не постоји ни једна друга слика која би илустровала чланак о тој личности). Када на тај начин користиш слике најбоље би било да користиш шаблон {{поштена употреба у|Име_чланка}} --Јован Вуковић (р) 22:15, 11. јул 2007. (CEST)

Свевлад

У циљу уклањања текстова заштићених ауторским правима, кренуо сам са чистком из свог дворишта. Ради се о мојим првим чланцима из јула 2005. Ови чланци су преузети са Свевлада. Обратио сам се власнику сајта, у нади да ће одобрити кориштење текстова, међутим одговор је био негативан. Преписку можете погледати овдје.

По препоруци JustUser-a, постављам ово на трг, и апелујем на све који случајно примијете садржаје сајта Свевлад на Википедији, да пошаљу поруку, или дотични садржај уклоне. У самој преписци, ауторка сајта помиње да су "na tom projektu poceli da se pojavljuju istrgnuti delovi tekstova i slicno" --Бановић (разговор) 17:04, 30. јул 2007. (CEST)

Поздрављам иницијативу, једино бих ставио примедбу да када се шаље упит за коришћење садржаја треба обавезно навести под којом лиценцом би се садржај користио (назив лиценце, везе ка оригиналној верзији (на енглеском) и преводу) да би се избегли евентуални неспоразуми. Ја бих такође и посебно нагласио слике и текстове. Иначе немам шта да приговорим. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 18:49, 30. јул 2007. (CEST)

I ja pozdravljam inicijativu, ali i dalje mislim da je preuzimanje tekstova sa raznih sajtova takodje losa praksa. Na svakom vecem sajtu su doprinosili razliciti autori, na nekim sajtovima informacije nisu sasvim tacne i uglavnom jedan administrator sajta moze da da dozvolu samo ako je on vlasnik u potpunosti autorskog prava cijelog materijala. U suprotnom mora da kontaktira autora (koji iako je dao dozvolu, ili se slozio da njegov tekst, slika bude objavljen na datom sajtu najsigurnije u ogromnoj vecini slucajeva nije dao blanko dozvolu da se njegovom materijalu mijenja licenca kako se kome cefne). Stoga smatram da u cilju stvaranja reputabilnog slobodnog znanja, korisnici moraju da se potrude, urade pertinentna istrazivanja u bibliotekama, raznim provjerljivim izvorima, sintetizuju, predstave na svoj nacin informacije koje treba da cine jedan clanak. Naravno za to je potrebna sposobnost, razumjevanje teme, obrazovanje, ali samo tada mozemo reci da stvaramo gradimo, enciklopediju, i to slobodnu. ---Славен Косановић- {разговор} 19:07, 30. јул 2007. (CEST)

Мислим да морамо да променимо начин рада. Требали би да се договоримо да је обавезно навести одакле су подаци за чланак узети, односно шта је највише кориштено. Ова криза је добро дошла да би били паметнији. --АПлећаш 19:16, 30. јул 2007. (CEST)

То можда и није лоша идеја.. мислим, ретко ће људи писати чланак из главе. Међутим, не знам тачно како бисмо то спровели (не знам за такву праксу на некој другој Википедији). -- Обрадовић Горан (разговор) 19:22, 30. јул 2007. (CEST)

---

Hehe... Kako ovo prija mojim očima... Konačno neću biti usamljena dok vičem:Kamo reference? Ne može ovo bez referenci!".... Moj apsolutni i beskompromisni pozdrav inicijativi. Onaj ko ne ume da radi ništa drugo osim da kopipejstuje, bolje da i nije ovde sa nama. Kvalitet je po meni bitniji nego kvantitet. Nulta tolerancija prema prepisivanju.--Maduixa kaži 19:50, 30. јул 2007. (CEST)

---

Овдје конкретно сам ја мислио на преузимање/копирање/преписивање текстова са других сајтова, без неког критеријума. Дакле, обично прича иде овако: „ископирао си текст одатле“, одговор, „нисам знао да се то не може, али тражићу дозволу касније...“ Дакле, то је та пракса која једноставно не треба да постоји. Недавно сам писао испочетка чланак Гоја, чија је претходна верзија била са сајта „знање.орг“, барем је тако писало на крају чланка, нисам провјеравао. (требало ми је седмицу дана, јер нисам преводио са неке друге Википедије, него сам узео пар књига и почео да вадим фактографске податке, анализирам, синтетизујем, итд...) Налетим у већ постављеном чланку на реченицу да је „Гоја правио цртане филмове“, поред других фактографских инконсистенција. Питам се тада... Није ли можда радио и са Волт Дизнијем? :) Наравно да није могуће писати из главе, и преводе са других Википедија треба провјеравати у примарној литератури, наводити литературу и убацивати референце, као што каже Мадуша. Већина нас има неких написаних чланака без литературе и референци, и требало би постепено да ту праксу сводимо на минимум, док скроз не нестане. Друга је прича са директиним преписивањем са Интернета, или из књига, и према тој пракси треба да одржавамо став нулте толеранције... Ја сам често изненађен садржајем неких чланака са других Википедија, када узмем нешто да преводим. Дакле, често се дешава, да кажем, ...боте како је ово добро срочено, као из неког професионалног рада или књиге, али никако се не уклапа са цијелим тоном чланка који је дефинитивно мање „писмен“. Контам... Ако је неко ко се разумије у тему, уређивао чаланак, прерадио би цијели одјељак и не само уклопио двије или три реченице у то „лоше написано окружење“... Може се и то десити, али по свему судећи у већини таквих случајева, неко је мазнуо однекуд те двије, три реченице и налијепио их само, без покушаја да среди остатак пасуса... ---Славен Косановић- {разговор} 03:46, 31. јул 2007. (CEST)

Слике са хрватске Вики

Занима ме да ли можемо да користимо слике које је аутор дозволио за коришћење на хрватској вики? Не знам како то тачно иде са лиценцама па бих волео да ми неко то објасни, конкретно за пример FAME веб-сајта. Молио бих за помоћ, хтео бих да користим неки њихов материјал. --Александар (поразговарајмо!) 21:12, 19. август 2007. (CEST)

Да ли би неко био толико љубазан да ми одговори? --Александар (поразговарајмо!) 13:01, 20. август 2007. (CEST)

Ако је тамо дозвољено онда је дозвољено и овде. Немамо различита правила о сликама, само је битно да буде прописно лиценцирана, и наравно ... да је лиценца тачна. --Саша Стефановић ® 13:03, 20. август 2007. (CEST)

Кратко и јасно, ако је нешто стављено под ГФДЛ, или CC-SA-BY, све је ОК. Слободно копираш, само ставиш одакле је копирано и све је ОК. -- JustUser  JustTalk 13:18, 20. август 2007. (CEST)

Да ли би неко умео да направи један такав шаблон? --Александар (поразговарајмо!) 13:24, 20. август 2007. (CEST)

Погледао сам оно на хрватској Википедији и не личи ми на ГФДЛ. Не видим где је аутор Жељко Хеимер дао права коришћења својих слика. Може ли још неко ово да погледа мене је збунило? -- JustUser  JustTalk 11:36, 30. август 2007. (CEST)

Grb i zastave županije, grada ili općine ne smiju se koristiti na način koji vrijeđa njihov ugled i dostojanstvo. -некомпатибилно са ГЛСД. Не може бити других ограничења сем оних која су већ у ГЛСД. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 14:54, 30. август 2007. (CEST)

Ма за те слике користиш само шаблон грб --Јован Вуковић (р) 17:29, 30. август 2007. (CEST)

Неће да може - {{грб}} није ознака за статус ауторског права. То је само обавештење о томе шта се налази на слици, поред те ознаке је обавезна и ознака за статус ауторског права. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 17:33, 30. август 2007. (CEST)

Па зар слике грбова нису у слободном власништву (осим ако на њима нису вршене промене)?--Војвода (разговор) 17:51, 30. август 2007. (CEST)

Не - дизајн углавном јесте, сама слика не. То је оно што пише на ознаци - грб је заправо опис, и по том опису можеш да направиш слику и да је пошаљеш као слободну на Википедију. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 23:11, 30. август 2007. (CEST)

То значи да ја могу да нацртам грб, дам га под ГФДЛ пошто је моје дело, и онда га неко преузме и унакаради и онда га неко тужи али не због тога што је узео моје дело него што се зеза са сликом која представља некоме светињу или свету краву. Какве везе има са ГФДЛ-ом нечији однос према петокраци, шестокраци итд?? Дакле, ако сам ја нацртао нешто и дао под ГФДЛ, то је под ГФДЛ! Ако је неко препознао на слици Џорџа Буша са свињском главом, онда ће ме тужити по другом основу, а но по основу права над сликом. Према томе, то што неко каже грбови су слободни али је забрањено спрдање са њима, не каже да су аутори грба задржали нека права над њим, обзиром да он и није ауторско дело. Моја интерпретација. -- JustUser  JustTalk 14:54, 3. септембар 2007. (CEST)

Ауторска права и како их примењивати

Претресао сам правну регулативу око ауторских права и ево шта обавезује све кориснике српске српске Википедије:

• Дела свих аутора који су умрли закључно са 1954. годином не подлежу заштити ауторских права (Закон о ауторским и сродним правима, Службени лист Србије и Црне Горе бр. 61/04, члан 195).
• Сви материјали са веб страница државних институција Републике Србије, те "закони, подзаконски акти и други прописи; службени материјали државних органа и органа који обављају јавну функцију; службени преводи прописа и службених материјала државних органа и органа који обављају јавну функцију; поднесци и други акти у управном или судском поступку" не сматрају се ауторским делима (Закон о ауторским и сродним правима, Службени лист Србије и Црне Горе бр. 61/04, члан 6, став други).
• Државни грб и грбови општина нису ауторска дела.--Ban 14:09, 3. септембар 2007. (CEST)

Е сада шта су органи који обављају јавну функцију, да ли ту спада полиција, војска, ватрогасци, државне болнице. Можда и општине, шта је са друштвеним предузећима итд.? --Јован Вуковић (р) 14:14, 3. септембар 2007. (CEST)

