Врати моју љубав
Врати моју љубав | |
---|---|
Изворни назив | Верни мою любовь |
Жанр | мелодрама |
Сценарио | Андреј Соколовски, Наталија Журављева |
Режија | Јевгениј Баранов |
Креативни режисер | Александар Кондратов |
Композитор | Александр Соколов |
Земља | Русија, Украјина |
Језик | руски језик |
Број сезона | 2 |
Број епизода | 24 |
Време трајања | 50 минута |
Продуцент | Кристина Овсењева, Глеб Курчаков, Дмитриј Гољдман |
Кран-оператер | Виталиј Запорожченко |
Емитовање | |
Премијерно приказивање | 8. децембар 2014. |
Врати моју љубав (рус. Верни мою любовь) руска је мелодрама из 2014. године.
Радња
[уреди | уреди извор]Млада и наивна виолончелисткиња Вера истовремено упознаје два потпуно различита мушкарца: уметника Влада и бизнисмена Антона. Влад је наследник олигарха Сергеја Орлова, на којег је Влад од детињства љут јер је напустио мајку. Влад криви свог оца за самоубиство своје девојке Аљоне. Амбициозни Антон је зет Орлова, ради у фирми свог таста. Антону Вера даје своју прву љубав, чак ни не слутећи да је он ожењен. Антон признаје Вери да је ожењен. Иако је у шоку, Вера пристаје да му буде само љубавница. Антонова супруга Илона, сазнавши за мужевљеву превару, толико је истукла Веру да јој је осакатила руку, те Вера више никада неће моћи да свира. Убрзо сазнаје да је трудна са Антоном, који је напушта.[1][2] Вера је након тога имала побачај. Влад из Лондона долази у Приморск у кућу старог пријатеља, где се налази и Вера. Најпре нису у добрим односима, али долази до зближавања. Антон потом жели да врати Веру. Влад и Антон улазе у сукоб.[3][4]
Одабране улоге
[уреди | уреди извор]- Олесја Фатахова (Вера)
- Станислав Бондаренко (Влад)
- Дмитриј Пчела (Антон)
- Настасја Самбурскаја (Илона)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Верни мою любовь (сериал, 2014) — Википедия |” (на језику: руски). 2018-07-23. Приступљено 2024-04-26.
- ^ Верни мою любовь (2014), 2024-03-06, Приступљено 2024-04-26
- ^ Верни мою любовь (2014), 2024-03-06, Приступљено 2024-04-26
- ^ „Верни мою любовь Сезон 1 - содержание серий 24.”. www.vokrug.tv. Приступљено 2024-04-26.