Пређи на садржај

Витомир Милетић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Витомир Милетић-Витата
Лични подаци
Датум рођења(1967-01-17)17. јануар 1967. (58 год.)
Место рођењаШљивно, СФР Југославија

Витомир Милетић Витата (Witata) (Шљивно код Бања Луке, 17. јануар 1967.) српски је песник и сликар. Од 1969. године живи у Петроварадину.[1]

Књижевност

[уреди | уреди извор]

Хаику поезију пише од 1993. године a од 1994. године своје хаику песме објављује у најзначајнијим југословенским и српским књижевним часописима (Летопис Матице Српске[2], Хаику писмо, Хаику момент, Хаику листак, Хаику новине, Освит, Мостови, Кровови, Савременик, Сунчаник, Натрон, Путеви културе, Српска вила, Весник, Златна греда и Луча) и светским хаику часописима (Woodpecker, Аzami, Ko, Point Judith Light..) на више страних језика. Песме су му публиковане и у електронским часописима (Electronic Poetry Network, Aozora, WHC Review...). Заступљен је у више светских антологија хаику поезије, међу којима су:

1. Haiku World (САД),

2. Red Moon (САД),

3. The London – Gunma Anthologie (Уједињено Краљевство),

4. Антологија европске хаику поезије (Пољска),

5. ХАИКУ „The Leaves are back in the tree“ (Грчка),

6. Wild Flowers, New Leaves (WHC А colleciton of World Haiku), 2014. Јапан;

и антологија на српском језику:

1. "Хаику несташна песма" - Небојша Симин,

2. "Шапат океана" – антологија светске хаику поезије,

3. "Сенке кестенова" - Антологија српске хаику поезије од друге половине XX века до данас - приредио: Александар Павић,

4. "Хаику и сродне форме" - Небојша Симин

5. "Зборник Хаику фестивала у Оџацима" - више издања,

6. "Дубока светлост" Антологија светске хаику поезије - Дејан Богојевић,

7. "Чуваркућа" Антологија српске хаику поезије - Дејан Богојевић,

8. "Хаику" - Антологија посвећена тридесетогодишњици Хаику фестивала у Оџацима,

9. "Јутро припада птицама" - Антологија југословенског хаику песништва,

10. "Хаику овде и сада - Haiku Here and Now" - Небојша Симин.

Хаику стихови су му превођени на енглески, немачки, руски, француски, јапански, италијански, мађарски, пољски, бугарски и румунски. Осим хаикуа, пише и објављује хаибуне, ренге, танке, хаиге...

Од 2002. године покреће и уређује рубрику „Представљамо хаику песнике“ у енигматском часопису „Мини пирамида“. Уређује хаику рубрике у енигматским часописима "Супер сканди" и "Мега Сканди".

Коаутор је прве књиге југословенских ренга песама „Гле, невреме!“ (1997) и књиге ренга песама „Лица пријатеља“ (1998), као и заједничке књиге хаику песама „Одшкринута врата“ (2004), Прве српско-бугарске антологије хаику песама „На крају дана“ (2005), као и збирке хаику песама „Новогодишња ноћ“ (2007), збирке „Један обичан дан“ (2008) и збирке хаику песама "Шести путник[3]" (2021).

Објавио је ауторску збирку хаику поезије „Кад се земља лепи за стопала[4]“ (1998). Био је члан Светске хаику асоцијације (WHA, Токио, Јапан). Био је дугогодишњи члан Хаику клуба "Александар Нејгебауер" из Новог Сада.

Један је од оснивача и чланова Путујућег хаику друштва из Новог Сада. Члан је Друштва књижевника Војводине. Заступљен је у Светском хаику регистру (САД, 2010)

Награде и признања за хаику поезију

[уреди | уреди извор]

Добитник је више међународних награда за хаику поезију:

  • „Courage Award“ на VI Ito-En Haiku Contest - 1996,
  • Друга награда на 5. Kusamakura Haiku Contest - 2000, Јапан,
  • Прва награда на II HIA Haiku contest - 2000, Јапан,
  • Grand Prix на IV Annual Mainichi Haiku Contest – International Section - 2000. године, Јапан,

и домаћих награда:

  • Прва награда на VII југословенском фестивалу хаику поезије - 1994, Оџаци,
  • Прва награда за „хаику у јапанском стилу“ на Другом интернационалном конкурсу Хаику часописа „Лотос“ - 2001, Ваљевo;
  • Трећу награду на 27. Фестивалу хаику поезије - 2016, Оџаци
  • Похвала на 31. Хаику фестивалу - 2020, Оџаци.

Сликарство

[уреди | уреди извор]

Бави се сликарством. Учествовао је на преко 40 колективних изложби и приредио 13 самосталних изложби. Бави се још и: Мејл-арт перформансом, документарном фотографијом, Моби-Артом[5] и Дигитал Артом.