Предузећа (не искључиво друштвена) само ако обављају послове од јавног интереса - образовање, здравство, инфраструктура, телекомуникације,... --Јован Соколовић 14:25, 3. септембар 2007. (CEST)

+ је потребно да су та предузећа јавна овлашћења добила од државе првенствено да би обављала посао у јавном интересу, а не да би зарађивала. --Јован Соколовић 14:32, 3. септембар 2007. (CEST)

Значи могу са сајта неке школе да скинем шта желим (ако је школа аутор текста, и слика), са сајта болнице, комуналног предузећа, водовода, са сајта србијашума и сл??? --Јован Вуковић (р) 20:26, 3. септембар 2007. (CEST)

Е сада шта су органи који обављају јавну функцију, да ли ту спада полиција, војска, ватрогасци, државне болнице. Можда и општине, шта је са друштвеним предузећима итд.? Све наведено, и шире попут шумарије итд. Санмо треба навести извор одакле је слика и др. преузето а дозвола не треба. Горе што сам навео 1954. годину, значи да дела свих оних који су умрли после 1954. потпадају под одредбу о 70 година од смрти аутора.--Ban 14:59, 3. септембар 2007. (CEST)

А били су држављани Кнежевине Србије, Краљевине Србије, Краљевине СХС, Краљевине Југославије или ФНРЈ. Да ли је то проширење претходне реченице? Мислим да је битно знати чији је држављанин био аутор, односно под чију јурисдикцију иде ауторско дело. -- JustUser  JustTalk 15:26, 3. септембар 2007. (CEST)

• Односи се и на држављане за које питаш. Република Србија насљеђује непрекинут субјективитет СФРЈ јер је у преамбули устава СРЈ наводило се: "Полазећи од слободарске, демократске и државотворне традиције, историјске повезаности и заједничких интереса државе Србије и државе Црне Горе на темељу непрекинутог субјективитета Југославије и добровољности удруживања Републике Србије и Републике Црне Горе Савезно веће Скупштине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, на основу предлога и сагласности Народне скупштине Републике Србије и Скупштине Републике Црне Горе, усваја и проглашава

Устав Савезне Републике Југославије." Опет СЦГ насљеђује непрекинут субјективитет СРЈ, а Република Србија СЦГ. Како међудржавним споразуимима између Републике Србије и других држава насталих на територију СФРЈ засада није другачије решено, протеже се наведена законска одредба и на поменуте.--Ban 15:56, 3. септембар 2007. (CEST)

Ban, свака част ! Ајде сад то лепо негде да ставимо и да можемо да се позовемо на ово уколико неког буде интересовало. Такође, уколико неко заборави нешто да можемо да погледамо а не да опет цимамо неког или тражимо по сл. гласнику. --Саша Стефановић ® 00:42, 4. септембар 2007. (CEST)

Дела свих аутора који су умрли закључно са 1954. годином не подлежу заштити ауторских права (...бр. 61/04, члан 195)

Члан 195 се везује за чланове 100, 101, 102 и 103, а у њима се никако не помиње 1954. година? Заправо, број 1954. се не појављује нигде у тексту. --Matija 21:55, 7. септембар 2007. (CEST)

Тачно је да не пише нигде 1954. година, али да се разумео члан 195 треба прочитати чланове које си и сам навео али и познавати претходни закон из 1998. године.--Ban 22:11, 7. септембар 2007. (CEST)

Хм, прегледао сам и тај закон, али опет не контам... Ипак, верујем ти :) Направио сам овај шаблон, на основу оног за САД. Мислим да сам добро написао датум и остало? --Matija 22:28, 7. септембар 2007. (CEST)

Како не разумеш. Члан 100, став 1 каже: „Имовинска права аутора трају за живота аутора и 70 година после његове смрти“.

Члан 195 каже: „На ауторска дела за која је на дан ступања на снагу овог закона истекао рок заштите, неће се примењивати члан 100. став 1, чл. 101, 102. и 103. овог закона“.

Како је стари закон из 1998. године прописивао у члану 96, став 1: „Имовинска права аутора трају за живота аутора и 50 година после његове смрти.“

Сад поново прочиташ члан 195 садашњег закона, па срачунаш -50 година од 2004. године када је закон донет (2004-50)и ето 1954. године.--Ban 11:59, 8. септембар 2007. (CEST)

Хм, али постојали су наши закони о ауторском праву и пре оног из 1998. (члан 192 закона из 1998: ...Закон о ауторском праву („Службени лист СФРЈ“, бр. 19/78, 24/86 и 21/90)) Најранија година која се помиње је 1978, тако да мислим да би требало наћи и тај закон, па видети да ли можда постоји и неки старији од њега. А и ако је тај из '78. први који је био на снази, ни у њему вероватно не пише да је 1954. гранична година, већ је вероватно и он имао фору 50 година, што би била 1928. г. или бар 1948 (1998-50). --Matija 13:18, 8. септембар 2007. (CEST)

• Садашњи закон је јасан по томе питању, а и закон из 1998. године. Година 1954. је гранична и не мора потребе да преврћеш старије законодавство.--Ban 14:09, 8. септембар 2007. (CEST)

Наравно да има потребе, пошто закони нису јасни него терају на рачунање. Нигде у новом (а ни у старом) закону не пише експлицитно 1954. г. Мислим да се мора ископати „Службени лист СФРЈ“, бр. 19/78 (а и 24/86 и 21/90) да бисмо били сасвим сигурни у гранични датум.

Али, претпоставимо да си добро израчунао, да јесте 1954. Закон каже: живот аутора + 50 година и још: (...)ауторска дела за која је на дан ступања на снагу овог закона истекао рок заштите. То значи да је гранични датум − датум ступања на снагу новог закона минус 50 година, тј. датум који пада на осми дан од објаве у „Службеном листу СЦГ“, 1954. године. Right? --Matija 15:19, 8. септембар 2007. (CEST)

Дакле...? --Matija 13:22, 11. септембар 2007. (CEST)

Закључак је да све ове законске одредбе везане за ауторска права можемо "окачити мачку о реп!" Сервер Википедије се налази у САД и морамо се држати њиховог законодавства =70 година од смрти аутора. --Ban 23:18, 11. септембар 2007. (CEST)

Супер, то је ригорозније од 1954, не можемо погрешити :) Али, прецизније, чини ми се да је то 70 година од 1. јануара наредне године од смрти аутора. Нпр, ако је аутор умро 12.9.1940, за референтни датум узима се 1.1.1941, па је датум преласка дела у јавно власништво 1.1.2011. --Matija 10:55, 12. септембар 2007. (CEST)

С тим у вези, предлажем да шаблон ЈВ-стара 70 изгледа овако: Ова слика је у јавном власништву јер су ауторска права над њом истекла у Сједињеним државама и свим земљама са периодом заштите ауторских права за живота аутора плус 70 година. Прецизније, аутор слике је умро више од 70 година пре 1. јануара ове године. Додат је текст написан масним словима. Може? --Matija 22:18, 14. септембар 2007. (CEST)

Слика од више слика

Желим да направим једну слику која би садржала неколико слика које имају различите лиценце: cc-by 2.5, cc-by-sa 2.0 и 2.5 и GNU. Како да онда лиценцирам ту нову слику? Јел само наређам све ове лиценце које захтевају да буду поновљене или ставим само једну, најоштрију, или како?... --Matija 11:30, 5. септембар 2007. (CEST)

Мислим да можеш да је ставиш под било којом од лиценци, ако је нова слика „довољно различита“ (ово је неријетко конторверзан појам), да може да се каже да је то твоје креативно дјело. У сваком случају било би добро да наведеш аутора и лиценцу сваке слике понаособ (у опису), коју си користио за твој „колаж“. ---Славен Косановић- {разговор} 23:53, 5. септембар 2007. (CEST)

To što su serveri na Floridi ne znači da je za ceolokupni sadržaj wikipedije nadležni americki sud kao lex fori.--Grofazzo 23:34, 11. септембар 2007. (CEST)

Слажем се... Постоји одавно дебата о томе, што на Википеидјима на различитим језицима, што у самој Задужбини Викимедија. Е, сад. Пошто је Задужбина власник сервера, али не и садржаја на Википедији, почетком године се одлучило да се иде са рестриктивнијом политиком када су у питању слике. Текст је друга прича, „пошто се претпоставља да сарадници пројекта не копирају текстове наоколо“. Прецизније, слике су очигледан материјал, док када су у питању текстови, границе су дифузније. Иначе, глобално у свијету, проблематика „ауторско право-Интернет“ је још увијек нерегулисана, тачније закони многих држава о ауторском праву, нису ажурирани за изазове које доноси Интернет и глобално објављивање и размјена различитог материјала медија. Многи умјетници на Западу (нарочито они који користе технологију као подлогу), се жале на пробеме отворених плагијата и копија нарочито од стране индустрије забаве, маркетинга и публицитета. Изгледа, да свијет овако како је постављен, брани само права моћних, то јест оних који имају добру своту кеша у својим касама... С друге стране, „Интернауте“ глобално, боре се против старомодних (капиталистичких)концепата схватања ауторског права... Битка се води, ко ће побједити не зна се... :) Прве ударе је осјетила индустрија дискографије. Неке земље су увеле таксу на куповину свих празних ЦД и ДВД дискова, правдајући је, штетом коју размјена на Интернету (MP3 i Divx) наноси музичкој и филмској индустрији. Може изгледати да једно и друго нема везе, али многи експерти теме, тврде да се налазимо пред редефинисањем концепата, које очигледно намеће технолошка револуција. ---Славен Косановић- {разговор} 13:40, 12. септембар 2007. (CEST)

Масовно кршење ауторског права

Десетине чланака који су наведени у чланку Историја српске књижевности представљају кршење ауторског права са Растка.--Кукан 23:31, 20. септембар 2007. (CEST)

