Владимир Копривица

Владимир Копривица
Владимир Копривица
Лични подаци
Пуно име	Владимир Копривица
Датум рођења	5. децембар 1952. (72 год.)
Место рођења	Врбас, ФНРЈ
Држављанство	Србија
Информације о каријери
Позиција	професор, тренер
Награде
	Октобарска нагарада Београда (1976); Награда најбољег дипломираног студента Универзитета у Београду (1976); Медаља за војничке врлине; Златна значка ОРА „Морава 71-80“; Октобарска награда града Врбаса;

Владимир Копривица (Врбас, 5. децембар 1952) је доктор наука у области физичке културе.

Биографија

Владимир Копривица је рођен 5. децембра 1952. у Врбасу. У Врбасу је завршио основну школу и гимназију. Факултет физичке културе завршио је у Београду. На факултету је завршио и магистарске студије са просеком 10 и магистрирао 1984. а докторирао 1995. године. Од 1976. године ради на предметима теорија спортског тренинга, методика спортског тренинга, основе спортског тренинга, теорија и методика елементарних игара, управљање припремом и такмичењем и шахом.

У два наврата, школске 1982/83. и 1986/87. године боравио је на стручном усавршавању у Москви код чувеног професора Л.П. Матвејева.^[1]

У оквиру последипломског усавршвања, учествовао је као ментор и члан комисија за оцену пројеката и одбрани магистарских и докторских радова . Био је продекан за наставу на матичном факултету и декан Фкултета спорта и физичког васпитања. Био је члан Сената Београдског универзитета.

Руководио је истраживачким пројектима, био је учесник многобројних научних скупова у Србији и иностранству. Био је и руководилац међународних конференција и држао позивна предавања. Рецензирао је већи број књига, као и научне и стручне чланке у часописима и зборницима радова са националих и међународних конференција. Вишегодишњи је члан редакција научних и стручних часописа у земљи и иностранству.

Објавио је 120 стручних и научних радова, превода и приказа, три скрипте, три књиге и један приручник као аутор и коаутор. Књига „Основе спортског тренинга“ и „Теорија спортског тренинга“ су коришћени као уџбеничка литература у Црној Гори и Босни и Херцеговини на факултетима у Бања Луци и Палама, као и у Србији на Факултету спорта и физичког васпитања и вишим школама спорта. Књига Основе спортског тренинга је преведена у Украјини.

Предавао је основним и постдипломским студијама у Београду, Бања Луци, Палама, као и на Вишој тренерској школи у Београду. У Центру за физичко васпитање студената Београдског универзитета радио је 17 година као наставник физичког васпитања на већем броју факултета. У ваннаставним активностима студената, годинама је радио као инструктор скијања и пливања и обучавао почетнике.^[2]

Детињство, младост и породица

Владимир је рођен 5. децембра 1952. године у Врбасу. Дете је неписмених родитеља. Владимиров отац је рођен 1900. године. Био је учесник у у Првом светском рату. Био је један од првих чланове Комунистичке партије. Владимир је више пута истицао да је отац имао велику улогу у његовом васпитању. Сам је учествовао у пет савезних радних акција (ОРА). Додатно је сачинио програм физичке културе на ОРА по којем се радило на радним акцијама у Србији докле год су оне трајале.^[3] Завршио је трећу најстарију гимназију у Србији, Гимназију „Жарко Зрењанин”. За време факултета радио је као портир. Владимир је више пута истицао да му је највећа подршка долазила од своје супруге Драгане. Имају двоје деце.^[4]

Шах

У шаховској организацији активно је радио као играч, пионирски инструктор и судија. Заједно са наставницима физичког васпитања ОШ „Љуба Ненадовић“ основано је 1975. године шаховску секцију у школи која и данас ради и у којој је био предавач прве две године. Сличне секције организовао је у основној школи „Никола Тесла“. Један од његових ученика био је пионирски првак Београда, Србије и Југославије. Допринео је да се на матичном факултету уведе изборни предмет шах и организовао је наставу и успоставио сарадњу са највећим ауторитетима у тој области у Србији.^[5]

