Владимир Белић (генерал)
| Владимир Белић | |
|---|---|
 Владимир Белић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 2. август 1877. |
| Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 21. фебруар 1943. (65 год.) |
| Место смрти | Трећи рајх, Нацистичка Немачка |
| Војна каријера | |
| Служба | 1898 — 1936 1941 |
| Чин |   Дивизијски генерал |
| Учешће у ратовима | Први балкански рат Други балкански рат Први светски рат |
| Одликовања | Орден Карађорђеве Звезде са мачевима Орден Белог орла са мачевима |
Владимир Белић (Београд, 2. август 1877 — 21. фебруар 1943) био је српски официр и југословенски дивизијски генерал и професор.
Биографија
[уреди | уреди извор]Завршио је гимназију и Војну академију 1885. годину. У периоду 1902—1905 био је у Генералштабној академији у Петрограду. Белић је унапређен у чин пешадијског потпоручника 1898, дивизијски генерал постао је 1928.[1]
Учествовао је у свим ратовима Србије од 1912. до 1918. Белић је током Првог светског рата био командант пешадијског пука у такозваној Ужичкој војсци, начелник штаба Браничевског одреда, помоћник начелника штаба Добровољачког корпуса у Русији, начелник штаба прве и друге добровољачке дивизије.[1]
По завршетку Првог светског рата био је командант пешадијске подофицирске школе од 1918. до 1922. године, до 1924. године ради у пешадијској инспекцији, а од 1923. био је управника Војне академије и професор на Војној академији. Белић је предавао историју ратних вештина светског рата. Од 1928. године је командант Дринске дивизијске области у Ваљеву, а од 1931. помоћник команданта Дунавске армијске области у Новом Саду.[1]
Његовим залагањем подигнут је Дом војске у Ваљеву.[2]
Био је сарадник часописа „Ратник“. Он је аутор у едицији „Биографије знаменитих људи“, књиге „Степа Степановић“.[1]
Пензионисан је по сопственом захтеву 1936. године.[1]
Враћен је у служби 1941. године као командант позадине Четврте армијске области у Загребу.[1]
Заробљен је од стране окупатора 1941. године. Преминуо је у заробљеништву.[1]
Приватни живот
[уреди | уреди извор]
Његов брат је академик Александар Белић, брат близанац генерал Емило Белић, братанац академик Јован Белић.[3]
Одликовања
[уреди | уреди извор]- Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV реда (1922)[1]
- Орден Карађорђеве звезде III реда[1]
- Орден Белог орла I реда[1]
- Орден Белог орла II реда[1]
- Орден Белог орла III реда[1]
- Орден Белог орла IV реда[1]
- Орден Белог орла V реда[1]
- Орден Светог Саве, I реда[1]
- Орден Светог Саве, III реда (1936)[1]
- Орден Југословенске круне III реда[1]
- Албанска споменица[1]
- Руска, пољска, румунска одликовања[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п Бојан (2020-05-13). „Белић Владимир”. Prvi svetski rat (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 04. 2022. г. Приступљено 2022-04-10.
- ^ „Rat za Oficirski dom”. revija.kolubara.info. Приступљено 2022-04-10.
- ^ inbox-online.com. „Iz Bizerte se jasno vidi Srbija”. Novi Polis (на језику: српски). Приступљено 2022-04-10.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
