Влашац
| Влашац | |
|---|---|
| |
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Monocotyledones |
| Ред: | Asparagales |
| Породица: | Amaryllidaceae |
| Потпородица: | Allioideae |
| Род: | Allium |
| Врста: | A. schoenoprasum
|
| Биномно име | |
| Allium schoenoprasum | |
| Синоними[2] | |
|
Синоними
| |
 A clump of flowering chives | |
| Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Енергија | 126 kJ (30 kcal) |
4,35 g | |
| Шећери | 1,85 g |
| Прехрамбена влакна | 2,5 g |
0,73 g | |
3,27 g | |
| Витамини | |
| Витамин А екв. | (27%) 218 μg(24%) 2.612 μg323 μg |
| Тиамин (Б1) | (7%) 0,078 mg |
| Рибофлавин (Б2) | (10%) 0,115 mg |
| Ниацин (Б3) | (4%) 0,647 mg |
| Витамин Б5 | (6%) 0,324 mg |
| Витамин Б6 | (11%) 0,138 mg |
| Фолат (Б9) | (26%) 105 μg |
| Витамин Ц | (70%) 58,1 mg |
| Витамин Е | (1%) 0,21 mg |
| Витамин К | (203%) 212,7 μg |
| Минерали | |
| Калцијум | (9%) 92 mg |
| Гвожђе | (12%) 1,6 mg |
| Магнезијум | (12%) 42 mg |
| Манган | (18%) 0,373 mg |
| Фосфор | (8%) 58 mg |
| Калијум | (6%) 296 mg |
| Цинк | (6%) 0,56 mg |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA | |
Влашац (лат Allium schoenoprasum L ) је зачинска биљка из породице луковица.
Влашац је самоникло биље које од пролећа до јесени расте најчешће уз обале река и на влажним ливадама, а од маја до јула развијају се црвенкасти или љубичасти полулоптасти цветови. По интензивном мирису већ су издалека препознатљиви. Ситно сецкани листови влашца користе се као зачин за јела од пролећа до јесени, а ако се пресаде у саксије и држе у кући, могу да се користе и током целе зиме.[3]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Лук влашац има листове који су цевасти, шупљи, дуги 20 - 25 цм који формирају више или мање компактни бусен на заједничком ризому, који може имати до 80 изданака. У првој години таква биљка не цвета, а у другој години након мировања и јаровизације (потицајно деловање хладноће на стварање цветова) из свих старијих изданака избије цветна биљка висока око 30 цм, која на врху носи цвет (с ружичастим или љубичастим цветовима). Семе брзо губи клијавост, па се користи само једногодишње семе.
Ова биљка је веома богата витамином Ц и благотворним слузним материјама, а у себи садржи и минералне материје, микроелементе и велику количину гвожђа.[4]
Употреба
[уреди | уреди извор]Влашац се употребљава још од раног средњег века. Постоје различите врсте биљке, у зависности од њене висине и дебљине листова. Има и врста које цветају белим цветом. Свеж или замрзнут, ређе сушен, ситно насецкан, додатак је супама или салатама. Дуги листови се секу, а нови расту целе године. Узгаја се и као украсна биљка. Лековита својства влашца нису позната.[5]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Цвет влашца -
Цвет влашца -
Allium schoenoprasum
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Maxted, N. & Rhodes, L. (2013). „Allium schoenoprasum: Maxted, N. & Rhodes, L”. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T172256A19391728.en.
- ^ „Allium schoenoprasum L. is an accepted name”. theplantlist.org. 23. 3. 2012. Приступљено 19. 11. 2017.
- ^ „Vlašac - začin nad začinima”. Krstarica (на језику: српски). 11. 5. 2007. Приступљено 22. 12. 2018.
- ^ „Vlašac – idealna zamena za crni luk | Agromedia”. www.agromedia.rs. 15. 6. 2019. Приступљено 22. 12. 2018.
- ^ „Luk vlašac- rudnik gvožđa”. Kuhinjica.rs. Приступљено 22. 12. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Nutritional Information
- Mrs. Grieve's "A Modern Herbal" @ Botanical.com
- „Chive”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 6 (11 изд.). 1911. стр. 253.