Водени талас

За друге употребе, погледајте Талас (вишезначна одредница).

Велики талас

Таласи су привидно кретање мора при којем се честице воде не премештају већ само описују пун круг. Чамац или неки други плутајући предмет на таласу се помера горе и доле, напред и назад, али углавном задржава исти положај. Главни узрочник таласа је ветар. При дувању ветра долази до трења ваздуха и воде, ваздушне честице изводе из равнотеже честице воде, предају им део своје кинетичке енергије и присиљавају их да се крећу. По престанку дувања ветра површина мора се таласа по инерцији још неко време и такво стање назива се мртво море.

У динамици флуида, ветром генерисани таласи су површински таласи који се јављају на слободној површини водене масе (као што су океани, мора, језера, реке, канали, локве или баре). Они су резултат дувања ветра преко подручја површине флуида. Таласи у океанима могу путовати хиљадама километара пре него што стигну до копна. Таласи узроковани ветром се јављају у опсегу величина од малих таласа, до оних са преко 100 ft (30 m) висине.

Иако се таласи обично разматрају у воденим морима Земље, угљоводонична мора Титана могу такође имати таласе вођене ветром.

Елементи таласа

На сваком таласу разликују се узвишење или таласни брег и удубљење или таласна доља . Сваки талас има следеће елементе:

1. висину (h)- вертикално растојање између врха таласног брега(или гребена) и дна таласне доље;
2. дужину (L)- хоризонтално растојање између врхова два суседна таласна брега или између двеју суседних доља;
3. брзину (v, m/s)- пут врха таласа(или неке друге тачке на њему) пређен у једној секунди;
4. периоду (T)- време потребно за пролаз два узастопна врха таласног брега кроз неки профил; у суштини то је време за које водене честице таласа описују по један пуни обрт;
5. стрмину(нагиб) (α)- однос између његове висине и половине његове дужине; добијени резултат је тангенс угла α, који чини тангента на профилу таласа са хоризонталном линијом.

Елементи таласа

Таласи се разликују по димензијама, што зависи од јачине ветра и величине морског басена. Океански ветровни таласи имају просечну дужину око 100 m и висину 3-4 m. Највиши, до 25 m, забележени су у морима око Антарктика и у северном делу Тихог океана. У Јадранском мору највиши талас био је висок 10 m. Најмирније море, у којем преовладавају тишине, јесте Црвено море, зато што је мале ширине и пружа се попречно у односу на смер доминантних ветрова.

Димензије језерских таласа

Димензије језерских таласа зависе од величине језера - површине његове акваторије и просечне дубине. Зато је разумљиво да се највећи језерски таласи појављују на највећем језеру на Земљи - Каспијском језеру. При јачем северцу (тзв. "бакински норд") дужег трајања таласи на Каспијском језеру изнад Апшеронског прага достижу висину до 11 m - већу него на Јадранском мору, па чак и на Средоземном мору. Они имају дужину 90-98 m, што према висини даје стрмину у односу као 1:8,18 до 1:8,90. Таласи су високи и на Великим америчким језерима - на Мичигену достижу висину од 6 до 9 m, а на мањем Ирију до 3,6 m. На Ладошком језеру висина таласа је 5-8 m, на Бајкалском и Телецком 4 m и више, на Оњешком 2,4-3 m, на Аралском 2,5 m итд. Треба имати у виду да толико високе таласе подижу само јаки ветрови (са брзинама изнад 20 m/s) и који дуже дувају из истог смера. Иначе, на већини великих језера преовлађују таласи високи 0,5-0,8 m. Колики је утицај дубине воде на висину ветровних таласа показује пример Охридског језера и Балатона. На Охридском језеру, које је мање акваторије од Балатона (348 km², односно 596 km²) и просечне дубине 144 m, највиши (израчунати) таласи достижу висину до 2 m, а на Балатону, чија је просечна дубина 3,18 m, само 0,8-1,2 m. Дужина таласа сразмерна је дужини акваторије, на којој се развијају ветровни таласи, као и брзини ветра. На вештачким језерима највеће висине таласа забележене су на Цимљанском језеру - преко 3 m, потом на Кујбишевском и Каховском језеру - по 2,5 m, на Горковском језеру 2,3 m итд. Проучавање димензија језерских таласа има врло велики практичан значај за изградњу разних хидротехничких објеката на језерским обалама, као и за пловидбу.

Цунами

Главни чланак: Цунами

Цунами су посебна врста таласа која настаје под утицајем подморских земљотреса и вулканских ерупција. Крећу се брзином 600-800 km/h, на отвореном мору су мале висине (око 1 m), али када дођу до обале она се повећава и до 30 m, тако да имају рушилачко дејство. Цунами се најчешће јављају у "ватреном појасу Пацифика", дуж обала Јапана, Филипина, Индонезије и Хавајских острва. Најразорнији цунами забележени су у јапанском граду Санрико, који је талас висок 39 m опустошио 1896. године (27.000 мртвих) и талас од 28,5 m 1933. године (3.000 мртвих). Зато је управо у Јапану 1952. године формирана "цунами служба", која може само петнаестак минута после трусног удара да предвиди дејство цунамија и упозори угрожено становништво.

