Википедија:Упутства за писање чланака - Тим/рачунарство и информатика
Повратак на Википедија:Тим/рачунарство и информатика
- Заборавих да поставим. Asusnjar ће ми сигурно опростити. :)
- Ово је радни приједлог за упутства о писању чланака из рачунарства и информатике чији је идејни творац и реализатор корисник Asusnjar. Допуне и приједлоге за корекције можете поставити на страници за разговор.
Генерално
[уреди | уреди извор]Не можемо избећи мешање ћирилице и латинице (и можда још неких писама, као нпр. грчког). Да би избегли забуну око тога које је писмо у питању морамо увести неке стилове и правила за њихово означавање. Рецимо "РС" може да значи "Република Србија/Српска" или "Personal Computer". Мој предлог ... па рецимо друге боје, подвучено и/или са неким префиксом (можда нека иконица?). Примери:
РС - када нема никаквих посебних назнака ради се о ћирилици (лат, енг.) PC - означава да се ради о енглеској латиници, итд. Уколико је то могуће извести на Википедији, било би добро поставити tooltip (видиш, не знам како се то каже) који напомиње да се не ради о ћирилици).
Заштићена имена
[уреди | уреди извор]Овде спадају сва имена компанија и производа (нпр. тржишне марке), било да је реч о речима (нпр. Microsoft) или скраћеницама (нпр. IBM).
Заштићена имена које је власник локализовао на/за српски
[уреди | уреди извор]Пример: руски произвођач аутомобила Жигули (чита се Жигуљи) локализује своје име у "Лада" и "Lada" за цео свет па и за нас. Тако их и ми знамо.
Назив и наслов главног чланка: званична ћирилична локализација (Лада)
Поднаслов / почетак чланка: лепо је и коректно да садржи оригинално име (Жигули) са изговором (Жигуљи) али није неопходно.
Редирекције: згодно је да оригинално име, па и латинична варијанта воде до главног чланка. Уколико постоје честе/уобичајене грешке згодно је ставити и њих. У овом примеру би то било Жигули, Жигуљи и Lada.
Везе из осталих чланака: пожељно је да користе главно име сем ако контекст захтева нешто друго.
Заштићена имена које је власник није локализовао на/за српски али често користи и одобрава неко српско име
[уреди | уреди извор]Могући пример: Мерцедес, Ауди.
Назив и наслов главног чланка: Оригинално име произвођача, нелокализовано и без транслитерације, мада је дозвољена употреба и одобреног имена.
Поднаслов / почетак чланка: Мора да садржи и оригинално име и често употребљавану домаћу варијанту. Поред сваког страног имена мора да стоји опис правилног изговора (важно за, нпр. Volkgwagen).
Редирекције: Све домаће/стране алтернативе и грешке (Волксваген, Фолксваген, Volksvagen итд.)
Везе из осталих чланака: пожељно је да користе главно домаће име сем ако контекст захтева нешто друго.
Заштићена имена за које постоји званична латинична (српска) локализација али не и ћирилична.
[уреди | уреди извор]Напомена: латинична (српска) локализација не подразумева било коју страну реч која користи само слова у српској латиници него је званична и одговара правили "читаш како је написано". Не баш сасвим тачни пример би био Mikrosoft (са "к").
У овом случају применити (1.2) на име транслитеровано у ћирилицу, са обавезном редирекцијом од латиничне варијанте.
Заштићена имена за које не постоји ни званична ни одобрена локализована варијанта
[уреди | уреди извор]Могући пример: Windows, Unix, Apple
Назив и наслов главног чланка: Оригинално име, нелокализовано и без транслитерације. Ништа друго није дозвољено.
Поднаслов / почетак чланка: Мора да садржи опис правилног изговора (нпр. "Мајкрософт Уиндоуз") и честео употребљаване друге облике (Микрософт, Виндовс, итд).
Редирекције: Све домаће/стране алтернативе и грешке (Јуникс, Уникс, ..)
Везе из осталих чланака: пожељно је да користе главно име сем ако контекст захтева нешто друго.