Znamo vec to..., ali vjerovatno vecina ceka da dodje neko zvanicno upozorenje sa projekta Rastko/ili od autora, mejlom na primjer, pa da se onda uradi nesto po tom pitanju... ---Славен Косановић- {разговор} 23:41, 20. септембар 2007. (CEST)

Па стварно сте смешни. Ту утерујете обичне кориснике јер нису обележили слике. Колико је само било прегањања око тога, а овде цела књига преписана од корица до корица и појео вук магаре. Судећи по стању пројекта није ни чудо. --Кукан 23:47, 20. септембар 2007. (CEST)

Да ли ми обични корисници имамо право да копирамо тектове са Растка и нпр Енциклопедије џеза, па док нас не упозоре. Или то право вреди само за неке појединце. О чему се ту ради. То би народ рекао јебе луд збуњеног. Или слободно копирај одакле стигнеш. Док не стигне тужба или упозорење. --Кукан 23:53, 20. септембар 2007. (CEST)

Пошто имамо минимално једног дугогодишњег сарадника који је "веома близак" пројекту Растко, мислим да би до сада било јављено, да нешто није уреду са овим чланцима. Поз, --Kaster 00:12, 21. септембар 2007. (CEST)

Упозорење је сасвим ОК. Питаћемо Николу. Наравно да нам је стало да не реметимо односе са Растком нити са било којим аутором чије је дело тамо представљено. -- JustUser  JustTalk 00:27, 21. септембар 2007. (CEST)

Autorska prava na enciklopedije

Zanima me koliko traje autorsko pravo na enciklopedije i šta se dešava kada organizacija koja je nosilac autorskog prava ne postoje?--Војвода (разговор) 15:16, 21. септембар 2007. (CEST)

У принципу „енциклопедије“ се сматрају колективним дјелима... Аутори чланака, могу да задрже своје право над својим доприносима, или да предају сва права издавачу. Тако је у свијету, али не знам тачно како је то функционисало/функционише код нас. Ако су аутори чланака задржали своје појединачно право над прилозима/чланцима, тј. нису предали своје право издавачу, онда важи принцип као и за свако друго појединачно дјело... Ако то пак није могуће код нас, онда издавач има ексклузивно право над материјалом. Шта се дешава када више не постоји издавачка кућа? Хмм... Мислим, да то не значи да дјело аутоматски прелази у јавно власништво. Сигурно постоје неки критеријуми, када и на који начин се то дешава... Углавном, овдје на пројекту смо имали/имамо правника, па би могли негдје да се информишу и помогну око ове и сличних дилема на нашим просторима, пошто су закони о ауторском и сродним правима подложни различитим интерпретацијама у различитим правним системима. ---Славен Косановић- {разговор} 12:17, 25. септембар 2007. (CEST)

У сваком случају по мом мишљењу, најбоље је не ломити неуроне око тих правних заврзлама и користити различитзе материјале као литературу, писати својим ријечима, дакле покушати преносити концепте и чињенице на свој начин. ---Славен Косановић- {разговор} 12:17, 25. септембар 2007. (CEST)

Оно како је у САД, а претпостављам и у свим другим тржишним привредама, јесте да предузеће које је издало енциклопедију није тек тако "нестало". Предузеће је отишло у стечај, продато или шта већ. У сваком од тих случајева ауторско право је део имовине предузећа које улази у стечајну масу, продаје се заинтересованом купцу, и слично; у сваком случају, нема разлога за веровање да такав догађај повлачи за собом некакво "аутоматско" истицање права на умноавање итд. --Dzordzm 18:47, 25. септембар 2007. (CEST)

duo Moderato

duo Moderato je autorski koncept Milana Ignjatovica zasnovan na obradama etno pesama sa prostora Balkana za gitaru i violoncelo.Moderato je zasticen znak kod Zavoda za intelektualnu svijinu po brojem Ž-2005-1553/3.

Слике под поштеном употребом

Колико труда треба уложити при проналажењу правог аутора у интернету нађених слика? нпр. наведени извор и аутор -> прави извор и аутор

Да ли је једноставно копирање тако пронађених слика и означавање под ознаком "поштена употреба" или "промотивна фотографија" довољно?

Која је дефиниција појма "промотивна фотографија" (Који квалитет, величина, итд.) ?

Чији судови/законодавство је надлежно за слике постављене на Википедију на српском језику?

Мислим да, од како Бране није ту, и Бокица изгледа мало више заузет, ствари полако измичу контроли и ако се испостави да је надлежно америчко (САД) законодавство, предлажем деактивирање могућности слања слика на википедију на српском језику. --Kaster 13:54, 30. септембар 2007. (CEST)

Под један. Слике којима се не зна аутор једноставно нису прихватљиве на Википедији, дакле бришу се по кратком поступку, изузев ако не долазе из неке базе која је у јавном власништву и у којој је експлицитно назначено да се дигиталне копије слика у тој бази, могу даље дистрибуирати без ограничења. Под два. Није довољно једноставно копирање слика и означавање под ознаком поштена употреба или промотивна фотографија. За више информација бацити поглед овдје: Превод званичне политике лиценцирања Задужбине Викимедија. Под три, дефиниција промотивне фотографије нема везе величином и квалитетом дигиталне копије. По званичој политици лиценцирања законодавство САД и законодавство земље из које се највише приступа језичком пројекту... Да ли постоје паралеле и колика је усклађеност тих закона је предмет стриктно стручно-правне интерпретације и одговор на то питање није нимало једноставан. Стога пракса слања заштићених медија (слика, фотографија, илустрација, итд), треба да буде ограничена на изузетне случајеве, када не постоји никаква могућност да се дође до неког дјела под слободном лиценцом, или у јавном власништву, и не да постане масовна пракса. Ако одлучимо да се и даље могу слати слике на српску Википедију, онда морамо јасно дефинисати те изузетке, који још нису дефинисани овдје, иако је усвојена званична политика од датума 23. март 2007. године и ми смо од тог момента обавезни да дефинишемо политику за наш пројекат. Друго ријешење је ово које предлаже Каштер. ---Славен Косановић- {разговор} 17:05, 30. септембар 2007. (CEST)

Јел ми имамо дефинисану политику за наш пројекат или она тек треба да се донесе, до 23.3.2008? --Matija 17:34, 30. септембар 2007. (CEST)

Мислио сам да је неко други писао први дио... :) Политика Задужбне Викимедија је врло јасна, дакле тачке 1, 2 и 3, јансо објашњавају како стоје ствари. Ево копија овдје у случају да некога мрзи да клика даље... Слиједи цитат тачки:

1. Од свих пројеката се очекује да садрже само онај садржај који је под Лиценцом за слободни садржај, или који је на било који други начин слободан на начин одређен горе наведеном 'Дефиницијом слободних културних радова'.
2. Уз то, заједница сваког од пројеката, са изузетком Викимедијине Оставе, може да развије и усвоји ПДИ. Неслободан садржај који се користи под ПДИ мора бити идентификован у машински читљивом формату тако да то могу лако да утврде и директни и индиректни корисници сајта.
3. Такве ПДИ морају бити у најмањој могућој мери. Њихова употреба, уз ограничене изузетке, треба да се сведе на илустрацију историјски значајних догађаја, да укључи идентификовање заштићених радова као што су логои, и да допуни (у уским оквирима) чланке о савременим делима заштићеним ауторским правом. ПДИ не може да допусти материјал код којег је разумно очекивати да неко пошаље слободну датотеку исте намене, као што је то случај са скоро свим портретима битних живих особа. Било који садржај под ПДИ мора бити замењен са слободно лиценцираним делом кад год је такво доступно, а које ће служити истој образовној сврси. ---Славен Косановић- {разговор} 18:00, 30. септембар 2007. (CEST)

Дакле, наша политика не смије никако да буде у супротности са овом, нити да побија било коју од ових тачака. При томе би нам требала стручна правна помоћ, око ситуације нашег законодавства о доктрини поштене употребе. Ми би могли само да дефинишемо конкретније, појаснимо читкије који сллучајеви одговарају тачки 3. Све док се званично не усвоји наш ПДИ, важи стриктно горња политика Задужбине, без изузетака. ---Славен Косановић- {разговор} 18:00, 30. септембар 2007. (CEST)

Што се тиче Матијиног питања, ми би морали што прије да усвојимо наш ПДИ, како би могли што прије адекватно да лиценцирамо све слике које би биле ти изузеци, у противном, 23. март 2008. године је моменат када се почињу брисати све слике које не испуњавају услов изузетка. Ако ми и до тада немамо наш ПДИ и нисмо радили ништа по том питању, највероватније ћемо добити упозорење да ће све слике које не одговарују политици лиценцирања Задужбине, бити брисане, или ћемо ми морати то да одрадимо... ---Славен Косановић- {разговор} 18:08, 30. септембар 2007. (CEST)

Што је изврстан тренутак за рекапитулиацију шта је ВМ РС учинила по том питању од марта 2007. када је политика о ПДИ донета. Овде мислим на стручну правну помоћ, јер о овоме не можемо расправљати као аматери. ПДИ се не доноси за 2 дана... П.С. Неко је горе просипао памет да су вебсајтови државних институција по закону у јавном власништву. То једноставно није тако, у шта се може уверити свако ко прочита закон, и наше државне институције без изузетка стављају копирајт на своје сајтове, вероватно немајући појма шта раде. Ми можда имамо интерпретацију закона по којој се заправо вебсајтови укључују у "званичне акте" или шта ти ја знам, али док ту интерпретацију немамо црно на бело, та област је такође веома сива... --Dzordzm 23:02, 30. септембар 2007. (CEST)

---

1. Али чему прича о локалним ПДИ, ако је за википедију на српском надлежно законодавство САД (по аналогији гдје сервери - тамо и судије)?

