Пређи на садржај

Владимир Стевановић (филолог)

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Стевановић
Датум рођења(1930-00-00)1930.
Место рођењаВладичин ХанКраљевина Југославија
Датум смрти28. август 1979.(1979-08-28) (48/49 год.)
Место смртиБеоград, СР СрбијаСФР Југославија

Владимир Депа Стевановић (Владичин Хан, 1930Београд, 28. јун 1979) био је југословенски друштвено-политички радник.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Основну школу и гимназију завршио је у Врању. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду 1957. године, на групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик, где је одбранио и магистарски рад 1971. године. Члан је савеза комуниста од 1952. године.

Рођен је у учитељској породици. Радио је као професор у гимназији и Учитељској школи у Врању. Био је републички секретар за образовање и науку од 1972. године до 1977. године, а од 1977. до 1979. године управник Народне библиотеке Србије. Постао је члан Извршног већа СР Србије 1974. године. Бавио се проучавањем особености говора насеља у Врањској котлини и долини реке Пчиње.

Био је активан политичар, укључен у обнову и изградњу земље после Другог светског рата. Биран је за посланика Просветно-културног већа Савезне скупштине, одборника општинске и среске скупштине у Врању и Лесковцу, председника Савета за просвету Врањског среза, члана Културно-просветне заједнице Србије, управе Друштва за српскохрватски језик и књижевност, Савета за просвету СР Србије, секретара општинског комитета Савеза комуниста, председника Комисије за политички и идејно-васпитни рад среског одбора ССРНС, члана Секретаријата идеолошке комисије Централног комитета СКС и секретара Међуопштинске конференције Савеза комуниста у Врању.

Био је члан и први председник Међурепубличке и покрајинске комисије за реформу образовања, члан одбора ЦК СКС за прославу 40. годишњице доласка Тита на чело СКЈ и секретар Збора СК МЗ Чукур чесма - Стари град. Као републички секретар држао је предавања по позиву на универзитетима у Берлину и Лајпцигу. Држао је и наставу у Нишу, на позив Универзитета у Нишу, као и предавања на семинарима за просветне раднике. Многа од тих предавања објављена су у часописима.

Изненада је преминуо 28. јуна 1979. у Београду.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Симоновић 2021.

Литература

[уреди | уреди извор]
Функције у институцијама културе
Директор Народне библиотеке Србије
1977—1979