Пређи на садржај

Владимир Смирнов (мачевалац)

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили генерал-потпуковник ЈНА, погледајте чланак Владимир Смирнов.
Владимир Смирнов
Надгробни споменик Владимиру Смирнову
Лични подаци
Пуно имеВладимир Викторович Смирнов
Датум рођења(1954-05-20)20. мај 1954.
Место рођењаРубижне,  СССР
Датум смрти27. јул 1982.(1982-07-27) (28 год.)
Место смртиРим, Италија
ДржављанствоСовјетски Савез
Висина185цм
Маса78кг
Спортске информације
Спортмачевање
Достигнућа и титуле
Награде
Награде и медаље
Освојене медаље
Мачевање
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1980. Москва флорет појединачно
Сребрна медаља — друго место 1980. Москва флорет екипно
Бронзана медаља — треће место 1980. Москва мач екипно
Светско првенство у мачевању
Бронзана медаља — треће место 1977. Буенос Ајрес флорет екипно
Бронзана медаља — треће место 1978. Хамбург флорет екипно
Златна медаља — прво место 1979. Мелбурн флорет екипно
Златна медаља — прво место 1981. Клермон Феран флорет екипно
Златна медаља — прво место 1981. Клермон Феран флорет појединачно

Владимир Смирнов (рус. Владимир Викторович Смирнов; Рубижне, Луганска област, Украјинска Совјетска Социјалистичка Република 20. мај 1954 – 27. јули 1982. Рим) био је совјетски и украјински мачевалац, олимпијски шампион и свјетски шампион.[1] Заслужни мајстор спорта СССР (1980).

Биографија

[уреди | уреди извор]

Био је један од најбољих свјетских мачевалаца крајем 1970-их и почетком 1980-их. Његова специјалност је била флорет, али је учествовао и на такмичењима у дисциплини мач. Наступао је за Спортски војни клуб из Кијева и имао је чин млађег поручника. Од 1977-1979. био је првак СССР у мачевању.Био је првак и на Спартакијади народа СССР-а 1979.

Смирнов је освојио бронзу на Свјетском првенству у мачевању 1977. у Буенос Ајресу са репрезентацијом СССР у дисциплини флорет, као и на Свјетском првенству у мачевању 1978. у Хамбургу. На Свјетском првенству у мачевању 1979. у Мелбурну са репрезентацијом је освојио злато. На Олимпијским играма 1980. у Москви, Смирнов је био олимпијски шампион у дисциплини флорет, а такође је освојио сребрну медаљу са репрезентацијом из исте дисциплине, као и бронзану медаљу у дисциплини мач, такође са репрезентацијом. Годину дана након тога у Клермон Ферану поново је постао свјетски шампион и то поједниначно и са репрезентацијом.[1][2] Освојио је и Свјетски куп 1980. и 1981. године.

Током Свјетског првенства у мачевању у Риму 1982. састао се 19. јула, са Матијасом Бером, мачеваоцем из Њемачке. Приликом борбе Берова оштрица се сломила и пробила Смирнову маску, прошла му кроз његово око и завршила у мозгу.[3] Преминуо је осам дана касније у болници у Риму. Иза њега је остала супруга и двоје дјеце.[4] Околности његове смрти резултовале су строжијим стандардима ФИЕ у погледу заштите мачевалаца.[5] Сахрањен је у Кијеву на Војном гробљу Лукјанов.

У Луганску се сваке године одржава Меморијални свеукрајински турнир Владимир Смирнов. У његовом родном граду одлуком градског вијећа 16. септмбра 1988. једна улица је понијела његово име. У истој улици подигнут је и споменик у његову част.[6].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Vladimir Smirnov Biographical information”. Olympedia. Приступљено 9. 6. 2021. 
  2. ^ „Fechten - Weltmeisterschaften (Herren - Florett)”. Sport-komplett. Приступљено 9. 6. 2021. 
  3. ^ Christiane Moravetz (2004-03-26). „Ein tödlicher Stich und viele Wunden”. Frankfurter Allgemeine Zeitung. Приступљено 9. 6. 2021. 
  4. ^ Oskar Beck (17. 7. 2016). „Als ein Olympiasieger aus Versehen den Freund ersticht”. Die Welt. Приступљено 9. 6. 2021. 
  5. ^ Dominik Ignée (9. 7. 2012). „Das Gefühl der Ohnmacht bleibt auch nach 30 Jahren”. Stuttgarter Zeitung. Приступљено 9. 6. 2021. 
  6. ^ „Памятник Владимиру Смирнову”. Архивирано из оригинала 18. 02. 2020. г. Приступљено 09. 06. 2021. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владимир_Смирнов_(мачевалац)&oldid=28991146”