Владимир Луњевица
Владимир Луњевица | |
---|---|
Датум рођења | 1872. |
Место рођења | Луњевица |
Датум смрти | 1909. |
Место смрти | Горњи Милановац |
Владимир Луњевица (Луњевица, 1872 – Горњи Милановац, 1909) био је српски књижевник.[1][2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Био је праунук Николе Луњевице, унук капетана Милића Н. Милићевића Луњевице, среског начелника у Пожеги, и син Милана М. Луњевице, помоћника окружног начелства. Имао је четири сестре – Јованку, Анку, Милицу и Јелену (која је такође писала песме)[2].
Завршио је ниже разреде у горњомилановачкој гимназији „Таковски устанак”, а даље се образовао у трговачкој школи у Београду. Неко време радио је као општински писар Таковског среза.[3]
Умро је у Горњем Милановцу.[2]
Књижевни рад
[уреди | уреди извор]Објављивао је песме, приповетке и прозне саставе и преводио је са немачког. Његов књижевни рад штампан је у неколико листова и часописа, међу којима је и горњомилановачки лист „Таково”.
Као крајњи исход свог краткотрајног рада, био је уврштен у Лексикон писаца Југославије.[3]
Дела
[уреди | уреди извор]Књиге песама
[уреди | уреди извор]- Песма I (Ниш, 1905)
- Песма II (Крагујевац, 1906)
- Враголанка (Крагујевац, 1908)
Књига прозе
[уреди | уреди извор]- Приповетке за младеж (Крагујевац, 1905)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Марушић, Александар. „Знаменити Милановчани”. Општина Горњи Милановац. Архивирано из оригинала 24. 06. 2021. г. Приступљено 24. 6. 2021.
- ^ а б в Трнавац, Недељко Д. (2015). Обреновићи: детињство и образовање: Просвета и школство у рудничко-таковском крају (1815-1903-2015). Горњи Милановац: Општина Горњи Милановац / Музеј рудничко-таковског краја. стр. 130. ISBN 978-86-82877-58-5.
- ^ а б „Знаменити милановчани”. Музеј рудничко-таковског краја. 20. 10. 2019. Приступљено 15. 6. 2021.