Виктор Корољков
| Виктор Анатољевич Корољков | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Виктор Анатољевич Корољков |
| Датум рођења | 17. октобар 1958. |
| Место рођења | Хабаровск, СССР |
| Датум смрти | 2004. (45/46 год.) |
| Место смрти | Русија |
Виктор Анатољевич Корољков (рус. Виктор Анатольевич Корольков; Хабаровск, 17. октобар 1958 — , 2004) је био руски сликар познат по својим илустрацијама инспирисаним мотивима словенске религије, митологије, културе и радовима великана руске књижевности.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Хабаровску (рус. Хабаровск), у војној породици. Живео је у Пензи. Завршио је Пензанску сликарску школу (рус. Пензенское художественное училище им. К. А. Савицкого) 1981. године. Од 1989. године почиње да прави прве цртеже и скице на тему паганске Русије. Завршио је Харковски институт примењене уметности (рус. Харьковский художественно-промышленный институт) 1990. године. Први пут се бави Љермонтовим у свом дипломском раду „Размишљања о Љермонтову“. Током 1992. године учествује на регионалној изложби у Вороњежу и на сверуској изложби „Уметници писмености“ у Москви. Самосталну путујућу изложбу „Празник словенске писмености“ у Херсону одржао је 1993. године. Радови су му први пут објављени у међународном албуму слика фантастике „Дела небеских житеља“ (рус. «Деяния небожителей») 1993. године[1]. Члан Савеза сликара Русије (рус. Союз Художников России) постаје 1996. године. Године 1997. је објављена „Енциклопедија словенске митологије“ (рус. „Энциклопедия славянской мифологии“) у којој се налази преко 60 илустрација Виктора Корољкова. У том периоду уметник је израдио мноштво илустрација за дела А. С. Пушкина М. Ј. Љермонтова, Н. В. Гогоља. Од фебруара 1999. године је члан Међународне федерације уметника удружења, а 2000. године добија диплому Међународног конкурса Фонда С. Михалкова. Погинуо је 2004. године.
Његови радови су имали за циљ да пренесу публику у свет словенских богова. Омиљене теме су му били Баба Јага, Кошчеј Бесмртни (рус. Кощей (Кащей) Бессмертный) , змајеви и принцезе.[2] Насликао је преко 200 слика које сачињавају више тематских албума:
- Дела небеских житеља (рус. «Деяния небожителей»),
- Енциклопедија словенске митологије (рус. «Энциклопедия славянской мифологии»),
- Пушкинове бајке (рус. «Сказки Пушкина»),
- Енциклопедија руског предања (рус. «Энциклопедия русских преданий»),
- Руске бајке и легенде (рус. «Русские легенды и предания»),
- Ведска Русија (рус. «Русь ведическая»).
За илустрације јубиларног издања Пушкинове паганске поеме „Руслан и Људмила“ (рус. «Руслан и Людмила») Корољков је 2000. године добио Пушкинову награду. Слике Виктора Корољкова излагане су у Москви, Кијеву, Минску, на Криму, у Београду, Багдаду. [3]
Стил
[уреди | уреди извор]Радове у вези словенске митологије је правио у стилу руске модерне, са словенским и азијатским орнаментима и симболима.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Корольков Виктор Анатольевич, Жизнеописание (Биография)”. Архивирано из оригинала 17. 11. 2011. г. Приступљено 19. 01. 2012.
- ^ Виктор Корольков „Дохристианскоя Русь“
- ^ „Виктор Анатольевич Корольков, Перуница”. Архивирано из оригинала 22. 01. 2012. г. Приступљено 19. 01. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Виктор Корольков. Славянская живопись (језик: руски)
