Вис у Народноослободилачкој борби

Острво Вис је након капитулације Италије 1943. године постало један од центара Народноослободилачке борбе Југославије.

У Титовој пећини на Вису се током 1944. године налазио Врховни штаб НОВЈ, на челу са Јосипом Брозом Титом.

Веза партизана и Савезника на Вису

Ратни дневник Врховне команде Вермахта даје сажет опис како је Вис постао стратешка тачка за везу партизана и западних Савезника:

Савезници на Вису (у сукњи британски генерал Фицрој Меклејн).

Након капитулације Италије, нашим је снагама веома брзо успело да завладамо источном обалом Јадрана. Једини изузетак било је острво Вис. У току неколико месеци то острво било је поприште сарадње између енглеских војника и Титових људи. Преко Виса стизала је и главнина британске помоћи у војном материјалу и храни, које су превозиле мали, покретни бродови.

Водећу улогу у тој сарадњи са комунистима играо је британски генерал Меклејн, који је пре тога под именом Сафорд Крипс, радио у британској амбасади у Москви. Он је већ почетком јануара 1944. по први пут боравио на острву Вису. Према нашим информацијама од 10. јануара 1944, тада још није могао да пружи чврсто обећање у вези слања помоћи партизанским јединицама.

Он је, чини се, играо одлучујућу улогу да се Черчил и британска влада одлуче за Тита, а против Михаиловића. На основу Титових радио порука, које смо прислушкивали, те на основу авионских снимака наших извиђачких машина, крајем јануара 1944. установили смо знатан пораст бродова и робе на Вису. Пошто смо Титове поруке успешно дешифровали, тачно смо знали колики је обим те помоћи.

Тако од 1. до 15. фебруара 1944. на Вис је стигло 49.000 војничких руксака, 140 лаких пушкомитраљеза, 21.000 пушака, а после се та помоћ још повећала. Енглески војни инструктори учили су Титове људе како се рукује са оружјем, а посебно топовима. У једном тренутку, када су очекивали немачки напад на острво, Вис је појачан са енглеским специјалним трупама од 500 командоса.

— Ратни дневник Врховне команде Вермахта (Балкан од 1. априла до 31. децембра 1944)

Почетком марта команду над острвом Висом преузео је бригадни генерал Том Черчил, сестрић председника британске владе Винстона Черчила. Према немачким проценама, крајем марта на острву се налазило око 10.000 партизанских бораца и до 800 енглеских војника (те неколико Американаца). Према неким другим проценама, њихов број био је знатно нижи. Немачка војна команда намеравала је крајем 1943. године да освоји острво Вис. Међутим, одлучено је да се окупирају два острва, Брач и Шолта, која су била важнија за одбрану обале, што је средином јануара 1944. и учињено.

О могућем освајању острва Виса било је говора 28. јануара 1944, у Хитлеровом главном штабу. Пошто нису имали довољно бродова потребних за инвазију, решено је да се та операција одложи. Очекивали су да ће отпор на Вису бити снажнији него што је био када су вршили десант на грчко острво Лерос. Почетак акције био је предвиђен између 15. и 20. марта 1944. године. Но, март 1944. је био сав у знаку пада Мађарске, као и кризе на руском јужном фронту. Због тога се њемачка акција против Виса поново морала одгодити. Направљена је студија у вези планираног десанта на острво Вис и она је 9. априла 1944. предочена Фиреру. Хитлер је тражио додатне информације пре него што донесе коначну одлуку. У међувремену, немачко ратно ваздухопловство добило је задатак да уништи аеродром на Вису, који је почео да се гради. Ускоро после тога уследио је тежак напад Луфтвафе против острва Виса. Међутим, немачки извештај од 19. априла 1944. био је скептичан у погледу успешног немачког освајања Виса и закључио да не располажу са довољно снага за тај подухват. После тог извештаја Хитлер је 24. априла 1944. решио да се за сада одустане од инвазије на Вис, али да немачко ратно ваздухопловство настави са бомбардовањем циљева на острву.

Долазак Врховног штаба НОВЈ на Вис

Главни чланак: Десант на Дрвар

Стихови Владимира Назора у пећини

Некадашња партизанска фабрика лекова (1943-1944) у Комижи.

Операцијом Коњићев скок Немци су у мају 1944. године планирали да ваздушним десантом на Дрвар униште или заробе маршала Тита и највише руководство НОВЈ. Десант који је изведен 25. маја 1944. није Немцима донео очекиване резултате. После тога, уз помоћ савезника, Тито и највише руководство НОВЈ прелазе на Вис, и то преко Италије.