2. Да ли уопште било каква одлука фондације (о пребацивању надлежности на "локални терен" иако сервери остају на Флориди), може да промијени правно стање ствари? --Kaster 23:25, 30. септембар 2007. (CEST)

3. Ако је под два тачно, да ли то значи и да ми као заједница имамо правну пуномоћ над сервером гдје је физички позиционирана википедија на српском, тј. можемо ли да забранимо анализу приступних података "домовинском министарству" САД-а (насталом после 11.9.2001.) које они по дифолту имају на САД серверима? (питање је више хипотетичке природе, пошто њима нико ништа не може да забрани) --Kaster 23:25, 30. септембар 2007. (CEST)

1. Не, ми не можемо никоме ништа да забранимо. У ствари и Задужбина је у пуно ствари прилично немоћна јер предавањем доприноса овде ауторско право ОСТАЈЕ на ауторима. На пример ако би неко кршећи ГЛСД мазнуо комплетан садржај Википедије, Задужбина не би могла да га тужи, јер Задужбина нема ауторско право ни над чиме овде осим над својим логоима и заштићеним робним маркама. --Dzordzm 23:36, 30. септембар 2007. (CEST)
2. Доктрина поштене употребе јесте одбрана у случају хипотетичког правног спора, а не лиценца за коришћење. У том смислу задужбина се доктрином ПДИ унапред БРАНИ од могућих правних напада. Такви напади могу доћи из САД, јер се материјал одатле редистрибуира, и из земаља КУДА се материјал редистрибуира, стога ПДИ мора бити у складу са законодавством оба. --Dzordzm 23:36, 30. септембар 2007. (CEST)
3. Задужбина овом одлуком НИЈЕ дефинисала надлежност судства, већ само каже "ми нећемо да се играмо ватром и што се нас као организације тиче ово је минимум" (плус оно о слободном садржају и сл., што је без правних импликација). Она НИЈЕ рекла "ако овако урадите, све ће бити у реду", пребацила надлежност, и шта ти ја знам. --Dzordzm 23:36, 30. септембар 2007. (CEST)

Копирајт се не ставља само због садржаја. Понекад се ствари погрешно интерпретирају тј., неријетко на неким сајтовима који држе садржај слободне лиценце или је у јавном власништву, а копирај се ондоси на дизајн веб презентације... Дакле, дизајн презентације те и те (са сваким дијелићем кода) може бити заштићен, јер је наручен дизајн компанији тој и тој... Што се тиче садржаја, ако експлицтно негдје нема назначено да је сав или дио садржај који се објављује на тој и тој презентацији под неком од слободних лиценци, или у јавном власништву, аутоматски се претпоставља да је заштићен, све док нас званичниси те и те презентације не убједе другачије. Ја сам посало неколико имејлова сајтовима наших државних органа и нисам добио никакв одговор. ---Славен Косановић- {разговор} 23:42, 30. септембар 2007. (CEST)

Што се тиче питања Каштера, укратко по томе што стоји тамо, важе аналогно и закони САД и државе одакле се највише приступа на пројекат. Е, сад. Како су они који су гласали ту политику то замислили, ја појма немам... Ми немамо никакву правну пуномоћ, тј., ми као корисници ове Википедије, нити над једним јединим сервером. Само главна Задужбина Викимедије има ту правну пуномоћ. ---Славен Косановић- {разговор} 23:42, 30. септембар 2007. (CEST)

Кључна изјава, мени до сада непозната, је да локална политика мора бити у складу са оба "правилника", тј. ми можемо да допустимо само једнако или мање од минималних задужбиних услова. Ако би допустили више онда би тај "вишак" аутоматски био правно "скресан". Ако би допустили мање, онда би задужбинине препоруке биле скраћене до нашег нивоа. Е сад, ко смо "ми", како се дефинише држава "одакле се највише приступа на пројекат" и остали детаљи, су правне заврзламе које "просјечна" заједница "једног језичког пројекта" не може да ријеши. И из тог разлога мислим да треба забранити слање слика на ср вики.

И, гдје ту сврстати поштену употребу? Колико знам, САД закони односно, задужбинине препоруке су прилично рестриктивне по том питању. По тој логици најбоље је изједначити та правила, а то би било еквивалентно забрани слања додатних слика на википедију на српском. Све дакле иде у том правцу, ил ја то све видим другачијим очима него остали? --Kaster 23:58, 30. септембар 2007. (CEST)

А ко то каже да су амерички судови искључиво надлежни у овој материји у случају спора? То апсолутно нема везе. Њихова надлежност је конкурентна, а то чији суд ће бити надлежан одговор даје Међународно приватно право. Од чега то конкретно зависи ? Па од тачке вазивања која се везује за спорни однос.(да ли ће одлучивати суд lex fori, lex delicti comisssi... итд), све тамо лепо пише, а зависи од конкретног случаја. Штета што немамо чланак о њој. Погледајте на ен. вики различите случајеве коришћења тачки везивања код колизионих норми.--Grofazzo 00:00, 1. октобар 2007. (CEST)

Ево да покушам да илуструјем ствари. Узмимо нас пар има издавачку кућу и кренули смо у пројекат реализације писане енциклопедије. Наши аутори, тј., они који пишу садржај и одреднице имају ауторско право над својим доприносима и двије опције: 1. да задрже сва права над својим доприносима и 2. да реализују сва права према издавачу уговором. У било којем од случејева аутори немају никаква права нити правну пуномоћ над формом и форматом под којим ће се та писана енциклопедија штампати и дистрибуирати, (изузев, ако уговором није другачије естипулирано). У случају спора око кршења права, тј., узмимо да је један од аутора украо нечије дјело и протурио га у енциклопедију, подједнако може да одговара и издавач и аутор који је прекршио закон. Али дефинитивно штета која је нанијета издаваћу може бити већа., тј., може се десити да због тог правног спора издавач банкротира. Ако негдје гријешим, надам се да ће ме Гроф исправити... :) ---Славен Косановић- {разговор} 00:13, 1. октобар 2007. (CEST)

Дакле, по мом мишљењу Задужбина и њени сервери су формат, форма и издавач, а ми смо аутори тј., ствараоци садржаја. У случају неког спора због кршења нечијих права, оштећено лице или организација може да тужи Задужбину због недозвољене дистрибуције и чување заштићеног материјала, а аутора који је прекршио закон постављањем заштићеног садржаја, односно због кршења ексклузивног права на објављивање... Тако да је та аналогност закона највјероватније везана за то. ---Славен Косановић- {разговор} 00:27, 1. октобар 2007. (CEST)

Opet kažem sve je to hipotetički i šta bi bilo kad bi bilo. Hoću reći da mi je muka da više čitam kako su srerveri na Floridi. Pa šta? Ponavljam, sve zavisi od konkretnog spora i primene odlučujuće činjenice (u Međunarodnom privatnom pravo to se zove tačka vezivanja-vidi na en. wiki connecting factors) na konkretni slučaj. Koja će se tačka vezivanja primeniti odgovor daje ZMPP (Zakon o međunarodnom privatnom pravu). Pročita se naš ZMMP, pročita se ZMPP SAD. Da nije tako čemu služi Međunarodno privatno pravo? Pa da odluči koje pravo će biti merodavno u slučaju nekog spora sa elementom inostranosti. Odgovor na to daju kolizione norme koje se nalaze u ZMPP-u. U dosta slučajeva se kao odlučujuća činjenica uzima prebivalište tuženog (lex loci domicilii) pa shodno tome primenjuju se pravila koja predviđa zakon zemlje prebivališta tuženog, ili će se kao odlučujući faktor uzeti Lex loci delicti comissi- mesto činjenja delikta) ili mesto gde je nastupila posledica ili...ma hiljadu stvari i zavrzlama. U svakom slučaju ne postoji pretpostavka isključive nadležnosti u korist SAD sudstva, ponavljam ta nadležnost je konkurentna (može doći u obzir, a i ne mora). Uz sve ovo mora se voditi računa o primeni instituta ranvoa, o kojem sam napisao članak.--Grofazzo 00:34, 1. октобар 2007. (CEST)

Да али ми константно управо дискутујемо о надлежности судова и не дискутујемо о ономе о чему треба да дискутујемо. Дакле, слажем се да у хипотетичком судском спору надлежност судова може да има више варијабила. Оно што ми треба да видимо овдје је у којим случајевима, када користимо разноразни материјал са наших простора, тј. са правном надлежношћу у Србији, Српској, итд... не кршимо ничија права на нашим просторима. А за коришћење материјала које не потпада под надлежност наших закона, најбоље је да се водимо по законику САД... Мислим, да нам дискусија увијек оде у погрешном правцу, тј., на надлежност и не на суштину. Дакле, ако наш закон не познаје доктрину поштене употребе, ми не можемо да користимо материјал са наших простора под том доктрином, ако да, онда то коришћење мора бити у складу са нашом верзијом доктрине... Дакле, поента би била да подразумјевамо или претпоставимо да материјал са наших простора подлијеже законима са наших простора, а материјал из САД и ЕУ подлијеже њиховим респективним законима... ---Славен Косановић- {разговор} 00:49, 1. октобар 2007. (CEST)

Поштено и помало безобразно речено, дискусија иде у погрешном правцу јер о изради ПДИ требају да брину професионални правници. Понашамо се као човек који дође на Википедију да прочита којом травком да лечи своју бољку и пита редом сваку бабу. Посао је Викимедије Србије да нађе правнике у Београду који су квалификовани да сачине одговарајуће тумачење, затим да у сарадњи са централом Викимедије са којом има уговорни однос и која је обећала помоћ локалним пројектима у сачињавању ПДИ уговори материјалну накнаду за овај посао, и затим да повеже дотичну локалну правну помоћ са централом Викимедије како би локални правници, осим локалног законодавства, били на стручан начин упознати са захтевима Задужбине. То је цела прича. Ми можемо да одлучимо да нећемо неслободне слике из филозофских разлога и то је једна ствар, али ако одлучимо да их нећемо зато што смо неспособни да за годину дана ангажујемо два правника да нам га сачине онда не требамо да се вадимо да то радимо јер се залажемо за libre свет него требамо да признамо да смо неспособни. Захтев за израду ПДИ можда јесте технички превисок за доњолужичку или клик-језик Википедију али не може да буде превисок за језичко издање са 50.000 чланака и локалним огранком петим по реду оснивања у свету. --Dzordzm 01:07, 1. октобар 2007. (CEST)

