Пређи на садржај

Владимир Ивић

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Ивић
Ивић док је тренирао ПАОК 2016.
Лични подаци
Датум рођења (1977-05-07)7. мај 1977.(47 год.)
Место рођења Зрењанин, СР Србија, СФР Југославија
Висина 1,91 m
Позиција офанзивни везни
Јуниорска каријера
Пролетер Зрењанин
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1994—1998. Пролетер Зрењанин 67 (7)
1998—2004. Партизан 133 (64)
2004. Борусија Менхенгладбах 4 (1)
2004—2007. АЕК Атина 56 (9)
2007—2008. Арис Солун 29 (5)
2008—2012. ПАОК 103 (20)
Репрезентативна каријера
2001—2004. СРЈ / СЦГ 8 (0)
Тренерска каријера
2013—2016. ПАОК (млади тим)
2016—2017. ПАОК
2018—2020. Макаби Тел Авив
2020. Вотфорд
2022—2023. Макаби Тел Авив
2023—2024. Краснодар

Владимир Ивић (Зрењанин, 7. мај 1977) јесте српски фудбалски тренер и бивши фудбалер. Његов старији брат Илија је такође био фудбалер.

Играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Каријеру је почео у зрењанинском Пролетеру, у ком се фудбалски афирмисао. Лета 1998. године је прешао у београдски Партизан.[1] Са црно-белима је освојио три шампионске титуле (1999, 2002 и 2003) и један куп (2001). Био је и део генерације која је играла у групној фази Лиге шампиона у сезони 2003/04. Током 2004. године је носио и капитенску траку, док је Саша Илић био на позајмици у шпанској Селти.

У јулу 2004. је потписао трогодишњи уговор са Борусијом из Менхенгладбаха.[2] У немачком клубу је провео само јесењи део сезоне 2004/05. Наступио је на тек четири утакмице у Бундеслиги, постигавши притом један гол, у 4. колу против Вердера из Бремена.[3] У децембру 2004. прелази у АЕК из Атине, чији је спортски директор тада био његов брат Илија Ивић.[4] У АЕК-у проводи две и по године, да би касније играо за солунске ривале Арис и ПАОК.

Репрезентативна

[уреди | уреди извор]

За репрезентацију СРЈ и СЦГ, одиграо је 8 утакмица. Свој деби је имао 24. марта 2001. против Швајцарске, а последњи меч је одиграо 28. априла 2004 против Северне Ирске у Белфасту.[5]

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

Тренерску каријеру је почео лета 2013. године када је преузео млади тим грчког ПАОК-а.[6] У сезони 2013/14. је водио млади тим ПАОК-а до титуле првака Грчке у конкуренцији младих тимова (играчи до 20 година).[7] У марту 2016. године је постављен за шефа стручног штаба првог тима ПАОК-а, након што је Игор Тудор, дотадашњи тренер, добио отказ.[8] Лета исте године је потписао нови трогодишњи уговор са ПАОК-ом.[9]

У мају 2017, Ивић је са ПАОК-ом освојио Куп Грчке, након што је у финалној утакмици савладан атински АЕК.[10] Ивић је у јуну 2017. споразумно раскинуо сарадњу са ПАОК-ом, након што претходно није успео да у плеј-офу домаћег шампионата обезбеди клубу пласман у квалификације за Лигу шампиона.[11]

Добио је награду за најбољег тренера Суперлиге Грчке у избору свих капитена прволигашких екипа за сезону 2016/17.[12]

Макаби Тел Авив

[уреди | уреди извор]

Дана 31. маја 2018. године, Ивић је постављен за тренера Макабија из Тел Авива.[13] У септембру 2018. је освојио први трофеј са Макабијем, израелски Тото куп.[14] Поред овога, Ивић је Макабију донео две титуле првака Израела. Пре његовог доласка клуб није три године био шампион. У сезони 2018/19, Ивићевој првој у клубу, Макаби Тел Авив је освојио титулу са 31 бодом више од другопласираног.[15]

У наредној 2019/20. сезони, Макаби је одбранио титулу, овај пут са 14 бодова разлике у односу на другопласираног. Иако је имао понуду да остане, Ивић је у јулу 2020. одлучио да напусти Макаби.[16]

Дана 15. августа 2020. године, Ивић је постављен за тренера Вотфорда, који се такмичи у Чемпионшипу, тј. другом рангу такмичења у Енглеској.[17] Прву такмичарску утакмицу на клупи Вотфорда је водио 12. септембра 2020, у 1. колу Чемпионшипа, када је на домаћем терену савладан Мидлсбро резултатом 1 : 0.[18]

Ивић је добио награду за најбољег тренера месеца новембра у Чемпионшипу.[19] Вотфорд је током новембра на пет утакмица остварио три победе и два ремија, па је у том моменту био на трећем месту на табели.[20] Ивић је био тренер Вотфорда до 19. децембра 2020, када му је уручен отказ. Та одлука је уследила након пораза на гостовању Хадерсфилду (2:0), као и сукоба са капитеном Тројом Динијем.[21] У моменту Ивићевог отказа, Вотфорд се налазио на петом месту Чемпионшипа са скором од девет победа, седам ремија и четири пораза.[22]

Партизан

Тренерски

[уреди | уреди извор]
ПАОК
Макаби Тел Авив

Појединачни

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Foto arhiva – Vladimir Ivić, crnobelanostalgija.com
  2. ^ Ivić u Borusiji, b92.net
  3. ^ Ivić: Nije mi teško, jer sam učio od Mateusa, blic.rs
  4. ^ Vladimir Ivić u novom klubu Архивирано на сајту Wayback Machine (23. децембар 2020), sportskacentrala.com
  5. ^ Ivić Vladimir, reprezentacija.rs
  6. ^ Ivić preuzeo omladince PAOK-a, hotsport.rs
  7. ^ Vladimir Ivić - Titule sa crno-belima kao sudbina! Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2017), sportske.net
  8. ^ ZVANIČNO: Ivić novi trener PAOK-a, mozzartsport.com
  9. ^ Vladimir Ivić crno-beli još tri godine!, mozzartsport.com
  10. ^ Ivić i Prijović osvojili grčki kup, huligani divljali u Volosu (VIDEO), mozzartsport.com
  11. ^ Ivić napustio PAOK: Zbogom i HVALA, mondo.rs
  12. ^ Vladimir Ivić najbolji trener Grčke za prošlu sezonu, fss.rs
  13. ^ Vladimir Ivić vodi Makabi Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јануар 2022), maxbetsport.rs
  14. ^ Prvi trofej Vlade Ivića u Izraelu, mozzartsport.com
  15. ^ Vladimir Ivić: Sad već znam da ništa ne znam, danas.rs
  16. ^ Zvanično: Vlada Ivić napušta Makabi, mozzartsport.com
  17. ^ ZVANIČNO: Ivić u Votfordu na 1+1 sezonu, mozzartsport.com
  18. ^ Ivić posle debija: Mnogo toga moramo da popravimo, mozzartsport.com
  19. ^ Treći Srbin najbolji u Čempionšipu: Vlada Ivić stopama Jokanovića i Paunovića, mozzartsport.com
  20. ^ SRBIN OPET NAJBOLJI U ČEMPIONŠIPU: Ivić dobio priznanje, izjedačio se sa Paunovićem!, mondo.rs
  21. ^ Smenjen Vlada Ivić!, mozzartsport.com
  22. ^ ŠOK! VLADIMIR IVIĆ DOBIO OTKAZ: Nedavno je bio najbolji menadžer u Čempionšipu, Votford ga oterao sa 4 rečenice!, mondo.rs

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]