Ворен Е. Бергер
Ворен Е. Бергер | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||
Име при рођењу | Ворен Ерл Бергер | ||||||||||||
Датум рођења | 17. септембар 1907. | ||||||||||||
Место рођења | Сент Пол, Минесота, САД | ||||||||||||
Датум смрти | 25. јун 1995.87 год.) ( | ||||||||||||
Место смрти | Вашингтон, САД | ||||||||||||
Универзитет | Универзитет Минесоте Правни колеџ Вилијам Мичел | ||||||||||||
Професија | политичар, судија | ||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||
Политичка странка | Републиканска странка | ||||||||||||
| |||||||||||||
Потпис |
Ворен Ерл Бергер (енгл. Warren Earl Burger, Сент Пол, Минесота, САД, 17. септембар 1907 — Вашингтон, 25. јун 1995) је био амерички политичар и правник који је служио као 15. Председник Врховног суда Сједињених Америчких Држава. Иако је Бергер био конзервативни судија,[1] Врховни суд је за време његовог мандата донео низ контроверзних пресуда о абортусу, смртној казни и десегрегацији.
Након што је Ерл Ворен 1968. најавио да се повлачи из Суда, Линдон Џонсон је на његово место именовао Ејба Фортаса, који је био придружени судија. Међутим, Фортасово именовање није потврђено због филибастера у Сенату. Пошто је Линдону Џонсону тада истицао мандат, Ерл Ворен је остао у Суду још једну годину.
Следеће године, нови председник Ричард Никсон именовао је Бергера за председника Суда. Бергер је био познат као критичар Ерла Ворена и заговорник дословног, стриктног тумачења Устава. Никсон је у својој председничкој кампањи обећао да ће именовати таквог судију. Конзервативци су од Бергеровог суда очекивали значајан заокрет у односу на праксу Вореновог суда, међутим то се углавном није десило.
У предмету Фурман против Џорџије из 1972, Суд је укинуо све законе који су прописивали смртну казну у САД. Бергер је гласао против ове пресуде.
Следеће године, Бергер је гласао са већином у најконтроверзнијој пресуди његовог мадата. Суд је у предмету Роу против Вејда онемогућио савезним државама да забрањују абортус. Бергер је касније променио мишљење по овом питању.
Дана 24. јула 1974, Суд је донео једногласну пресуду у предмету Сједињене Америчке Државе против Никсона. Председник Никсон је у овом предмету покушао да спречи објављивање неколико белешки и снимака везаних за Аферу Вотергејт. Бергер је у почетку сматрао да је Вотергејт чиста политичка борба и није видео ништа погрешно у ономе што је урађено.[2] Прво је мислио да гласа у корист Никсона, али је тактички променио глас, да би осигурао да он напише већинско мишљење и да би ублажио реторику пресуде. Иако је Бергер званично аутор пресуде, она је углавном дело Вилијама Бренана.[3]
Бергер се 1976. придружио већини у предмету Грег против Џорџије, у којем је поново уведена смртна казна у САД. Такође је подржао пресуду у предмету Бауерс против Хардвика, у којој је Суд потврдио уставност закона Џорџије који је забрањивао орални и анални секс у приватности, када се примењује на особе истог пола.
Повукао се 26. септембра 1986, а Реган је на његово место именовао Вилијама Ренквиста.
Ворен Е. Бергер је умро 25. јуна 1995. у Вашингтону.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Warren Earl Burger: Chief Justice of the United States Supreme Court Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2011), arlingtoncemetery
- ^ Eisler 1993, стр. 251.
- ^ Eisler 1993, стр. 251–253.
Литература
[уреди | уреди извор]- Eisler, Kim Isaac (1993). A Justice for All: William J. Brennan, Jr., and the decisions that transformed America. New York: Simon & Schuster. стр. 251. ISBN 978-0-671-76787-7.
- Greenhouse, Linda. Nixon Appointee Eased Supreme Court Away from Liberal Era, New York Times, 26. 6. 1995.
- Greenhouse, Linda (2006). Becoming Justice Blackmun. Times Books. ISBN 9780805080575.
- Schwartz, Bernard (1995). A History of the Supreme Court. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-509387-2.
- Schwartz, Bernard, ур. (1998). The Burger Court: Counter-Revolution or Confirmation?. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-512259-6.
- Woodward, Robert; Armstrong, Scott. The Brethren: Inside the Supreme Court. New York. ISBN 978-0-7432-7402-9.
- Abraham, Henry J. (1992). Justices and Presidents: A Political History of Appointments to the Supreme Court (3rd изд.). New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-506557-2.
- Blasi, Vincent (1983). The Burger Court : the counter-revolution that wasn't (3rd изд.). New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-02941-3.
- Cushman, Clare (2001). The Supreme Court Justices: Illustrated Biographies, 1789–1995 (2nd изд.). (Supreme Court Historical Society, Congressional Quarterly Books). ISBN 978-1-56802-126-3.
- Frank, John P. (1995). Friedman, Leon; Israel, Fred L., ур. The Justices of the United States Supreme Court: Their Lives and Major Opinions. Chelsea House Publishers. ISBN 978-0-7910-1377-9.
- Hall, Kermit L., ур. (1992). The Oxford Companion to the Supreme Court of the United States. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-505835-2.
- Martin, Fenton S. (1990). The U.S. Supreme Court: A Bibliography. Goehlert, Robert U. Washington, D.C.: Congressional Quarterly Books. ISBN 978-0-87187-554-9.
- Urofsky, Melvin I. (1994). The Supreme Court Justices: A Biographical Dictionary. New York: Garland Publishing. стр. 590. ISBN 978-0-8153-1176-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Ariens, Michael, Warren E. Burger
- Supreme Court Media, Warren E. Burger, Oyez
- Warren E. Burger, Supreme Court Historical Society
- Supreme Court History, the Burger Court, Supreme Court Historical Society
|