Владимир Стојанчевић
Изглед
Владимир Стојанчевић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 16. април 1923. |
Место рођења | Скопље, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 21. април 2017.94 год.) ( |
Место смрти | Београд[1], Србија |
Образовање | Универзитет у Београду |
Награде | Орден Св. Саве 1. Реда. |
Владимир Стојанчевић (Скопље, 16. април 1923 — Београд, 21. април 2017) био је српски историчар, који је проучавао историју Србије и српског народа у 19. и 20. веку. Био је члан САНУ, у Одељењу историјских наука: дописни члан је постао 16. новембра 1978. године, а за редовног је изабран 15. децембра 1988. године.
Његова супруга била је Видосава Николић Стојанчевић.
Избор из библиографије
[уреди | уреди извор]- Стојанчевић, Владимир (1971). Јужнословенски народи у Османском царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1856. године. Београд: Издавачко-штампарско предузеће ПТТ.
- Стојанчевић, Владимир (1981). „Српска национална револуција и обнова државе од краја XVIII века до 1839”. Историја српског народа. 5 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—158.
- Стојанчевић, Владимир (1981). „Српски народ под турском влашћу у првој половини XIX века”. Историја српског народа. 5 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 213—248.
- Стојанчевић, Владимир (1986). Србија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгреса. Београд: Историјски институт, Просвета.
- Стојанчевић, Владимир (1988). Србија и српски народ за време рата и окупације 1914-1918. године. Лесковац: Народни музеј.
- Стојанчевић, Владимир (1990). Србија и ослободилачки покрет на Балканском полуострву у XIX веку. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Стојанчевић, Владимир (1991). „Учешће Срба Славонаца, Хрваћана и Далматинаца у Првом српском устанку”. Зборник о Србима у Хрватској. 2: 149—163.
- Стојанчевић, Владимир (1994). Косово и Метохија у српско-арбанашким односима у XIX веку (1804-1878). Београд: Српска академија наука и уметности.
- Стојанчевић, Владимир (1996). Југоисточна Србија у XIX веку (1804-1878). Ниш: Просвета.
- Стојанчевић, Владимир (1997). „Пашићеви погледи на решавање питања Старе Србије и Македоније до 1912. године”. Никола Пашић: Живот и дело. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 281—290.
- Стојанчевић, Владимир (1998). Српски народ у Старој Србији у Великој источној кризи 1876-1878. Београд: Службени лист СРЈ, Балканолошки институт САНУ.
- Стојанчевић, Владимир (2003). „Стара Србија са Маћедонијом”. Расински анали. 1: 7—14.
- Стојанчевић, Владимир (2004). Срби у Маћедонији. Крушевац: Историјски архив.
- Стојанчевић, Владимир (2004). „Митрополит Михаило и питање аутономије српске цркве у Турској 1878. године”. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 68-69 (2002-2003): 235—240.
- Стојанчевић, Владимир (2006). „Прошлост косовско-метохијских Срба 1912-1918. године” (PDF). Срби на Косову и у Метохији: Зборник радова са научног скупа. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 113—123. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2015. г. Приступљено 01. 08. 2017.
- Стојанчевић, Владимир (2012). „Из српске историјске прошлости у Битољском вилајету на прелазу 19. у 20 век (Друштвено-политичке прилике)” (PDF). Вардарски зборник. 9: 1—47.
- Стојанчевић, Владимир (2013). „Ослобођење Метохије 1912. године” (PDF). Лесковачки зборник. 53: 88—93.
- Стојанчевић, Владимир (2013). „Сима Марковић и Македонско питање уопште, и у његово време”. Друштвено-политичка и научна мисао и делатност Симе Марковића. Београд: САНУ. стр. 15—21.
- Стојанчевић, Владимир (2015). „Српске школе у Солунском вилајету од краја 19. века до Младотурске револуције 1908. године: Прилог познавању национално-просветног рада Краљевине Србије у Маћедонији”. Вардарски зборник. 10: 45—59.
- Стојанчевић, Владимир (2015). „Лајош-Лудвиг фон Талоци, руководилац педагошког курса у окупираном Београду 1916.”. Срби и Први светски рат 1914-1918. Београд: САНУ. стр. 445—448.
- Стојанчевић, Владимир (2016). „Дипломатско-политичка активност В. Машкова, руског генералног конзула у Скопљу, на заштити српског становништва у Косовском вилајету на почетку 20. века”. Србија и Русија 1814-1914-2014: Међународни научни скуп. Београд: САНУ. стр. 133—138.
- Стојанчевић, Владимир (2016). Србија и српски народ у рату и окупацији 1914-1918. године. Београд: Гутенбергова галаксија.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Изабрани извори и литература о Српској револуцији 1804-1815.
- Учешће устаника и добровољаца из неослобођењих крајева Србије у одбрани тековина Првог српског устанка
- Србија у време Кримског рата 1853-1856
- Кнез и Краљ Милан Обреновић — у свом времену и историјској науци (1873–1889)
- Друштвена и политичка ситуација у Радомирској кази и околини по ослобођењу 1878. године
- Прошлост косовско-метохијских Срба 1912–1918. године