Пређи на садржај

Владо Шћепановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Владо Шћепановић
Владо Шћепановић
Лични подаци
Пуно име Владо Шћепановић
Датум рођења (1975-11-13)13. новембар 1975. (49 год.)
Место рођења Колашин, СФРЈ
Држављанство Црна Гора
Висина 1,97 m
Информације о каријери
НБА драфт 1997. / није изабран
Проф. каријера 1993—2011 (играчка)
2016— (тренерска)
Позиција бек
Сениорска каријера
Године Клуб
1993—2000
2000—2001
2001—2002
2002—2003
2004
2004—2006
2006—2007
2007—2009
2009—2010
2011		 Будућност
Ефес Пилсен
Партизан
Фортитудо Болоња
Партизан
Панатинаикос
ПАОК
Гранада
Мурсија
Панелиниос
Репрезентативна каријера
 Србија и Црна Гора
 Црна Гора
Тренерска каријера
2016
2017—2018
2018—2020
2020		 Будућност
Брозе Бамберг (пом.)
Партизан (пом.)
Партизан
Медаље
Кошарка
Светско првенство
Златна медаља — прво место 1998. Грчка Југославија
Европско првенство
Бронзана медаља — треће место 1999. Француска Југославија
Златна медаља — прво место 2001. Турска Југославија
Медитеранске игре
Бронзана медаља — треће место 1997. Бари Југославија

Владо Шћепановић (Колашин, 13. новембар 1975) је бивши црногорски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер. Играо је на позиција бека.

Играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Клупска

[уреди | уреди извор]

Кошарку је почео да тренира у Горштаку из Колашина,[1] да би 1993. године прешао у подгоричку Будућност. У екипи Будућности је остао до 2000. године, и учествовао је у освајању два првенства СР Југославије (1999. и 2000) и два купа СР Југославије (1996. и 1998). Након тога је провео једну сезону у Ефес Пилсену, са којим је освојио куп Турске.

Сезону 2001/02. проводи у Партизану, и осваја дуплу круну. У августу 2002. прелази у Фортитудо (тада под спонзорским именом Скипер). Због проблема са повредом није пуно играо у Скиперу, па је у марту 2003. споразумно раскинуо уговор са клубом.[2] Након више од годину дана неиграња због повреде,[3] Шћепановић се у јануару 2004. вратио у Партизан.[4] Остао је у Партизану до краја сезоне 2003/04, и освојио је још једну титулу првака државе. Управо је Шћепановић био најзаслужнији за ову титулу, јер је 19. јуна 2004. у последњим секундама меча постигао победоносни кош у вршачком Миленијуму против Хемофарма, којим је Партизан освојио своју 11. титулу у клупској историји.[5][6]

Лета 2004. прелази у грчки Панатинаикос.[7] У екипи Панатинаикоса је провео наредне две сезоне, и учествовао је у освајању две дупле круне. Након тога је једну сезону провео у солунском ПАОК-у. Уследиле су две сезоне у Гранади, једна у Мурсији а последњи ангажман је имао 2011. године у грчком Панелиниосу, након чега је завршио каријеру.[8]

Репрезентативна

[уреди | уреди извор]

Са млађим селекцијама СР Југославије је освојио три бронзане медаље. Прву бронзу је освојио са репрезентацијом до 22 године на Европском првенству 1996. у Турској.[9] Наредне 1997. године је исте медаље освојио на Медитеранским играма у Барију, као и на Светском првенству до 22 године у Аустралији.

Са сениорском репрезентацијом СР Југославије је освојио златну медаљу на Светском првенству 1998. у Атини. Наредне године је освојио бронзану медаљу на Европском првенству 1999. у Француској, да би две године касније освојио још једно злато, овога пута на Европском првенству 2001. у Турској.[9] Поред тога са националним тимом СРЈ/СЦГ је наступао на два Олимпијска турнира (2000, 2004) као и на Европском првенству 2005. у Србији и Црној Гори.[9]

Након распада државне заједнице СЦГ, Шћепановић је наступао за репрезентацију Црне Горе. Као капитен је предводио црногорски национални тим на Европском првенству 2011. у Литванији.[10]

