Википедија:Уживо/недеља, 7. мај 2006.

Ех, ево ме после три недеље натраг на састанчење. Данас није било превише људи, мада је, опет, било више него у последњих пар недеља, како чујем, што је разумно с обзиром да су били празници и тако то. Ја сам дошао пре времена, много пре свих. Међутим, нисам много чекао, јер се убрзо појавио Роберт, односно Рејнмен из Новог Сада. То је наш релативно нови википедијанац који је одлучио да нам мало сврати да види шта радимо. Одмах сам му испричао неке детаље у вези са Википедијом и Викимедијом и у вези са тим како неке ствари код нас функционишу, као и то какви су нам планови за даље. Роберт је изразио посебно интересовање за програмерски део, односно за Варијанте, тако да сам му дао Бранетов контакт. Недуго затим је дошла наша "пи ар", Јована. Она је испричала како такође није била дуго, а онда је дошао мистериозни Марко! Када је и Милош стигао, објаснио нам је да Марко, заправо, треба да буде наш нови "пи ар", који би радио заједно са Јованом. Ту смо се лепо и упознали и попричали о разним стварима.

Ја сам укратко испричао како је протекао мој састанак (који се одиграо у Прагу) са Зирландом са чешке википедије, а онда је уследила тема ВикиХроника - шта се скоро дешавало, шта је ново на нашој, али и на страној вики сцени. Јована и Марко су касније попричали о својим "тајним" "пи ар" "стварима", у великој мери зато што то остале није много занимало. ;) Све у свему, Јована и ја смо доплатили по 200 динара за визит-карте и овде сам то написао првенствено како би се Милош подсетио када буде читао овај извештај. Онда су полако почели да пристижу софтвераши - прво ЛУГ-овци, па онда Влада Ковачевић и Иван Јелић из ФСН-а. У међувремену је пристигао и Горан носећи Кокаколу у рукама (наравно, флаша је била мала и пио је за себе, док је Милош са собом донео две огромне флаше Кокаколе - да свако може ужива у том мегакорпорацијском укусу).

Онда смо се полако пребацили на тему која је актуелна - Фестивал слободне културе који треба да се одржи за мање од недељу дана. Финализовали смо неке планове, али се углавном причало о томе како још треба контактирати људе. Причало се и о плановима везаним за долазак францускиње Делфине која ће да држи предавање у недељу и која ће да одседне код Горана за време док буде била у Србији. Такође су биле и неке приче у вези са даљом организацијом (Јованин одлазак у Нови Сад због Егзита и сл). Због свих тих силних организација и због појаве новох ПР-а, Милош је предложио да направимо интерну вики, просто јер нам је потребно неко место за организацију. Онда нам је на кратко дошао одређени Борис (ваљда Милошев пријатељ), а онда су софтвераши причали приче о Виндоусу и Линуксу. Касније смо дошли до историје (као теме) и Милош је овога пута дошао до ње (веровали или не, тако што је прво причао о игри коју игра на компјутеру своје девојке). Тада сам пун очаја закључио да се до историјских тема на овим састанцима мора доћи, на овај или онај начин. Међутим, то није било ништа у поређењу са оним што ме је чекало (али о томе касније).

Онда је било мало разговора о вики софтверу, конкретније о екстензији коју ми правимо (варијанте), а онда смо се договорили да у јуну једне суботе треба одржати трибину/предавање о дотичној екстензији (наравно у Дому омладине). На кратко нам је тада свратио и Драган Амброзић, али је морао убрзо и да оде. У то негде време, не много пре него што се већина разишла, дошао је дуго очекивани гост са којим смо били у контакту дуже време (заправо Ђорђе је био у контакту). Наиме, дошао нам је Војин Видановић, чији отац је написао речник, где је као један од извора коришћена Википедија. Одмах су уследиле приче и договори везани за сарадњу и све у свему, закључили смо да ми можемо узети цео речник и пребацити га на Википедију (пребацивање би се одрадило пре самог издања књиге које се очекује кроз најмање месец и по дана; књигу већ имамо у ПДФ-у), а да ћемо и ми, као Викимедија, моћи да учествујемо у презентацији тог речника. Када смо се договорили о свему, онда је дошло најгоре: Војин, Горан и Милош су се уплели у политичке приче везане за период од пре 10-15 година. Ја сам се, као једини преостали на састанку у то време, истински сморио, јер, по мени, те приче о балканској кризи деведесетих година невероватно забадају. (Не)Срећом, око 8 смо завршили састанак и полако се разишли, оставивши иза себе гомиле речи које нису морале бити изговорене (ако ништа друго, бар се ја не бих сморио ;) ). Толико о недељи, седмом мају. --Филип § 00:02, 8. мај 2006. (CEST)