Вицко Вуковић
Вицко Вуковић (XVI вијек) био је син и насљедник штампарије свога оца Божидара Вуковића.
Због турске најезде на Балкан живјео је у Венецији, али није заборављао своје српско поријекло. Подаци о њему су оскудни, сачувани у једном његовом писму. У писму од 1546. године, између осталога, пише: "... за успомену на свога поштованога оца, војводу Божидара Вуковића, ради учвршћивања вере Христове, и помоћи народу његовом, да се угледам, према својим могућностима, на претке који потичу од племена побожних владара српске земље, Од Белога Константина Првог, почев од побожног и првог хришћанског цара, до времена славнога Вука деспота, и Бранка Вуковића, и Стефана деспота, како се налази у родослову краљева и царева српских... Будући на самртној постељи, пожеле да умре у својој отаџбини. И тако је, по смрти његовој, с вељим потрошком, из далеке земље, лета Господњег 1540, пренето његово мртво тело у отаџбину, и покопано у цркви Старчеве Горице, на Скадарском језеру."
Пред крај писма пише: "Зато свим срцем молим вашу доброту, ако нађете стару књигу писану у српској земљи, пошаљите ми је, да је штампам, за спомен прецима, и хвалу Христову... (То ми је) циљ. Виценцо Вуковић. У Венецији, лета 1546."[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Томовић, Гордана (1996). Књижевност Црне Горе од XII до XIX вијека - издавачи, штампари, преписивачи, књига 1. Цетиње: Обод. стр. 86.—88.
Литература
[уреди | уреди извор]- Медаковић, Дејан (1958). Графика српских штампаних књига XV-XVII века. Београд: Научно дело.
- Медаковић, Дејан (1993). „Старе српске штампарије”. Историја српског народа. књ. 3, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 425—440.
- Миловић, Јевто М., ур. (1986). Штампарска и књижевна дјелатност Божидара Вуковића Подгоричанина. Титоград: ЦАНУ.
- Плавшић, Лазар (1959). Српске штампарије од краја XV до средине XIX века. Београд: Удружење графичких предузећа Југославије.