Jasno je da PDI treba da urade pravnici u saradnji sa Zadužbinom. Kako će se to izvesti, pojma nemam, odnosno da li uopšte mi imamo ljudi koji bi imali dovoljno vremena da se angažuju u koordinaciji i povezivanju, pošto svakako da to nije posao od nekoliko dana... Ono što mi ovdje radimo, je upravo to, filozofiranje..., pošto u slučaju da mi nemamo PDI do marta iduće godine, većina slika sa ove Vikipedije će da lete..., najverovatnije ostanu samo one čiji su autori saradnici projekta tj. mi, i stavljene pod neku od slobodnih licenci. A možda je tako i najbolje... ---Славен Косановић- {разговор} 01:17, 1. октобар 2007. (CEST)

He, he verovatno si ovo pravna lica omaškom napisao Slavene. Ima jedna anegdota gde jedan lik kaže: Blago komšiji, ćerka mu završila pravni fakultet pa sad u kući ima pravno lice. (pravno lice=firma, preduzeće itd.- suprotno je fizičko lice. Verovatno si mislio na pravnike al si se loše odrazio(:.(znam da na pravnom zbog ovakve greške padaju na prvoj godini kao zrele kruške)--Grofazzo 01:24, 1. октобар 2007. (CEST)

He he... Da mislio sam na persona física i pogrešno preveo sa španskog... :))) ovdje je pravno lice = persona jurídica... Mnoge te zavrzlame iz prava sam naučio na fakultetima u Španiji, pošto sam ovdje studirao... Naše izraze za mnoge stvari ne znam, jer tih stručnih riječnika na srpskom nemam, tako da mi je nemoguće da provjeravam... Evo sad kad ste par vas počeli da pišete neke stvari iz prava na Vikipediji, uspjevam pomalo da se informišem o našim izrazima... ---Славен Косановић- {разговор} 01:37, 1. октобар 2007. (CEST)

Slike iz prvog svetskog rata

Kako stoje stvari sa autorskim pravima na fotografije snimljene tokom Prvog svetskog rata i koje prikazuju ratne operacije, oružanu silu, komandante i slično (Kraljevina Srbija i Crna Gora). Na engleskoj vikipediji pronašao sam nekoliko slučajeva ali se oni odnose na engleske i američke fotografije. --Војвода (разговор) 21:48, 6. октобар 2007. (CEST)

Ako sam dobro razumeo Braneta, sve slike pre 1919 su JV. -- Bojan  Razgovor  08:09, 7. октобар 2007. (CEST)

Hvala na informaciji. --Војвода (разговор) 15:24, 7. октобар 2007. (CEST)

Све слике пре 1923. су јавно власништво. Значи Први светски рат, балкански ратови али и Српско-турски рат 1876-1877. и Српско-турски рат 1877-1878. о којима још немамо чланке (Српско-турски рат). --Ђорђе Стакић (р) 08:03, 9. октобар 2007. (CEST)

Autorska prava za sajt http://jung.ekof.bg.ac.yu/srpski/interes/film/

Dobio sam prava od Igora Nesterovica da objavljujem tekst o filmovima na sajtu [5]. Zanima me kako da postavim mejl koji mi je poslao da ne bilo neke zabune.--Раде Награисаловић 16:48, 8. октобар 2007. (CEST)

Ако се дозвола односи само на један текст, онда га просто објави и на страни за разговор назначи да постоји дозвола и остави целу електронску поруку са свим заглављима. Ако је у питању цело мрежно место где би могло бити материјала од интереса за друге, онда остави на Википедија:Дозволе за објављивање. Тамо имаш цело упутство. Требаћеш да отвориш подстрану и на њој оставиш цео текст поруке електронске поште (са заглављима) и онда на овој страни оставиш везу ка тој подстрани. Ако се дозвола односи само на текст а не и на слике то такође треба назначити. Најважније, дозвола не може бити "само за Википедију" или "само за некомерцијалне сврхе" и слично. Прихватљиве су само дозволе за објављивање под ГЛСД или, у случају слика, другим слободним лиценцама. --Dzordzm 17:55, 8. октобар 2007. (CEST)

CC-BY(-SA) 3.0

Та лиценца се појавила као једна од применљивих на Остави, па бисмо и ми сада могли да је уведемо. --Matija 10:52, 11. октобар 2007. (CEST)

Слика:ПасошСРЈ.jpg

Хехе, шта ћемо са овим? Пандорина кутија интерпретација се отвара :) --Dzordzm 20:54, 18. октобар 2007. (CEST)

Pa ja bi ovo dao : {{Грб}} --Mile 12:48, 20. октобар 2007. (CEST)

Хм... можда ирелевантно, али да напоменем да ћемо ускоро сви имати другачије пасоше.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 12:51, 20. октобар 2007. (CEST)

Слика:Pasos1960.jpg

Чисто да напоменем да смо добили још једног кандидата за интерпретације... --Dzordzm 17:24, 28. октобар 2007. (CET)

Slike (Madonna članci)

Da li je moguće da neki administrator konačno napiše članak Википедија:Страна са описом слике???

Pošto mene već napada nekoliko admina, jer sam loše licencirao slike... Kad bi neko pokazao kako se to pravilno radi, možda se sve i sredi. ;)

Hvala.

--Future Lover 12:22, 20. октобар 2007. (CEST)

Ево, написаћу ја данас, али није то проблем... --Dzordzm 19:24, 20. октобар 2007. (CEST)

Обављено. Срећно придржавање ауторског права :) --Dzordzm 21:39, 21. октобар 2007. (CEST)

Фотографије

Занима ме каква су правила по питању фотографија које ја направим а желим да их објавим на Википедији? Сликао сам пар ствари ових дана па сам мислио да неку од тих слика убацим у чланак али не знам коју налепницу да ставим. --Александар (поразговарајмо!) 21:06, 22. октобар 2007. (CEST)

Evo vidi ovde --Mile 21:10, 22. октобар 2007. (CEST)

Хвала. Хтео бих да дам права Википедији али само на Википедији тј. не бих да се користи ван Википедије. Да ли би можда ознака Гфдл-ја била за то најбоља? --Александар (поразговарајмо!) 21:42, 22. октобар 2007. (CEST)

Meni se čini da ti je najjača ova ; {{tl|Дуална лиценца|ГЛСД|cc-by-2.5}} Ali je problem oko toga što želiš, jer kolko znam sama politika Wikipedije je da je ona slobodna i material slobodan. Znači Freeware. Pa ne znam dali je ikako moguče da nešto staviš ovde i zabraniš za van. Ali ova gornja licenca ti ukaže da se autor uvek navede. --Mile 21:50, 22. октобар 2007. (CEST)

Ovako izgleda :

{{Дуална лиценца|ГЛСД|cc-by-2.5}}

Разумео сам. У том случају објавићу га просто под ГНУ-овом лиценцом. Хвала на појашњењу.--Александар (поразговарајмо!) 22:06, 22. октобар 2007. (CEST)

Не можеш одобрити употребу само на Википедији. Такве дозволе нису прихватљиве јер такав садржај евидентно није слободан. --Dzordzm 18:26, 26. октобар 2007. (CEST)

Слободан Јовановић на РТС

У данашњој вести о рехабилитацији Слободана Јовановића је преузето 95% чланка википедије. По ГФДЛ-у су дужни да објаве одакле су преузели текст? --87.167.30.70 18:17, 26. октобар 2007. (CEST)

Па дужни су и требало би писати уредништву РТС-а. Мислим да би Викимедија Србије требала да пошаље једно званично писмо у којем би се уредници РТС-а подсјетили да су дужни да наведу извор када користе материјал са Википедије... ---Славен Косановић- {разговор} 18:24, 26. октобар 2007. (CEST)

Да, с тим да су можда преписали из извора који је коришћен за писање нашег чланка, а не од нас. Пошто ипак није све дословно, већ су мењали речи ту и тамо и испретумбали чланак. Оставио сам поруку Djordjes-у па ћемо видети шта он каже. --Dzordzm 18:31, 26. октобар 2007. (CEST)

---

Б92 је данас у својим вестима делимичко приказао интернет страницу о Слободану Јовановићу на Википедији. --Поки |разговор| 18:40, 26. октобар 2007. (CEST)

Problem oko dodavanja oznake autorskog prava

Postovani, Pre cetiri dana sam poslao fotografiju sa imenom "hostel-badanja" i tom prilikom nisam oznacio vrstu autorskog prava za tu fotografiju. Fotografija je moje autorsko delo. Molim vas da mi pomognete jer ne znam kako da dodam oznaku za autorsko pravo na tu fotografiju kako ona ne bi bila izbrisana.

S' postovanjem,

--Chelik

Слику морате означити једном од ових ознака. Пошто је слика ваше ауторско дело, да би се она користила на Википедији, која је ризница слободног садржаја, морате је лиценцирати под слободном дозволом по својем избору стављајући ознаку {{гфдл-ја}} (за лиценцирање под ГНУ-овом ЛСД), {{cc-by-sa-2.5}} (за лиценцирање под Кријејтив комонс cc-by-sa дозволом) или какву сродну слободну ознаку; или, ако тако преферирате, предати у јавно власништво користећи ознаку {{јв-ја}}. За више детаља ми се можете обратити на страници за разговор. Хвала. --Dzordzm 23:19, 1. новембар 2007. (CET)

Слика:Sailor Senshi2.png

Ova slika je sa Engleske wikipedija i ja stvarno ne znam cija je.Autor ove anime(A mozda i slike) je Naoko Takeuchi.I samo jos da dodam da ova slika moze da se nadje na skoro svim websajtovima.

