Волоф
 Млади Волоф из Гамбије | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| oko 3.600.000 милиона | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Сенегал | 3.200.000 |
 Гамбија | 200.000 |
 Мауританија | 185,000 |
| Језици | |
| Волофски Француски (Сенегал и Мауританија) Енглески (Гамбија) Арапски (Мауританија) | |
| Религија | |
| Доминира ислам, али има и хришћана, анимизам је такође заступљен. | |
| Сродне етничке групе | |
| Нигеријско-конгоаска | |
Волофи су народ, који живи на подручју Сенегала, Гамбије и Мауританије.
У Сенегалу Волофи са 3.200.000 (40%) чине најбројнију етничку групу. Становници Сенегала називају се Волофи. Волофи нису равномерно распоређени. Највише их има у Сант Лоису, западно и југозападно од Каолаке, док их у Касаманкеу и на западу државе готово ни нема. Иако чине само 40% становништа, 80% сенегалаца говори волофским језиком.
У Гамбији, око 15% (приближно 200.000 људи) становништва су Волофи. Они овде чине мањину у односу на Мандинке који чине 40% становништва. Али волофски језик и култура и овде имају велики утицај због велике присутности у Банџулу, главном граду Гамбије, где су 50% становника Волофи. У Мауританији Волофа има око 185.000 што чини око 7% становника. Највише их има у јужним обалним крајевима државе.
Култура
[уреди | уреди извор]Назив
[уреди | уреди извор]У старијим француским изворима се понекад користи израз „Оуолоф“ уместо „Волоф“. Потоњи израз се проширио због енглеског израза за гамбијске Волофе. У изворима из 19. века се понекад користе изрази „Волоф“ или „Олоф“.
Језик
[уреди | уреди извор]Волофи говоре волофским језиком који припада нигерско-конгоанској групи језика. Волофски језик је и један од најпрострањењијих језика у Сенегалу, због велике бројности народа Волоф.
Религија
[уреди | уреди извор]У верском погледу Волофи су нејединствени, јер иако су већином муслимани, има их и хришћана, али и припадника анимизма.
Литература
[уреди | уреди извор]- Mamadou Cissé. Dictionnaire Français-Wolof. L’Asiathèque: Paris. 2004. ISBN 978-2-915255-11-9.
- Mamadou Cissé. Contes wolof modernes: bilingue wolof-français. L’Harmattan: Paris. 1994. ISBN 978-2-7384-3016-8.
- Michel Malherbe, Cheikh Sall. 1989. Parlons Wolof: Langue et culture. L'Harmattan: Paris.
- Gabriele Aïscha Bichler. Bejo, Curay und Bin-bim? Die Sprache und Kultur der Wolof im Senegal (mit angeschlossenem Lehrbuch Wolof). Europäische Hochschulschriften Band 90. Peter Lang Verlagsgruppe: Frankfurt am Main. 2003. ISBN 978-3-631-39815-9.
- Arame Fal, Rosine Santos, Jean Léonce Doneux. Dictionnaire wolof-français (suivi d'un index français-wolof). Karthala: Paris. 1990. ISBN 978-2-86537-233-1.
- Rolf Goetz. Senegal - Gambia: Praktischer Reiseführer an die Westküste Afrikas. Verlag Peter Meyer Reiseführer: Frankfurt am Main. 1996. ISBN 978-3-922057-09-3.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Информације о волофима (језик: енглески)
- Leipoldt's Wolof Pages (језик: енглески)
- Leipoldt's Wolof Pages (језик: немачки)
- Yahoo group about Wolof (на енглеском и немачком) (језик: енглески) (језик: немачки)
