Висока млијечница
Висока млијечница (Lactarius pergamenus) је једна од најмасовнијих гљива распрострањена широм Југославије.[1]
Клобук
[уреди | уреди извор]Величине је од 5-10 cm, јастучаст, затим по тјемену заравнат или плиће удубљен (не као лијевак, него са ужом јамицом); у младости са спирално подврнутим рубом. Често зонално или зракасто наборан, односно уопштено нераван, с плитким јамицама. Кожица сува и храпава, тешко се гули. Мутнобијеле боје, односно као слонова кост, под притиском с временом (окер) посмеђи.[1]
Листићи
[уреди | уреди извор]Листићи су врло густи, потпуно равно, рекли бисмо водоравно прирасли, понекад рачвасти, уски; воденасто до млијечнобијели. Озлијеђени посмеђе.[1]
Отрусина
[уреди | уреди извор]Отрусина је бијела.
Млијеко
[уреди | уреди извор]Млијеко је млијечно бијело, у младих јако обилно, сирово пекуће љуто.[1]
Стручак
[уреди | уреди извор]Величине је 6-12/ 1,5-2,5 cm – увијек дужи него што је клобук широк. Брашнасто сув, бијел, често уздужно наборан односно избраздан; ваљкаст или надоле помало ужи. Пун и тврд.[1]
Месо
[уреди | уреди извор]Месо је еластично-тврдо, дебело, бијело, као крупица зрнасто на пријелому. Укус врло љут, без мириса.[1]
Хемијске реакције
[уреди | уреди извор]Месо се формолом боји интензивно љубичастоплаво, млијеко на Калијум-хидроксид сумпорножуто.[1]
Микроскопија
[уреди | уреди извор]Споре готово округле, 7-8,5/6-7 mi, бубуљице врло ситне, готово тачкасте, само дјелимично међусобно црткасто повезане.[1]
Станиште и распрострањеност
[уреди | уреди извор]Једна од најмасовнијих гљива широм Југославије, рађа и за врућих и сушних мјесеци кад се јавља мало других гљива. Рађа у раштрканим групама, првенствено крај храстова и букава у нижим предјелима.[1]