Наше законодавство не препознаје ”поштену употребу” (fair use)

Као што неки можда знају у току је дискусија о преводу лиценце Креатив Комонс на српски, односно усклађивање са нашим законодавством. Тренутно је у току дискусија о преводу српске верзије лиценце на енглески, односно преведена је већ и може се наћи овдје ... Кажем верзије, јер постоје правни појмови у оригиналној енглеској лиценци, које наше законодавство не препознаје, или их не препознаје на исти начин како стоји у оригиналној енглеској лиценци. Између неких од тих појмова, појам који смо ми на Википедији превели са енглеског као „поштена употреба“, не постоји тако дефинисан у нашем законодавству. У нашем закону о ауторском и сродном праву, постоје ипак, „ограничења ексклузивних права носиоца ауторског права“, видјети чланове од 40-55, нашег закона о ауторском и сродним правима. Дакле, не причам произвољно овдје, него преносим дио дискусије о усклађивању лиценце Креатив Комонс са нашим законодавством коју води стручни правни тим у сарадњи са Викимедијом Србије. Дакле, правни појмови који немају потпуно исти еквивалент у нашем законодавству ће бити изостављени у дефинитвној верзији те лиценце. Који су то све појмови, можете провјерити ако упоредите верзију са горњег линка и изворну лиценцу на енглеском. Детаљније о цијелој теми, ће се моћи причати када дефинитвна верзија на српском лиценце Креатив Комонс буде озваничена... ---Славен Косановић- {разговор} 19:25, 22. новембар 2007. (CET)

То знамо од дана бр. 1 кад смо fair use овде увели. Нама треба Протокол о доктрини изузећа... нама треба Протокол о доктрини изузећа... нама треба Протокол о доктрини изузећа... --Dzordzm 20:34, 22. новембар 2007. (CET)

Треба, али питање је колико је икакав сличан ”протокол” изводљив на Википедији и у складу са Википедијом...??? Та ограничења ексклузовног права носиоца ауторског права, би била кључ, ако се одатле може ишта извући за потребе Википедије. Требало би проанализирати да ли су та ”ограничења” била игдје предмет у нашој судској пракси, као што је то случај са доктрином ”поштене употребе” у америчком законадвству, која је управо и настала из судске праксе..., а можда и гријешим... Јасно је да ти и ја и сарадници на Википедији то не можемо ријешити, ово горе сам написао јер пошто се позивамо нетијетко на поштену употребу, мислио сам да многи не знају, да тако нешто у том облику не постоји у нашем законодавству... :) Иначе, немам информација да је ико стручан заинтерсован за прављење ”тог протокола” за Википедију на српском... ---Славен Косановић- {разговор} 21:06, 22. новембар 2007. (CET)

А овај, онако узгред, тај 23. март се ближи па... јер планира неко нешто :))) --Кале ^{↙info/talk↗} 21:10, 22. новембар 2007. (CET)

Ако неко зна сва та ограничења, зашто се за почетак она не наведу на начин која пишу у закону у некаквом Википедија:Ограничења ... чланку, а потом тек доради са неким примерима из праксе.-- JustUser  JustTalk 21:20, 22. новембар 2007. (CET)

Нема ништа у тим члановима што би се могло интерпретирати као дозвола некомерцијалног умножавања само и искључиво за информативне сврхе једне енциклопедије на Интернету, као што је Википедија... ---Славен Косановић- {разговор} 21:42, 22. новембар 2007. (CET)

Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање дела од стране јавних библиотека, образовних установа, музеја и архива, само за сопствене архивске и некомерцијалне сврхе.

Овај члан горе (44) експицитно наводи случајеве у којима се дјело може умножавати у некомерцијалне сврхе... Мислим да Википедија не потпада под термин ”установа”, јер је потпуно отворена и доступна, сваком у свијету са телефонском линијом и приступом неком од провајдера Интернета... За разлику од америчке доктрине, наш закон уопште на разматра ”отворене” нове технологије (у осталим члановима), као што је Интернет... Што се тиче могуће судске праксе код нас са умножавањима преко нових технологија (Интернет), ту ама баш нимало не могу помоћи... ---Славен Косановић- {разговор} 21:42, 22. новембар 2007. (CET)

Па добро. То значи ограничења се не односе на нас. Није битно каква смо установа већ оно "само за архивске и некомерцијалне сврхе". То дефинитивно није ограничење какво нама одговара. Идемо даље. Има ли ичега што се "можда" може односити на нас? -- JustUser  JustTalk 21:48, 22. новембар 2007. (CET)

Пази, ограничење носиоцу ауторског права би морало бити ”експлицитно наведено”, тј. морало би да каже сљедеће. ”Носиоц ауторског права се не може противити да у некомерцијалне и само и искључиво информативне сврхе, неко искористи и умножи његово дјело на Интернету, без повреде интегритета дјела и без намјере да се угрози приход аутору и искључиво у ниској резолуцији, без накнаде”..., лаички речено у покушају дочаравања смисла... Такав члан који би ово дочарао, али правним језиком, не постоји у нашем законодавству... ---Славен Косановић- {разговор} 21:59, 22. новембар 2007. (CET)

Наш закон је ретардиран у овом погледу, што наравно не значи да га можемо игнорисати. Нама треба стручна интерпретација ових законских одредби из 15. века којом ћемо моћи да се руководимо и за шта нам је Задужбина оставила годину дана. Сада је то четири месеца. Превише људи овде се радује могућности да цела прича резултује брисањем свих неслободних слика одавде. Кад будете уклањали грбове фудбалских клубова, слике народних хероја, и слично... знаш како иде онај виц са копањем камења, »добро, владико, али ако се појави земља, ти ћеш је копати!!!« П.С. Што се тиче судске праксе у САД, она је такође практично непостојећа. У целокупној историји америчког законодавства ниједна непрофитна организација никада није осуђена за кршење ауторског права. Шансе да Викимедија буде прва су нула. Цео хулабалу око копирајта на Википедији је производ libre фанатизма а не потребе за заштитом од (разумног) америчког законодавства. Наши проблеми су, наравно, друге природе. Све ће бити другачије кад посланици набаве лаптопове... --Dzordzm 22:06, 22. новембар 2007. (CET)

А ја и провоцирам причу, не би ли се неко ”стручан заинтересовао” за тему... Јасно је да ја нећу сјести да пишем тај протокол... Ако Задужбина тражи од нас протокол, можемо се ми позивати на владике и копање камена колико нам воља, чињеница је да ће се нешто десити тог онкретног датума, ако ми не будемо у стању да прикупим стручне људе да ураде ваља посао. Шта ће се десити? Појма немам. ---Славен Косановић- {разговор} 22:19, 22. новембар 2007. (CET)

Узгред, када би наши посланици писали законе ”на лаптопу”... :))) Нећу ни да замишљам, језа ме хвата... Ионако од оних ”резимеа” из Парламента на дневнику РТС-а добијем алергију... ---Славен Косановић- {разговор} 23:09, 22. новембар 2007. (CET)

Није наведен извор за Слика:Wappen at baden.jpg

Грб је преузет са немачке Википедије на овој страници. Тамо је наведена страница http://www.ngw.nl/int/oos/b/baden.htm као извор на којој пише да је слика из неке књиге од 1930. године. Постоји ли могућност, с обзиром на годину, да се слика прогласи за јавно власништво? --Поки |разговор| 02:25, 28. новембар 2007. (CET)

Има ли неко немеру да искористи благодат интернета и ове странице, па да одговори? --Поки |разговор| 17:49, 30. новембар 2007. (CET)

Да се могло означити као "јавно власништво", била би на остави... Не разумијем лицецну тамо на њемачкој вики, тако да замоли Каштера да ти преведе... —-Славен Косановић- {разговор} 17:54, 30. новембар 2007. (CET)

Ово је некакав тотални peculiarity немачко-шпрахиге закона о ауторском праву којим се ствари које се сматрају за Amtliches Werk (ако ја добро разумем немачки, то би било ”службено, канцеларијско дело”) спадају у јавно власништво. Али, то се односи на те земље у којима постоји такав закон, не на употребу у Србији или на Кајманским острвима (западна Србија :)). Немци су генерално чукнуто схватили ауторско право и форсирају свој закон иако та ствар око надлежности закона уопште није како ваља разјашњена. У сваком случају мислим да на страни слике требаш да оставиш свој извор (немачка Википедија), извор који је тамо наведен (та нгв.нл страна), објасниш речима лиценцу коју су Немци оставили а за наше потребе ово означи са {{грб}}. Што није баш ознака за ауторско право, али пошто већ имамо хиљаде слика у истом лонцу, кад се то буде сређивало, неко ће и ово погледати. До тада, све ће бити ОК... --Dzordzm 23:37, 30. новембар 2007. (CET)

Kopiranje tekstualnih podataka sa strana wikipedije

Posto imam zelju da napravim sajt sa prezentacijom 20 najvecih svetskih slikara interesuje me da li je dozvoljeno kopiranje tekstualnih podataka sa stranica engleske wikipedije o pojedinim slikarima.Unapred zahvalan.

