Владислава Крстић
Владислава Крстић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 2. април 1978. |
Место рођења | Београд, СФР Југославија |
Владислава Крстић (Београд, 2 април 1978) уметница је млађе генерације која је по завршетку Факултета ликовних уметности Универзитета уметности у Београду ступила на ликовну сцену Србије са већ изграђеним стилом и начином вајарског изражавања у класичним скулптуралним формама које одишу свежином.[1]
Члан је УЛУС-а од 2008. године. До сада је излагала на колективним и самосталним изложбама у земљи и иностранству.[2]
Живот и каријера
[уреди | уреди извор]Владислава Крстић рођена је 2. априла 1978. године у Београду, од мајке Јоване (девојачко Симић) и оца Милоша Крстића. Основно образовање стекла је Београду, након којег је уписала и дипломирала вајарство на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду, у класи професора Славољуба Радојчића а затим и Академске специјалистичке студије, на истом факултету, у класи професора Николе Вукосављевића.[2]
Владислава Крстић је члан УЛУС-а од 2008. године. Живи и ствара у Београду, у статусу самосталног уметника од 2009.
Уметнички рад
[уреди | уреди извор]Оно што у уметничком раду Владиславе Крстић импресионира је истинско вајарско образовање, посебно из анатомије човековог тела, завидни професионални ниво и несумњиви дар за владање вајарском техником обликовања пре свега мушког торза и вешто креативно изражавање на правом и високом уметничком нивоу.[2]
За вајарство Владиславе Крстић може се рећи да је узбудљива мисија у којој исказује сопствене (уметничке) ставове, користећи се опробаним технолошким поступцима од старина, којима успешно савладава многе животне баријере. Кроз своје скулптуре, пре свега у форми торза и портрета, Владиславе Крстић износи свој став о животу у веома заоштреним друштвеним околностима, стварајући сопствену истину и виђење савременог човека, који битише у сопственом свету пуног хаоса, који уметницу истовремено окупира али и инспирише.
„ | Владислава ломи табу савременог света који врше дискриминацију, и исказује је „разликујући“ људе (који нису сви исти) бирајући кога хоће, а кога неће да прикажу.[1] | ” |
На својим скулптурама, користећи при томе различите вајарске материјале и боју, Владиславе Крстић ствара дела на високом „занатском“ нивоу, не умањујући „уметничку“ вредност остварења. Јер, током дугих разобља антике и средњег века, када су стварана небројена ремек-дела, artifex је био термин којим су означавани и занатлије и уметници.[1]
Снагу људког тела Владиславе Крстић исказује, чинећи то на један суптилан начин, приказујући најчешће лепоту мушког торза, иако у већ виђеном, на један само њој својствен начин, као да тиме жели да искаже своју унутрашњу љубав према људима са којима живи у свом окружењу.[2]
„ | Чак и у аутопортретима Владиславе Крстић посведочен је исти поступак, где се ауторка у процесу стварања намерно и успешно „раздвојила“ на стваралачки субјекат и објекат посматрања како би аутентично представила своју личност, а не себе-уметницу. Таквим третманом објекта од стране аутора, посматрач је слободан да и сам приступи делу као личност, јер му се не намеће волунтаристички и парцијални фрагмент стварности у интерпретацији некаквог уметника-егоцентрика.[1] | ” |
Самосталне изложбе
[уреди | уреди извор]Година | У земљи | Година | У иностранству |
---|---|---|---|
|
|||
|
| ||
|
Учешће на колективним изложбама у земљи и иностранству
[уреди | уреди извор]Година | У земљи | Година | У иностранству |
---|---|---|---|
|
| ||
|
|||
|
|||
|
|||
|
| ||
|
| ||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
Награде
[уреди | уреди извор]- 2009. Masters of the arts, second place (награда на изложби World Art Expo 09)
- 2008. Златно длето (награда УЛУС-a на Пролећној изложби)
- 2006. Награда „Кузмановић” за портрет (награда ФЛУ)
- 2005. Награда “Илија Коларевић, вајар” за најбоље изведени акт (награда ФЛУ).[а]
Стипендије
[уреди | уреди извор]- 2007. Стипендија Града Београда
- 2006. Eurobank „EFG школарина“ за студенте завршне године државних факултета за остварене изванредне резултате током студија
- 2006. Стипендија Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Торзо-5
-
Торзо-1
-
Торзо-2
-
Аутопортрет
-
Торзо
-
Теракота
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Овај рад је ушао у збирку радова Завода за унапређивање образовања и васпитања и стоји јавно изложен у згради Завода у Београду.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Оливер Томић, Ирина Перишић Бошњак и Владислава Крстић, Ликовна критика, на сајту Арт инфо портал Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015) Приступљено 17. 9. 2013.
- ^ а б в г Радмила Костић, О скулптурама Владиславе Крстић, У: Каталог за самосталну изложбу, „Хероји“, у галерији Арт55, Ниш, 2013. стр 2
- ^ Каталог Пролећне изложбе Удружења ликовних уметника Србије (2010), Београд
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Медији везани за чланак Владислава Крстић на Викимедијиној остави