Напомена: Уколико произвођач има заступника на домаћем тржишту треба их питати...
Појмови који нису заштићена имена
[уреди | уреди извор]Могући примери: Computer, Mouse, Screen, Display, ..
Назив и наслов главног чланка: Српски појам (рачунар, миш, екран, ...) - никако страни или транслитерација истог.
Поднаслов / почетак чланка: Може да садржи и страни појам, са описом изговора.
Редирекције: Све домаће/стране алтернативе и грешке (computer, kompjuter, kompijuter, komputer, komjuter, компјутер, ..)
Везе из осталих чланака: пожељно је да користе главно име (нпр. рачунар) сем ако контекст захтева нешто друго.
Скраћенице страног порекла са директним преводом (незаштићене)
[уреди | уреди извор]Могући примери: Inc, Ltd, GmbH, ..
Назив и наслов главног чланка: Превод (дд, д.о.о. итд)
Поднаслов / почетак чланка: Може да садржи и страни појам, са описом изговора.
Редирекције: Све домаће/стране алтернативе и грешке
Везе из осталих чланака: пожељно је да користе главно име сем ако контекст захтева нешто друго.
Скраћенице страног порекла без директног превода (незаштићене)
[уреди | уреди извор]Могући примери: TCP/IP, HTML, IRC
Напомена: Скраћенице имају смисла само у оригиналном језику, ма који то језик био. Транслитерација нема никаквог смисла.
Назив и наслов главног чланка: Оригинална скраћеница, у оригиналном језику.
Поднаслов / почетак чланка: Мора да садржи опис изговора, језик порекла, пун облик и превод.
Редирекције: Све домаће/стране алтернативе и грешке (HTM, ХТМ, ХТМЛ)
Везе из осталих чланака: пожељно је да користе главно име (нпр. HTML) сем ако контекст захтева нешто друго.
Имена програмских језика
[уреди | уреди извор]Могући примери: BASIC, FORTRAN, Pascal, Java, Modula, Ada, APL, ColdFusion, PHP, Python
Ово је проблем и треба добро продискутовати. Наиме постоје разни случајеви као нпр:
- Језик је добио име по некој особи (Pascal, Ada)
- Име језика је реч страног језика (Python, Java)
- Име језика је комбинација делова страних речи (FORTRAN. COBOL)
- Име језика је комбинација страних речи (ColdFusion)
- Име језика је скраћеница без значења у скраћеном облику (APL, PHP)
- Име језика је скраћеница са значењем у скраћеном облику (BASIC - Beginners' All-purpose Symbolic Instruction Code, али исто и "основни")
Такође је потребно обратити пажњу и на:
- имена чији се изговор не може правилно написати ћирилицом (Python)
- имена која се уобичајено изговарају другачије у оригиналу и код нас (Java је Јава или Џава)
- имена која садрже симболе (C++, C#)
Неке водиље:
- Уколико је име језика заштићено име (Java, ColdFusion, ...) применити одговарајуће правило за заштићено име (из секције 1)
- Уколико се ради о скраћеници применити правила из секције (4)
- Уколико се ради о личном имену (особе) може се применити правило за транскрипцију страних личних имена - уколико је то могуће.
Често може бити потребно оставили (нпр. латинични) оригинал, што може да значи да је боље да свуда користимо оригинал ... али то је за дискусију (Паскал, Фортран, ...)
Иначе имамо проблем... "Паскал", "Фортран", па и "Јава" су одомаћени иако је једино "Паскал" приближан правилном изговору...
Резервисане речи (нпр. програмских језика)
[уреди | уреди извор]Могући примери: public, class, private, package, import, for, if, while....
Не преводе се и остају у изворном (нпр. латиничном) облику. Чланак треба да садржи опис правилног изговора и превод.
Називи интегралних кола
[уреди | уреди извор]Могући примери: 74LS04, 80486DX, итд.
Не преводе се, остају у изворном (нпр. латиничном) облику. Чланак може али не мора да садржи опис правилног изговора.