Да, под условом да наведеш као извор енглеску Википедију, датум када је садржај преузет и лиценцу под којом је објављен, дакле, ГНУ-ова лиценца за слободну документацију. —-Славен Косановић- {разговор} 17:33, 10. децембар 2007. (CET)

Zahvaljujem na brzom odgovoru da li za svaki preuzeti tekstualni podatak moram pojedinacno da navodim izvor engleska wikipedia,ili bi mogao jednostavno u footeru sajta napisati da su podaci preuzeti sa Wikipedie.Jos jedno pitanje oko licenci slika.Posto je vecina slikara od kojih su mi potrebne slike zivela u vremenskom razdoblju 15-18 veka vecina tih slika je pod licencom public.Da li to znaci da mogu slobodno da ih koristim i da li moram takodje da navodim da su preuzeti sa wikipedie.Koliko sam shvatio prava na licencu zastarevaju 100 godina posle smrti autora.da li bih mogao dobiti par pojasnjenja oko ostalih vrsta licenci za slike i njihovog znacenja i mogucnosti upotrebe.Jos jednom izrazita zahvalost za brz i relevantan odgovor

Ja sam mislio da imas namjeru da preuzimas kompletne clanke, ili dijelove clanaka (recenice i grupe recenica). Hocu reci, za podatke, odnosnu "suve cinjecnice" tipa: rodio se tada i tada, pripadao tom i tom pokretu, naslikao x slika, izvajao x skulptura isl., ne treba navoditi licencu pod uslovom da ne kopiras nacin na koji su ti podaci prezentirani, tj, kompletne recenice. Ali, ipak bilo bi lijepo da navedes kao izvor viki (da mozes u footer)... :) Sto se tice slika, dovoljno je da navedes mjesto odakle su preuzete, jer, iako su same slike/skulpture iz toga doba u javnom vlasnistvu, svako moze da zastiti svoju reprodukciju, tj, fotografsku kopiju koju nacini. Na Vikipediji se trudimo da sve slike budu slobodne, tako da navodjenjem izvora odakle je neka reprodukcija preuzeta, ne bi trebalo da imas nikakvih problema, sa autorima istih. Poz. —-Славен Косановић- {разговор} 20:59, 10. децембар 2007. (CET)

Кнежео

Да ли се може користити садржај са ове стране, јер овде нигде не пише да је забрањено објављиати слике и текст са ове стране.—Раде Награисаловић (разговор) 19:52, 19. децембар 2007. (CET)

Не мора ништа да пише. Подразумева се да је свако дело заштићено ауторским правима, осим уколико га аутор не "ослободи" на већ познате начине. Ништа те, међутим, не спречава да пошаљеш захтев вебмастеру за... --ФилиП ⁈ 23:33, 19. децембар 2007. (CET)

Који шаблон за слике из књига

Поседујем приличан број књига из времена Краљевине Србије и Краљевине Југославије. Многе од њих су уџбеници за тадашње школе изузетно илустровани. Како више нема ауторских права на већину тих књига а нису наведени аутори слика и карата могу ли да поједине слике и карте скениране из тих књига поставим на Википедију, конкретно у одговарајуће чланке. Које шаблоне треба примењивати на такве слике и карте. --Ban (разговор) 23:12, 20. децембар 2007. (CET)

Ако су слике настале у краљевини Србији онда можеш јавно власништво. Јер код нас ауторска права почињу да важе тек од 1920 (ваљда). Ипак било би добро да се јави још неко ко је стручнији --Јован Вуковић (р) 17:55, 21. децембар 2007. (CET)

слика

Зна ли неко која би лиценца одговарала за ову слику. Слику сам направио, односно исекао из скенираних стрипова ликове загора и потписао ко их је нацртао.—Награ кажи/лажи 20:25, 24. јануар 2008. (CET)

Мислим да би шаблон {{поштена употреба у|Загор}} могао да прође. Али нисам 100% сигуран —Јован Вуковић (р) 21:22, 25. јануар 2008. (CET)

Антички Рим

Антички Рим- meni ovo deluje kao prepisano doslovce iz neke popularne knjige o Rimljanima. Ima li neko ideju iz koje je knjige tacno preuzeto ? —ClaudiusGothicus (разговор) 16:29, 25. јануар 2008. (CET)

Ako ti to kažeš, onda sigurno jeste. Ionako je stil neeciklopedijski, a članku treba i te kako mnogo sredjivanja. Vratila sam nazad, a ako bi neko da doda neki PODATAK (ne cele rečenice) iz verzije nepoznatog IP-a, ima u istoriji tekst, pa nek izvoli. --Јагода испеци па реци 16:33, 25. јануар 2008. (CET)

Слике за вајарство

Упозорен сам, с правом, од Dzordzm на слике које се налазе у чланку Вајарство, а које сам ја послао. Нормално да је и он збуњен, а како и не би, када сам и ја у дилеми како да објасним шта је то што сам послао, па ево да овде то саопштим и да се тачно утврди шта треба и како треба... Прве слике које сам послао биле су слике са једног сајта, али само мало промењене и дорађене, па ме Славен Косановић који ради на том чланку, упозорио да су промене на фоткама мале и да би требало да се црта све испочетка по тим узорцима, јер неко некада може уочити сличност... Е, онда сам ја урадио нове фотке, које то нису... Потпуно су дорађене и направљене другачије у Фотошопу, па су то сада, може се рећи, обојени цртежи који личе на фотографије, али то нису фотографије него цртеж - слика, а ни композиционо, ни по боји, ни облику, нису ни налик фоткама које су служиле да се направи нова назови фотографија... Ја заиста не знам како то да опишем сен као диг-арт или ти дигитална уметност... Ово уметност није претензија већ објашњење... Помагајте да се ствар разјасни...--Nikostrat (разговор) 15:44, 6. фебруар 2008. (CET)

Па ваљда је онда то твојих руку дело и треба да ставиш лиценцу да си ти аутор и да их предајеш под ГФДЛ-ом... --Јагода испеци па реци 15:47, 6. фебруар 2008. (CET)

Знате како, постоје два начина да се ријеши цијела ова прича са тим илустрацијама у чланку вајарство. Први је једноставан, а други је компликован... кренућу од једноставног.

• Једноставан начин је да се у неком од векторских програма направе облици, ликови тих алата и да се евентуално дода пар сјена да изгледају тродимензионално. Никос зна о чему говорим.
• Други, компликованији начин (дакле, једноставнији је са стране саме реализације, али је компликован за објашњење што се тиче ауторског права), је да се исјеку из већ постојећих фотки модели тих алата и да се онда аранжирају, компонују, по критеријуму онога ко то ради. Чини ми се да је Никос то урадио, и то је онај начин који личи на методологију првих колажа руске авантгарде, дакле традиционално оно што се зове фотомонтажа, или фотокомпоновање, само сада са дигиталним оруђем. Е, сад. Ту постоји један проблем, а тиче се поријекла фотки из којих се исјецају дијелови, односа статуса њиховог ауторског права. Дакле, прије дигиталне ере то није био неки проблем, однсоно није се постављало питање поријекла исјечака фотографија од којих су се правили колажи, односно папирног еквивалента тих фотки. Али су се Турци досјетили (капиталистички лешинари), да је то терен гдје се могу зарадити новци, па су се ствари промијениле. Тако да данас постоје многи сајтови са ројалити фри фоткама, чији су аутори одустали од полагања права на фотке/дигиталне композиције, које се могу користити за даље компоновање исл. Дакле, суштина приче је сљедећа: Ако је дигитална фотка, односно извор исјечака за неку композицију слободне лиценце, нема проблема, али ако је дигитална фотка од којих потичу исјечци заштићена и ти исјечци довољно препознатљиви, онда имамо проблем... Ја знам да ово није једноставно за схватити, зато сам и рекао да је први начин иако можда временески захтјевнији, далеко једноставнији и мирна Босна... —-Славен Косановић- {разговор} 16:25, 6. фебруар 2008. (CET)

izgled

zelim da malo promenimo izgled sajta.DA li je to moguce?Cekam odgovor.

Поштена употреба

Кхм, а јесмо ли ми нешто урадили овим поводом? Чини ми се да нисмо, а 23.3.2008. је близу...? --Matija 12:19, 15. март 2008. (CET)

Само да приметим да гласање траје још данас овде. -- JustUser  JustTalk 12:54, 21. март 2008. (CET)

Употреба фотографија

Недавно се на билбордима у Зрењанину појавила реклама Института за ратарство за "НС семе". На билборду је фотографија зграде општине и споменика краљу Петру. На моје изненађење, препознао сам да е то моја фотографија коју сам послао на википедију: http://en.wikipedia.org/wiki/Image:HPIM0229.JPG уз интервенције у фотошопу којима је додато поље сунцокрета у првом плану. Да ли имам право да се на поменутом билборду и нађе име аутора фотографије, или макар одакле је узета? Alexzr88 (разговор) 21:42, 15. март 2008. (CET)

Нема потребе, с обзиром да си налепио ознаку да је слика у јавном власништву. Међутим, спомињање тебе као аутора би му дошло као неко правило бон-тона. Тако рецимо, гуглујући своје име, нашао сам да су на неким сајтовима објавили неке слике које сам послао и објавио их у јавном власништву и ставили су моје име и презиме, иако се то нигде експлицитно не тражи. Наравно, то све зависи од онога ко то поставља. Такође, на билбордима вероватно није баш најприкладније писати "Courtesy of..." --ФилиП ⁈ 23:55, 15. март 2008. (CET)

Како видим [6], ти си је предао у јавно власништво, чиме си се, према америчкој доктрини ауторског права, одрекао свих права на назнаку ауторства. Да си слику лиценцирао под GFDL или CC-BY-SA, имао би права која помињеш. Ово наравно не значи да не би било лепо да су они оставили какву ознаку или те макар обавестили преко Википедије, али на то нису правно обавезни. Међутим, српски закон о ауторском праву познаје и категорију моралних права, међу којима и право на назнаку ауторства. Види Закон о ауторском и сродним правима, 2.4.1.2 (члан 15). Не знам како се то пари са предајом у јавно власништво, тј. да ли то подразумева активирање тачке 2 овог члана, и могуће је да у српском законодавству имаш право које помињеш. Мораћеш да консултујеш неког правника. --Dzordzm (разговор) 23:58, 15. март 2008. (CET)

Dević

Je l' može neko da baci pogled na ovaj članak? --loshmi (разговор) 21:46, 19. март 2008. (CET)

Чланак није неко капитално дело, а аутор би изгледа да његова напомена стоји у самом чланку што неће ићи, а такође је и мало збуњен, јер му лепо пише да доприносе објављује под ГФДЛ. Ако то њему не одговара, онда мислим да је најбоље да ми то уклонимо, нећемо пуно изгубити :) Примедбе? --Кале ^{↙info/talk↗} 21:53, 19. март 2008. (CET)

Текст је остављен под условима који се супротстављени ГФДЛ лиценци и стога је уклоњен. -- JustUser  JustTalk 22:06, 19. март 2008. (CET)

Слушај Кале или ко већ, није поента да се брише нешто што је други написао и ако то за тебе није неко велико дело за мене јесте. Дакле није поента да се обрише већ да се каже као треба исправити и шта треба дописати да би било исправно. Нисам ја измислио сва та правила па да знам како шта иде а на самом сајту је очајно објашњено. Зато бих замолио да се написано врати и да ми се каже шта треба исправити. Управо завршавам и породично стабло још од 1800 те године и желим и то да ставим само не знам како па ако сте нормални помозите а не само да скрнавите и пљујете туђе. Због теквих и живимо у оваквој држави.