1985. године први пут излаже на новосадској уметничкој сцени. Изучавао је сликарство у Атељеу Јована Бикицког. Завршио је школу цртања и акварела у Музеју Војводине. Био је члан Уметнкичке групе WE-ART.

Учесник је више међународних Мејл-арт пројеката. Међу којима „Природа даје“, „66666“, „Art strike“, „Ego Erotic Trip“, „Gatti Matti e fantastici“, „A midsumernight’s dream“ и других. Приредио је перформанс „Испирање злата“.

Избор колективних изложби:

  • Изложбе ЛАНС-а XI, XIV и XV – Нови Сад 11. и 13. изложба ТАКТ-а Темерин;
  • 17. Новосадски салон — 1988, Нови Сад;
  • „Уметност за уметност“ – 1989, Сремски Карловци;
  • Изложба слика — 1990, Сремски Карловци – Пећ;
  • 20. Новосадски салон — 1991, Нови Сад;
  • 17. Сремскомитровачки салон — 1992, Сремка Митровица;
  • „Природа даје" Међународна изложба — 1992, Културни центар– Београд;
  • 22. Новосадски салон — 1993, Нови Сад;
  • "Вратите осмех на лице / Вратите лице осмеху" Мултимедијални програм — 1993, Галерија Сунце - Београд;
  • Новосадска галерија самоуких сликара – 1996, Нови Сад;
  • 5. Ноћ музеја - "Изложба акварела" — 2011, Музеј Војводине – Нови Сад;
  • 5. Ноћ музеја - Изложба фотографија "Градови и њихове тајне" — 2011, Музеј савремене уметности Војводине – Нови Сад;
  • Сликарска колонија "Ивонфест 2013" – 2013, Сомбор;
  • 25. Сремскокарловачки Новогодишњи ликовни салон — 2023, Сремски Карловци.

Избор изложби групе WE-ART:

  • Галерија "Оскар" – 1991, Нови Сад;
  • Галерија "Либеро" – 1992, Бечеј.

Избор самосталних изложби:

  • "Прве слике" — 1985, више изложбених простора – Петроварадин;
  • "Прве слике - други део" — 1986, више изложбених простора – Петроварадин, Нови Сад, Илок, Кладово;
  • Циклус слика "Без назива" — 1990, Галерија Културног центра Новог Сада на Радничком универзитету – Нови Сад;
  • "Снови једног дечака" — 1990, Галерија "У пролазу" – Сремски Карловци;
  • "IX самостална изложба" — 1991, Галерија "Оскар" – Нови Сад;
  • "Прве слике - трећи део" — 1991, више изложбених простора – Петроварадин;
  • "Кретање Светлост Уметност - MOBIART" - Изложба принтова — 2013, Културни центар – Бачка Паланка;
  • "Педесет корака" - Изложба принтова рађених у Мобиарт техници — 2013, Културни центар Новог Сада - Амерички кутак – Нови Сад;
  • "Трагом светлости - Бачка Паланка" - "Ноћ музеја" — 2014, Културни центар – Бачка Паланка;
  • "Kретaњe светлости - Моби арт" — 2015, Културни центар општине Темерин – Темерин;

Избор перформанса и уметничких акција:

  • Перформанс "Испирање злата" — 1988, Галерија Културног центра Новог Сада - Раднички универзитет – Нови Сад;
  • Уметничка акција "Људска права '89" - "Разговор са пролазницима о људским правима" — 1989, Дунавска улица – Нови Сад;
  • Перформанс "Прикупљање уметничких потписа" — 1993, Галерија Народног фонда "Кућа Крсмановић" – Београд;
  • 2013. - 2016.године Самостални уметнички пројекат "Кретање - Светлост - Уметност" - градови у којима су настали дигитални записи помоћу Мобиарт технике:


Покренуо је нови самостални уметнички пројекат дигиталне уметности 2019. 2020. и 2021. Пројекат "Игра светлости" - моби-арт микс - Нови Сад, Београд, 2022. "Уметничко страживања вештачке светлости" - моби-арт микс - Сремски Карловци, 2022. Пројекат "Новогодишња светла" - моби-арт микс - Петроварадин, 2025. Пројекат "Ноћ у Темерину - Неонска светла" - моби-арт - перформанс - Темерин, 2025.

Награде за сликарство

[уреди | уреди извор]
  • Награђен је Наградом пунолетства града Новог Сада за сликарство — 1988.
  • Похвала на 25. Сремскокарловачком Новогодишњем ликовном салону — 2023.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Периодика”. 
  2. ^ „Летопис матице српске” (PDF). 
  3. ^ „Шести путник”. 
  4. ^ „Када се земља лепи за стопала”. 
  5. ^ „Моби Арт”. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Витомир_Милетић&oldid=29055666”