Кошарка

У кошарци је активно радио тридесет година. Био је директор више кошаркашких школа и професор на предмету основе спортског тренинга. У више наврата био је предавач у савезним и републичким семинарима кошаркашких тренера Југославије, Србије и Босне и Херцеговине, Мађарске, као и на кошаркашкој Клиници у Београду, највећем тренерском скупу на свету. Као кондициони тренер радио је у више кошаркашких клубова, а најдуже у КК „Партизан“ и КК „Црвена звезда“ са свим категоријама кошаркашица и кошаркаша. Екипе које је тренирао освојиле су 16 титула првака Србије, Југославије и Јадранске лиге, као и шест купова Југославије и Србије. Тренирао је најбоље кошаркашице и репрезентативке у кошарци. Радио је као тренер тима са екипом „Левски-Тотел“ из Софије у сезони 1993/94. године када је ова екипа постала првак Бугарске. Више година је био кондициони тренер различитих репрезентативних селекција које су освајале медаље на светским и европским првенствима. Радио је четири године као кондициони тренер репрезентације Црне Горе Последњих година сарађује у функцији саветника са бројним тренерима и спортистима. Тренутно ради као кондициони тренер КК Партизан.^[6]

Награде и признања

За свој стручни и друштвени рад добио је следеће награде и признања: Октобарску награду Београда 1976. год. за најбоље стручне и научне радове студената; награду Универзитета у Београду као најбољи дипломирани студент у 1976. години; Медаљу за војничке врлине, којом га је одликовало Председништво СФРЈ; за резултате постигнуте у току служења војног рока и Златну значку ОРА „Морава 71-80“, као признање за допринос развоју и резултатима добровољног омладинског рада; Октобарску награду града Врбаса. Више различитих признања (за развој шаха, развој куглања, студентске организације…) а највредније од студената. Годинама је најбоље оцењени наставник на Факултету спорта и физичког васпитања, а на основу велике анкете коју су путем интернета спровели студенти на 65 факултета, два пута је проглашен за наставника који у Србији највише “покреће на рад и критичко размишљање, подстиче креативне идеје и буди радозналост”. У лексикону “Српски WХО IS WХО” сврстан је међу 3574 личности друштвене елите Србије.

Занимљивости

Тренер кошаркаша Партизана Андреа Тринкијери у једном од својих предавања изнео је низ похвала на рачун проф. др Владимира Копривице, истакнутог стручњака из области физичке припреме класификујући у десет најбољих стручњака из области физичке припреме. Дипломски рад је би на тему "Кондициона припрема шахиста", сам рад је писао 10 месеци.^[7] Допринео је општем прихватању да је шах спорт са аргументима о постојању правила, система припреме и бодовања као и постојању самих такмичења. Четрдесет и четири године је подучавао као професор на Факултету за спорт.

Види још

Референце

^ „Центар за Размену знања”. Центар за размену знања, Београд.
^ „ФЗС”. Званични сајт Факултет за Спорт. Приступљено 17. 3. 2020.
^ „ФСиФВ”. Званични сајт Факултета за спорт и физичко васпитанје. Архивирано из оригинала 11. 08. 2020. г. Приступљено 1. 4. 2020.
^ „Балкан Инфо”. Балкан Инфо Портал.
^ „ФЗС”. Званични сајт Факултета за Спорт. Приступљено 20. 3. 2020.
^ „Блиц РС”. Официјални сајт Блиц.
^ „ДИФ”. Официјелни портал ДИФ. Архивирано из оригинала 05. 02. 2020. г. Приступљено 07. 04. 2020.

Спољашње везе

[1] „Центар за Размену знања”. Центар за размену знања, Београд.

[2] „ФЗС”. Званични сајт Факултет за Спорт. Приступљено 17. 3. 2020.

[3] „ФСиФВ”. Званични сајт Факултета за спорт и физичко васпитанје. Архивирано из оригинала 11. 08. 2020. г. Приступљено 1. 4. 2020.

[4] „Балкан Инфо”. Балкан Инфо Портал.

[5] „ФЗС”. Званични сајт Факултета за Спорт. Приступљено 20. 3. 2020.

[6] „Блиц РС”. Официјални сајт Блиц.

[7] „ДИФ”. Официјелни портал ДИФ. Архивирано из оригинала 05. 02. 2020. г. Приступљено 07. 04. 2020.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]