Унапред захвалан! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.30.148 (разговор • доприноси)

Немој да се љутиш друже, али не знам зашто би твоја породица заслужила да буде у енциклопедији. Међутим, ако се региструјеш, добићеш своју корисничку страницу да пишеш о себи, па ту можеш да се распишеш. -- Bojan  Razgovor  09:04, 20. март 2008. (CET)

Добро је да се пре почетка писања чланка утврди да ли се жели писати текст који ће бити под условима слободне лиценце, како је напоменуто у чланку ГФДЛ и детаљно објашњено у преводу оригинала, или под неким другим условима. Уколико се наглашава да се задржавају нека друга права (као је експлицитно наглашено у претходном тексту) и то још жели нагласити на страни (иако на дну сваке стране стоји ГФДЛ ознака о правима коришћења) треба размотрити опцију прављења сопственог сајта на коме се могу потпуно слободно наводити услови коришћења материјала са сајта према избору. Уклањање таквог текста са Википедије (на било ком језику) је законска обавеза и нема везе са квалитетом текста, темом, начином приказа или било чиме сличним. -- JustUser  JustTalk 12:52, 21. март 2008. (CET)

Употреба слика са енглеске Википедије

ОК, нашла сам ову сличицу на енглеској Википедији, али ме испод исписано мало збуњује и нисам сигурна да ли може или не може бити употребљена. Хтела сам да је користим за чланак који преводим. Претпостављам да бих морала да је upload-ујем на српску Википедију, јел може неко да погледа јел' смем или не. Хвала. —Erin (разговор) 11:04, 21. март 2008. (CET)

Koliko sam razumeo, autorsko pravo o slici je nepoznato ili ga je nemoguće utvrditi. Mislim da se može poslati ovde, ali da navedeš link odakle si preuzela sliku, ali nisam siguran da mi imamo ovaj šablon za ovakve slike.Награкажи/лажи 11:20, 21. март 2008. (CET)

Мени се чини да је ово неки јако стар натпис и да је зато у јавном власништву (а вероватно никад није ни био ауторско дело), па је и фотографија која приказује само њега (а ова је таква) такође у ЈВ. --Matija 12:20, 21. март 2008. (CET)

Nema veze što je to stari natpis, bitno je kada je ova slika nastala i ko je sliku napravio. Npr. ako ja uslikam Mona Lizu, ja sam vlasnik te slike iako je Mona Liza stara više stotina godina. Награкажи/лажи 12:26, 21. март 2008. (CET)

Ниси сасвим у праву, погледај нпр. лиценцу ове слике која се позива на ово. --Matija 14:12, 21. март 2008. (CET)

Не би требало да је тако, значи и ако усликамо неку уметничку слику старију од 100 година да је та слика коју смо направили у јавном власништву. Не чини ми се логично, мада те ствари око ауторских права су мало чудне, па је све могуће. Значи ја сад одем у БЛ музеј и направим неколико сличних фотографија и оне су јавно власништво иако сам их ја направио и биле би старе неколико дана. Замолио бих некога ко је мало стручнији, да ово мало појасни.Награкажи/лажи 22:03, 21. март 2008. (CET)

Па јеси прочитао други линк? У САД, где се налазе сервери, то јесте тако; верна фотографска репродукција оног што је ЈВ је такође ЈВ јер у фотографији тада нема оригиналности. --Matija 23:02, 21. март 2008. (CET)

Уф, нисам га ни видео.Награкажи/лажи 14:13, 22. март 2008. (CET)

Слика:Jugoslavija1937.jpg

Да ли може ово да иде као поштена употреба? Тј, да ли задовољава одредбу да се не може направити слободан еквивалент? --Јован Вуковић (р) 15:38, 25. март 2008. (CET)

Imamo ovu. -- Bojan  Razgovor  15:47, 25. март 2008. (CET)

Ја сам ставио на чланак слику са Оставе, тако да је ова са сумњивом лиценцом зрела за брисање по брзом поступку. --Поки |разговор| 15:56, 25. март 2008. (CET)

Ок, исто је и са овом Слика:Zadar1937.jpg сликом. Шта да радимо са њом? --Јован Вуковић (р) 15:58, 25. март 2008. (CET)

Књига из које је скенирано издата је 1937. Неко ко се бави ауторским правима и поштеном употребом ће знати тачно да одговори. У сваком слуачју корисник Бан је баш забрљавио са тим сликама. --Поки |разговор| 16:05, 25. март 2008. (CET)

Имамо ову, али наравно и ова је украдена. Ово је очигледно скен из неке књиге. Који је неко поставио на БУГАРСКУ Википедију. Шта још треба рећи? Као општре правило, схеме и мапе ове врсте (на којима су различите површине офарбане) су увек заменљиве слободним еквивалентом - седне се и направи се нова слика... --Dzordzm (разговор) 18:38, 25. март 2008. (CET)

Потребан нови шаблон за слике

Како је на Викизворнику започето постављање текста лексикона Свезнање из 1937, а који је у јавном власништву, мислио сам да искористим неке слике из лексикона и поставим их у одговарајуће чланке на Википедију. Тако сам скенирао и поставио карте бановина Краљевине Југославије. Треба направити посебан шаблон за слике из лексикона и искористити право богатство од више хиљада слика из лексикона. --Ban (разговор) 22:01, 25. март 2008. (CET)

може, ајде видећу да направим шаблон ових дана. --Јован Вуковић (р) 22:02, 25. март 2008. (CET)

Ako su slike u javnom vlasništvu, za tako nešto već postoje odgovarajući šabloni. Misim da bi ovaj odgovarao, treba samo da objasniš zašto su javno vlasništvo i da navedeš izvor odakle si pruzeo sliku.Награкажи/лажи 22:08, 25. март 2008. (CET)

Шта би ја могао да урадим са сликама одавде?

Тј. одавде.

Да ли да их ставим под поштену употребу у одређеним чланцима или да се у складу са званичном политиком републике Србије негирања егзистенције ове квази-државе и бацим их у јв или да се направим хеви мутав/паметан и шашав и фркнем их на оставу са овим шаблоном? Црни Бомбардер!!! (†) 14:26, 30. март 2008. (CEST)

Поштена употреба не може јер неће бити оправдана. А мислим да није ни паметно правити се мутав, јер они неће да туже нас у србији, већ викимедију (седиште у флориди, а САД их је признала). Ово треће је најгоре, јер ће вероватно да те провале и обришу те слике, а ти можда на остави добијеш забрану слања слика --Јован Вуковић (р) 14:34, 30. март 2008. (CEST)

Али ја не могу да одем и да сликам те ствари ergo оне (или било које друге се могу искористити као поштена употреба),зар не?Баш у томе и јесте цака,да ли ће они да туже Америку?I don`t think so.Барем ћу се забавити замишљајући њтф фацу неког тупавог Амера који покушава да извали зашто је употребљен тај шаблон. Црни Бомбардер!!! (†) 15:38, 30. март 2008. (CEST)

Неће да туже америку, него викимедија фондацију јер држи те слике под погрешном лиценцом и крши ауторска права. А не знам што не можеш да их сликаш. Значи када то више не би постојало онда би могло као поштена употреба, овако не. --Јован Вуковић (р) 16:30, 30. март 2008. (CEST)

Ма јасно је да не може поштена употреба. Јасно је да ти не можеш да их сликаш тренутно (моћи ћеш следеће године кад будемо ишли :) ), али ни на који начин не потпада под поштену употребу. Не можеш да сликаш ни попрсје Монике Белучи, па ипак ни оно не иде аутоматски под поштену употребу (мада би и њега било лакше подвести под ПУ него крајолике тренутно побуњене покрајине). Такође особа А неће тужити ВМФ никада није био нити ће бити добар аргумент за толерисање кршења ауторских права. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:07, 31. март 2008. (CEST)

Који бедак. Црни Бомбардер!!! (†) 08:18, 1. април 2008. (CEST)

Да ли би неко ко се разуме...

...могао да ми једноставним српским језиком каже,шта је све ЈВ на основу овог шаблона?

Као и да ми одговори на питање одавде? Црни Бомбардер!!! (†) 17:27, 2. април 2008. (CEST)

Прво питање: све оно што је настало у државној администрацији Југославији, у њеним различитим формама од 1918 до 1991. године, а тренутно није заштићено из било којег разлога у некој од држава насљедница и потписница тог уговора... (дакле, ово је моје мишљење на основу блиц читања шаблона, али би било боље да нам неко стручан протумачи детаљније, Гроф, рецимо...) ---Славен Косановић- {разговор} 17:38, 2. април 2008. (CEST)

Друго питање: Баци поглед овдје: Цопилефт... ---Славен Косановић- {разговор} 17:38, 2. април 2008. (CEST)

Извини, али, колико ја видим, овај шаблон не говори ништа о статусу ауторског права на коју је налепљен, изузев напомене у самом дну. Чланови који су цитирани су потпуно ирелевантни - први члан говори о подели ауторског права које је некада припадало заједничкој држави међу државама наследницама, док други даје дефиницију архивског материјала. Напомена која устврђује да званичне слике нису обухваћене заштитом ауторског права можда стоји али она није део цитираног Споразума, што можеш и сам проверити ако кликнеш на повезницу (макар не тамо где би било логично да стоји, тј. иза другог цитираног члана). У том смислу, на овом шаблону видимо два ирелевантна члана међудржавног Споразума и једну напомену без икаквог извора која је, док се извор не наведе, потпуно произвољна интерпретација. Кратак одговор: питај Рејнмена, он је аутор шаблона. --Dzordzm (разговор) 05:51, 8. април 2008. (CEST)

Само мала напомена: Рејнмен на остави није исто што и Рејнмен код нас :) --ФилиП ⁈ 07:29, 8. април 2008. (CEST)