Литература

• Tolman, H. L. (23. 6. 2010). Mahmood, M.F., ур. CBMS Conference Proceedings on Water Waves: Theory and Experiment (PDF). Howard University, US, 13–18 May 2008: World Scientific Publications. ISBN 978-981-4304-23-8. 
• Stokes, G. G. (1880). Mathematical and Physical Papers, Volume I. Cambridge University Press. стр. 197—229. 
• Phillips, O. M. (1977). The dynamics of the upper ocean (2nd изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-29801-8. 
• Holthuijsen, Leo H. (2007). Waves in oceanic and coastal waters. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-86028-4. 
• Janssen, Peter (2004). The interaction of ocean waves and wind. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-46540-3. 
• Rousmaniere, John (1989). The Annapolis Book of Seamanship (2nd revised изд.). Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-67447-2. 
• Carr, Michael (октобар 1998). „Understanding Waves”. Sail. стр. 38—45. 
• Bloom, Judith; Fradin, Dennis Brindell (2008). Witness to Disaster: Tsunamis. Washington, D.C.: National Geographic Society. стр. 42,43. ISBN 978-1426201110. 
• Smid, T. C. (април 1970). 'Tsunamis' in Greek Literature. Greece & Rome. 17 (2nd изд.). стр. 100—104. 
• IOC Tsunami Glossary by the Intergovernmental Oceanographic Commission (IOC) at the International Tsunami Information Centre (ITIC) of UNESCO
• Tsunami Terminology at NOAA
• In June 2011, the VOA Special English service of the Voice of America broadcast a 15-minute program on tsunamis as part of its weekly Science in the News series. The program included an interview with a NOAA official who oversees the agency's tsunami warning system. A transcript and MP3 of the program, intended for English learners, can be found at The Ever-Present Threat of Tsunamis.
• abelard.org. tsunamis: tsunamis travel fast but not at infinite speed. retrieved March 29, 2005.
• Dudley, Walter C. & Lee, Min (1988: Tsunami!. Dudley, Walter C.; Lee, Min (1988). Tsunami! (1st изд.). University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1125-9.  website
• Iwan, W.D., editor, 2006, Summary report of the Great Sumatra Earthquakes and Indian Ocean tsunamis of December 26, 2004 and March 28, 2005: Earthquake Engineering Research Institute, EERI Publication #2006-06, 11 chapters, 100 page summary, plus CD-ROM with complete text and supplementary photographs, EERI Report 2006-06. Summary Report on the Great Sumatra Earthquakes and Indian Ocean Tsunamis of 26 December 2004 and 28 March 2005. Earthquake Engineering Research Institute. 2006. ISBN 978-1-932884-19-7.  website
• Kenneally, Christine (December 30, 2004). "Surviving the Tsunami." Slate. website
• Lambourne, Helen (March 27, 2005). "Tsunami: Anatomy of a disaster." BBC News. website
• Macey, Richard (January 1, 2005). "The Big Bang that Triggered A Tragedy," The Sydney Morning Herald. стр. 11—quoting Dr Mark Leonard, seismologist at Geoscience Australia.
• Interactive Map of Historical Tsunamis from NOAA's National Geophysical Data Center
• Tappin, D; 2001. Local tsunamis. Geoscientist. 11–8, 4–7.
• Girl, 10, used geography lesson to save lives, Telegraph.co.uk
• Philippines warned to prepare for Japan's tsunami, Noypi.ph
• Boris Levin, Mikhail Nosov: Physics of tsunamis. Springer, Dordrecht. Levin, Boris W.; Nosov, Mikhail A. (2009). Physics of Tsunamis. Springer. ISBN 978-1-4020-8855-1. 
• Kontar, Y. A.; et al. (2014). Tsunami Events and Lessons Learned: Environmental and Societal Significance. Springer. ISBN 978-94-007-7268-7.  (print). Kontar, Y. A.; Santiago-Fandiño, V.; Takahashi, T. (4. 11. 2013). Tsunami Events and Lessons Learned: Environmental and Societal Significance. Springer. ISBN 978-94-007-7269-4. CS1 одржавање: Формат датума (веза) (eBook)
• Kristy F. Tiampo: Earthquakes: simulations, sources and tsunamis. Birkhäuser, Basel. Tiampo, Kristy; Weatherley, Dion K.; Weinstein, Stuart A. (2008). Earthquakes: Simulations, Sources and Tsunamis. Birkhäuser Basel. ISBN 978-3-7643-8756-3. 
• Linda Maria Koldau: Tsunamis. Entstehung, Geschichte, Prävention, (Tsunami development, history and prevention) C.H. Beck, Munich 2013 (C.H. Beck Reihe Wissen 2770). Koldau, Linda Maria (2013). Tsunamis: Entstehung, Geschichte, Prävention. ISBN 978-3-406-64656-0.  (in German).
• Walter C. Dudley, Min Lee: Tsunami! University of Hawaii Press, 1988, 1998, Tsunami! University of Hawai'i Press. Dudley, Walter C.; Lee, Min (1999). Tsunami!. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1125-9. . Dudley, Walter C. (новембар 1998). Tsunami!: Second Edition. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1969-9. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Charles L. Mader: Numerical Modeling of Water Waves. Numerical Modeling of Water Waves. CRC Press. 2004. ISBN 978-0-8493-2311-9. 

Спољашње везе

• Current global map of significant wave heights
• "Anatomy of a Wave" Holben, Jay boatsafe.com captured 5/23/06
• NOAA National Weather Service
• ESA press release on swell tracking with ASAR onboard ENVISAT
• Introductory oceanography chapter 10 – Ocean Waves
• HyperPhysics – Ocean Waves