Пређи на садржај

Владо Кецман

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Владо Кецман
Владо Кецман
Лични подаци
Датум рођења(1924-12-22)22. децембар 1924.
Место рођењаБуковача код Петровца, Краљевина СХС
Датум смрти2005.(2005-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (80/81 год.)
Књижевни рад
Најважнија делаСмијех и подсмијех
Класје под црвеним заставама
Награде
Партизанска споменица 1941.

Владо Кецман (Буковача код Петровца, 22. децембар 1924 — 2005) био је југословенски и српски књижевник, публициста, сценариста, учесник Другог свјетског рата, носилац Партизанске споменице и друштвено-политички радник.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Владо Кецман Дајичић[1] је рођен 22. децембра 1924. године у Буковачи код Петровца,[2] од оца Драгољуба и мајке Милке.[3][4][5] Године 1941, са 17 година, укључио се у рат. Био је члан СКОј-а и организатор дјеловања ове организације у свом родном мјесту. Једно вријеме био је омладински руководилац у Босанској Крајини и средњој Босни. Потом је био политички и партијски радник у јединицама НОВ и ПОЈ. Био је организациони секретар Среског комитета КПЈ у Петровцу.[3] Послије рата је завршио Факултет политичких наука „Вељко Влаховић” у Сарајеву.[2]

Након рата радио је у руководећим органима Службе државне безбједности и Републичког секретаријата унутрашњих послова Босне и Херцеговине у Сарајеву. Објавио је више репортажа, записа, прича и фељтона из рата и послијератног периода. Сценариста је већег броја документарних филмова из НОБ и ТВ репортажа за ТВ Сарајево.[3] Сценариста је документарних филмова Воз којим се маштала будућност (1974), Класје под црвеним заставама (1974), Уз друга је друг (1975), Нурија Поздерац (1977), Сјећање из Мркоњић Града (1978), У штабу генерала С. Родића (1981).[6]

Носилац је Партизанске споменице 1941.[3]

До 1992. године живио је у Сарајеву. Умро је 2005. године. Сахрањен је у Буковачи.[3]

Књижевни рад

[уреди | уреди извор]

Владо Кецман се бавио књижевним и публицистичким радом. Током свог радног вијека објавио је више књига, мемоарских чланака, научно-стручних чланака, репортажа, записа, прича и фељтона из рата и послијератног периода изградње земље. Такође је и сценариста већег броја документарних филмова које за тематику имају Народноослободилачку борбу, а аутор је и већег броја ТВ репортажа, које је радио за ТВ Сарајево.[3] Исто тако, бавио се и рецензентским радом.[7]

Био је члан и предсједник Редакцијског одбора зборника сјећања Петровац у НОБ. Овај зборник је био обогаћен анегдотама које је Владо Кецман забиљежио у петровачком крају. Поред анегдота, које су објављене као пратеће приче, у седам томова овог зборника објавио је и приче Скица за хронику III одреда и Народ је правда (II том),[1] Формирање Народноослободилачког одбора у Буковачи (III том),[8] Петровачке радне чете и батаљони у првој омладинској пољопривредној радној бригади у Кључу и Саници 1942. године и Пионирски покрет (IV том),[9] Црвена смрт (V том),[10] Народни трибун Миле Балабан (VI том),[11] те Засједа на Оштрељској цести, Дјеца у народноослободилачком рату, Сузе и Милин гај (VII том).[12] Објавио је књиге Мали ратници, Смијех и подсмијех, Класје под црвеним заставама, Марија Бурсаћ и др. Владо је био веома плодан писац. Он је готово једини првоборац који је опширно описао догађаје из НОБ на петровачком подручју.[3]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Мали ратници, хроника, Загреб, 1968.[13]
  • Смијех и подсмијех, књига анегдота, самиздат, Сарајево, 1971.[14]
  • Класје под црвеним заставама, Ослобођење, Сарајево, 1973.[15]
  • Марија Бурсаћ, Народна армија, Београд, 1979.[16]
  • Ведрија страна рата, књига анегдота, Музеј револуције БиХ, Сарајево, 1982.[17]
  • Нурија Поздерац − Живот и дјело, Ослобођење, Сарајево, 1987.[18]
  • Бијес поражених, Ослобођење, Сарајево, 1991.[19]
  • Пркосна Петровчанко, Слово, Бањалука.[7]
  • Петица на Купресу, Градско есперанто друштво »La Mondo«, Бањалука, 2002.[2]
  • Рањен је калашњиков!, приповијест, Графомарк, Лакташи, 2002.[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Петровац у НОБ. II том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 159—240, 296—299. 
  2. ^ а б в „Petica Na Kupresu | PDF”. Scribd (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-06. 
  3. ^ а б в г д ђ е Ковачевић, Душан С. (2006). Села Бара, Буковача, Дринић, Ведро Поље – Срез Босански Петровац 1700–2006. Нови Сад: Мјесна заједница Буковача. стр. 452—453. ISBN 978-99938-882-0-8. 
  4. ^ Ковачевић, Душан С. (1996). Петровац у подножју Грмеча, Клековаче и Осјеченице. Нови Сад: Музеј Војводине. 
  5. ^ Ковачевић, Душан С. (2006). Петровац у подножју Грмеча, Клековаче и Осјеченице (2. допуњено изд.). Нови Сад: Музеј Војводине. 
  6. ^ „Vlado Kecman”. IMDb. Приступљено 2022-03-06. 
  7. ^ а б в „Списак наслова - Библиотека Градишка” (PDF). Библиотека Градишка. Архивирано из оригинала (PDF) 06. мар 2022. г. Приступљено 6. 3. 2022.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
  8. ^ Петровац у НОБ. III том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 81—85. 
  9. ^ Петровац у НОБ. IV том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 514—541, 669—686. 
  10. ^ Петровац у НОБ. V том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 564—571. 
  11. ^ Петровац у НОБ. VI том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 203—229. 
  12. ^ Петровац у НОБ. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 185—196, 327—334, 370—374, 503—508. 
  13. ^ Драгоје Лукић – Родитељ покошеног нараштаја. Београд: Музеј жртава геноцида. 2008. стр. 255—256. ISBN 978-86-906329-5-4. 
  14. ^ „Vlado Kecman - Smijeh i podsmijeh”. Antikvarijat Ramajana (на језику: хрватски). Приступљено 2022-03-06. 
  15. ^ „VLADO KECMAN - KLASJE POD CRVENIM ZASTAVAMA - Kupindo.com”. Kupindo. Приступљено 2022-03-06. 
  16. ^ „VLADO KECMAN - MARIJA BURSAČ ILUSTROVANO - Kupindo.com”. Kupindo. Приступљено 2022-03-06. 
  17. ^ „Vedrija strana rata, Vlado Kecman - Kupindo.com”. Kupindo. Приступљено 2022-03-06. 
  18. ^ Kecman, Vlado (1987). Nurija Pozderac: život i djelo (на језику: хрватски). Oslobođenje. ISBN 978-86-319-0024-1. 
  19. ^ Kecman, Vlado (1991). Bijes poraženih (на језику: енглески). Oslobođenje Public. ISBN 978-86-319-0253-5. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Владо Кецман на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владо_Кецман&oldid=28563071”