Виљуј
Виљуј | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 2.650 km |
Басен | . 2.500.000[1] km2 |
Пр. проток | 1.700 m3⁄s |
Слив | Ленски |
Водоток | |
Извор | Средњосибирска висораван |
В. извора | ~520 m |
Ушће | Лена |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Русија |
Притоке | Тјукјан |
ДРВ | 18030800112117400003664 |
Река на Викимедијиној остави |
Виљуј (руски: Вилю́й) је река у Русији. Дужине је око 2.650 километара и највећа је притока реке Лена тече углавном кроз Републику Јакутију. Његов слив покрива око 454.000 квадратних километара [1] и представља једну од највећих река не само Русије већ и света.
Историја
[уреди | уреди извор]Река се први пут помиње у 17. веку у вези са руским освајањем Сибира. Године 1634. руски козаци основали су зимско насеље на ушћу река Виљуј и Тјукјан. Ово насеље је неколико деценија служило као административни центар области, након чега је премештено 45 километара ниже и где је 1773 основан острог (утврђено насеље) Оленск (сада Виљујск) .
Економија
[уреди | уреди извор]Хидрографски басен обилује минералним ресурсима, посебно налазиштима угља, гвоздене руде, злата и великим количинама дијаманата, који се експлоатишу од 1950-их. Још једно значајно богатство је и четинарска шума које има у изобиљу. Такође, река је богата рибом. Током 1950-их, налазишта дијаманата су откривена у том подручју. Ово је довело до изградње рудника Мир, заједно са приступним путевима и аеродромом, као и комплекса брана на реци Виљуј за производњу енергије потребну руднику и припадајућој индустрији.[2]
Са овим циљем изграђена је прва брана на пермафросту на свету и једина изграђена без бетона. Вештачко језеро за хидроелектрану Виљуј је 2.360 км², једно од највећих у Русији. За раднике енергетске компаније изграђен је град Чернишевски, на обали акумулације. [3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Река ВИЛЮЙ у Државном регистру вода Русије
- ^ A. Gavrilov, Вилюй in: Great Russian Encyclopedia.
- ^ „Золотая дата поселка Чернышевский”.[мртва веза]