Пређи на садржај

Владислава Војновић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Владислава Војновић
Владислава Војновић у Пироту 2017. године
Лични подаци
Датум рођења(1965-06-24)24. јун 1965. (59 год.)
Место рођењаБела Црква, СФР Југославија
Занимањекњижевник, сценариста
Књижевни рад
Најважнија делаПринц од папира,
Козје уши

Владислава Војновић (24. јун 1965, Бела Црква) српска је књижевница и сценаристкиња.[1][2] Пише песме, приче, романе, драме, сценарије, есеје, новинске текстове и филмске критике. Бави се и филмском продукцијом.[3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Владислава Војновић је рођена у Белој Цркви 24. јуна 1965. године. Основну и пола средње школе завршила је у родном граду.[4] Другу половину средње школе завршила је ХII београдској гимназији. Студирала је и дипломирала на ФДУ 1989. године, одсек драматургија. Чланица Српског књижевног друштва.

По њеној књизи за млађе тинејџере Принц од папира 2007. године снимљен је истоимени филм, а била је и косценаристкиња филма Како су ме украли Немци (заједно са Светозаром Влајковићем и режисером Милошем Мишом Радивојевићем).

Била је продуцент и сценариста филма из 2017. године Козје уши, који је заснован на њеном истоименом роману.[5]

Ауторка је позоришних представа Колумбово јаје и Шеф, шефица које се играју у позоришту у Љубљани под псеудонимом Искра Игнис[4], кратког играног филма Машине, документарно-играног серијала Досије и документарне серије Како сам постао ја.[6]

Писала је сценарио за домаћу сапуницу Истине и лажи.

Живи у Земуну. Удата је за Милоша Спасојевића, филмског и ТВ-сниматеља, са којим заједно воде продуцентску кућу „Лукс филм”.[7] Имају једно дете,[2] ћерку Милицу која је глумица, и играла је у филмовима Принц од папира и Козје уши.[8][5]

Награде

[уреди | уреди извор]

Роман Козје уши био је у ужем избору за Нинову награду.[12]

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Поезија

[уреди | уреди извор]
  • Женске јуначке песме, збирка песама (2002)
  • Ловац на гриње, збирка песама (2007)
  • ПееМеСме, збирка песама (2010)
  • Љубав хладнија од смрти, збирка песама (2018)

Збирке прича

[уреди | уреди извор]
  • Приче из главе, збирка прича за децу (2015)
  • Епизодисти и јунаци, збирка прича (2020)[13]

Романи

[уреди | уреди извор]
  • Принц од папира, роман за децу (2008)
  • Лењинова десница или како се удати за агента ЦИА, роман (2010)
  • Козје уши, роман (2014)
  • Аврам, Богдан, воду газе, роман за децу (2016)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ IMDb: http://www.imdb.com/name/nm0901293/
  2. ^ а б „Vladislava Vojnović”. dereta.rs. Приступљено 19. 4. 2021. 
  3. ^ „Владислава Војновић”. skd.rs. Приступљено 19. 4. 2021. 
  4. ^ а б „Vladislava Vojnović”. polja.rs. Приступљено 19. 4. 2021. 
  5. ^ а б „Vladislava Vojnović: Hrabri i u nemoći”. novosti.rs. Приступљено 26. 4. 2021. 
  6. ^ „Moćno je biti pisac”. vreme.com. Приступљено 21. 4. 2021. 
  7. ^ „Roman Vladislave Vojnović pretočen u film "Kozje uši"”. blic.rs. Приступљено 19. 4. 2021. 
  8. ^ „Vladislava Vojnović: Pišem na sopstvenu odgovornost”. detinjarije.com. Приступљено 26. 4. 2021. 
  9. ^ „Vladislavi Vojnović nagrada "Miroslav Dereta" za 2013.”. РТВ. 20. 9. 2013. Приступљено 24. 1. 2023. 
  10. ^ Јужне вести/Награда Стеван Сремац Владислави Војновић
  11. ^ Волела бих да знам све језике и да умем да пишем сва слова („Политика”, 23. јануар 2017)
  12. ^ „NINOVA NAGRADA: U užem izboru 15 knjiga”. Телеграф. 27. 12. 2013. Приступљено 24. 1. 2023. 
  13. ^ „Epizodisti i junaci”. laguna.rs. Приступљено 19. 4. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владислава_Војновић&oldid=28563021”