Совјетским авионом из Купрешког поља за Бари, 4. јуна 1944. године, одлетели су маршал Тито, група чланова ЦК КПЈ, Врховног штаба НОВЈ, НКОЈ-а и Председништва АВНОЈ-а, као и чланови совјетске и америчке војне мисије. Авионом је управљао гардијски мајор Црвене армије Александар Сергејевич Шорников, касније проглашен за Хероја Совјетског Савеза и Народног хероја Југославије.

Задатак да се Тито пребаци из Барија на острво Вис поверен је Британској морнарици. На располагање му је стављен разарач "Блекмор" и разарач "Егисфорд" за превоз осталог дела групе. Фицрој Меклејн о томе пише:

Око шест увече Тито је у пратњи пса Тигра укрцан са почастима и понуђен џином. Како је првобитна маршалска униформа пала у руке Немцима за време напада на Дрвар и однесена у неки музеј у Немачкој, пронађена је замена и он је опет изгледао као и раније и, претпостављам. Тако се осећао...

— Фицрој Меклејн

Ради исказивања војних почасти, заповедништво оба разарача је током пловидбе уприличило и извело пригодну вежбу војнопоморског карактера. За време свечане вечере, коју је по Меклејну пратила изузетно дуга листа вина, а и раније, Тито је разговарао на добром енглеском језику, што је изненадило све, чак и бригадира који је с Титом провео доста времена. На темељу тога касније су сарадници америчке службе ОСС изводили претпоставке о ранијем Титовом боравку на подручјима енглеског језика. Након вечере Тито и Меклејн попели су се на палубу. "... Небо је већ постало светлије и наспрам њега видели смо искрзане обрисе далматинских планина. Тито је седио у фотељи и замишљено пушио цигару. Ускоро смо приметили и тамне обрисе Виса, који су се дизали из мора."

Тито и Врховни штаб на Вису

У рану зору 7. јуна пристали су у комишку луку. Тито се с најближом пратњом сместио у засеоку Боровик, где су постојале две природне пећине, удубљења у громадним каменим масивима. Виша је уређена за Тита. Њено природно проширење у облику предворја служило је као трпезарија и соба за састанке. У малом удубљењу у стени овог проширења уређен је простор за Титовог пса Тигра. Од проширења су се унутар пећине одвајала два удубљења, делом дотерана клесањем. У једном је био смештен радни сто и столица на којој се налазио трофејни немачки индукторски телефон, а у другоме кревет. Околина пећине је такође уређена, како због сигурносних разлога, тако и због побољшања услова за боравак. Маршал је до краја августа стално живео и радио у пећини, будући да је "и поред искуства у Дрвару и даље био склон пећинама" (Меклејн). Касније је боравио у вили Трамонтана, уз море близу увале Стонца, у северозападном пределу Вишке луке.

Вис центар Нове Југославије

Главни чланак: Споразуми Тито—Шубашић

Титов говор „Туђе нећемо, своје не дамо!” на Вису 1944.

Јудита Аларгић, Митра Митровић и Вера Зоговић на Вису, августа 1944.

У периоду од доласка маршала Тита на Вис, јуна 1944, па до ослобођења Београда, октобра 1944. године Вис је био седиште највиших цивилних, војних и политичких органа нове Југославије.

16. јуна 1944. на острву Вису дошло је, посредством Енглеза, до споразума између Тита и Југословенске избегличке владе, коју води др Иван Шубашић. Након тога је генерал Владимир Велебит отишао у Лондон и био Титов представник код британске владе и уједно је био и веза са Југословенском избегличком владом. Вишким споразумом Краљевска влада у избеглиштву признаје "националне и демократске тековине извојеване од народа Југославије у току њихове трогодишње борбе, којима су постављени темељи демократском федеративном уређењу".

Одавде је Тито у касно лето 1944. године пошао на разговоре с Черчилом и Стаљином како би учврстио међународни положај, а на вишкој обали 12. септембра 1944. године први пут је отворено говорио о прикључењу словеначких и хрватских крајева који су по Рапалском уговору припали Италији и поручио - Туђе нећемо, своје не дамо!

Литература

• Војна енциклопедија. Београд 1975. година

Види још

• Острво Вис
• Титова пећина на Вису

Спољашње везе

• Вис у другом светском рату (знаци.орг)