Википедија:Уживо/недеља, 20. новембар 2005.

Изгледа да зима почиње. То су помислили и Гаја и Ацo док су чекали хоће ли се ико појавити, јер је 15 часова већ добрано прошло, а на видику, сем лаганог снега, ништа није реметило новембарско касно поподне. Није се могла сакрити радост на њиховим лицима кад су приметили моју маленкост како се згурено приближава отвору подземне железнице из које немилице куља топао ваздух.

Овако омасовљени смо смогли снаге да сачекамо још који минут, иако је Милош јавио да касни, а и да ће се појавити и Горан. За окупљање на коме се договарају детаљи о скупштини није много, али, Боже мој, идемо даље. После неког времена одосмо код Гаје у канцеларију да се огрејемо. Гаја је (поново) био прави домаћин и донео грицкалице и Кока-колу, што смо ја и Ацо одмах оберучке прихватили и кренули у опсежне дискусије.

Да скратим. Чаврљали смо необавезно и чаврљали. Ја сам упознао Гају и Аца са разговорима које смо Милош и ја имали код Амброзића у Дому омладине. Допало нам се да првих 6 месеци за џ имамо место за састанке недељом (како смо и навикли), али нам се није допала идеја да после тога више не буде џ. Гаја нам је представио најмлађег Википедијанца. Милоша смо чекали сат времена, а Горана још дуже. А онда је стигао и ... Милош. Живот је поново имао смисла. На брзину смо расправили тренутно стање документације, формулара итд. Милош је још једном испричао своје импресије разговора са Амброзићем, што се (скоро) поклопило са мојима. Онда смо још једном размотрили идеју о масовној подели функција (уз Милошеву тиху најаву да ће иза тога следити његов вики-удар после кога ће укинути све потпредседнике). Ја сам се пријатно изненадио бројем портала који су отворени у веома кратком периоду. Уместо уобичајених трачева (ви знате о коме) чули су се неки веома афирмативни тонови (о истоме). Ту се негде и Горан појавио. Потегнуто је питање завршетка превода статута и потом дневног реда друге седнице скупштине. Па смо размотрили зашто Монголи и већина средњеазијских народа пише ћирилицом, зашто је у српском језику толико присутно "да-да-кање" и све саме круцијалне ствари.

Онда је кренула лавина креативних идеја. Милош је предложио да се под хитно (одмах по скупштини, а можда и пре) крене у штампу чланских карти и визиткарти (са разним функцијама на њима). Гаја је то одушевљено прихватио уз најаву да већ има неке идеје о потенцијалним донаторима. Милош је предложио да се што пре заврши администрација (регистрација НВО, израда печата) и одмах крене у дефинисање акционог плана. Прво треба раздвојити краткорочне/средњорочне и дугорочне пројекте/акције. Убрзо се појавила прва идеја: 2006 је година Николе Тесле, цела заједница би се морала укључити у овакав пројекат. Договорени су и први кораци: ступити у контакт са Музејем Николе Тесле, направити неку врсту ТаскФорс-Икс са задатком да осмисли, испланира, организује и реализује пројекат који би резултовао мега-ултра-турбо порталом Никола Тесла. Поред овога треба ступити у контакт са градском владом, тј неким од секретаријата (чим се региструјемо) све у нади да нас скапирају да смо културни феномен, а можда се и огребемо за нешто (можда просторија или не дај Боже кинта). Смислили смо и за задатак за Голдфингера, али ћемо му то рећи тек када га видимо.

Највероватније ће http://scg.vikimedija.org постати место за организовање свег посла. Видећемо. Полако се захуктава. Задатака је много, више него што сам овде записао. Има их више него што смо их набројали на састанку. Не могу више да пишем... бубњеви... бубњеви у даљини...

--JustUser 23:04, 21 новембар 2005 (CET)