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

Први тренерски ангажман је добио у јуну 2016, када је постављен за главног тренера подгоричке Будућности.[11] Четири и по месеца је био тренер Будућности, све до 11. новембра 2016, када је поднео оставку. Шћепановић је оставку поднео након пораза на гостовању Карпош Соколију (77:71), што је био први пораз Будућности у сезони 2016/17. у Јадранској лиги, након осам узастопних победа. Поред скора 8-1 који је имао у Јадранској лиги, Шћепановић је са екипом Будућности поражен на све четири утакмице Еврокупа.[12]

Нови тренерски ангажман је пронашао у јуну 2017, када је постављен за помоћног тренера Андреи Тринкијерију у немачком евролигашу Брозе Бамбергу.[13] Тринкијери је у фебруару 2018. смењен, али је Шћепановић остао у стручном штабу Бамберга, овога пута као помоћник новом тренеру Луки Банкију.[14] Почетком новембра 2018. се поново придружио Андреи Тринкијерију, овога пута као помоћни тренер у Партизану.[15] Након што је Тринкијери напустио Партизан, Шћепановић је 9. јула 2020. званично преузео његову функцију.[16] Као главни тренер Партизана, Шћепановић је на првих девет утакмица у сезони 2020/21. забележио пет пораза (скор 2–2 у АБА лиги и 2–3 у Еврокупу) па је смењен са места тренера 30. октобра 2020. године.[17]

Успеси

[уреди | уреди извор]

Клупски

[уреди | уреди извор]

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Vlado Šćepanović (22), najmlađi reprezentativac zlatne YU košarkaške reprezentacije: Od A do Š”. yugopapir.com. Приступљено 9. 7. 2020. 
  2. ^ „Adio Bolonja”. novosti.rs. 16. 5. 2003. Приступљено 9. 7. 2020. 
  3. ^ „Šćepanović za B92: "Uskoro počinjem da igram"”. b92.net. 28. 1. 2004. Приступљено 9. 7. 2020. 
  4. ^ „Vlado Šćepanović potpisao za Partizan”. b92.net. 9. 1. 2004. Приступљено 9. 7. 2020. 
  5. ^ „Šćepanović doneo 11. titulu Partizanu”. sportskacentrala.com. 19. 6. 2004. Архивирано из оригинала 09. 07. 2020. г. Приступљено 9. 7. 2020. 
  6. ^ „Vlado Šćepanović – Šut za “besmrtnost” među “Grobarima””. sportskasecanja.com. Приступљено 9. 7. 2020. 
  7. ^ „B92:Šćepanović potpisao za PAO”. b92.net. 1. 8. 2004. Приступљено 9. 7. 2020. 
  8. ^ „I Vlado Šćepanović završio karijeru”. b92.net. 20. 12. 2011. Приступљено 9. 7. 2020. 
  9. ^ а б в „Vlado SCEPANOVIC (MNE) participated in 13 FIBA / FIBA Zones events”. FIBA.com. Приступљено 9. 7. 2020. 
  10. ^ „Intervju: Vlado Šćepanović, bivši reprezentativac”. reprezentacija.me. Приступљено 9. 7. 2020. 
  11. ^ „Vlado Šćepanović trener Budućnosti”. vijesti.me. 24. 6. 2016. Приступљено 9. 7. 2020. 
  12. ^ „Vlado Šćepanović na 41. rođendan podnio ostavku!”. vijesti.me. 13. 11. 2016. Приступљено 9. 7. 2020. 
  13. ^ „Šćepo spreman za Evroligu: Imam motiv, ambiciju i znanje”. vijesti.me. 24. 6. 2017. Приступљено 9. 7. 2020. 
  14. ^ „Bamberg dobio trenera, Šćepanović ostao u stručnom štabu”. vijesti.me. 3. 3. 2018. Приступљено 9. 7. 2020. 
  15. ^ „Japanac po treći put među Grobarima”. mozzartsport.com. 2. 11. 2018. Приступљено 9. 7. 2020. 
  16. ^ „Partizan predstavio Šćepanovića FOTO”. b92.net. 9. 7. 2020. Приступљено 9. 7. 2020. 
  17. ^ „Partizan smenio Šćepanovića!”. mozzartsport.com. 30. 10. 2020. Приступљено 30. 10. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


тренери Партизана
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владо_Шћепановић&oldid=28563094”