Време (недељник)
 | |
 Насловна страна Времена из, 25. јануара 1997. | |
| Тип | недељник |
|---|---|
| Главни уредник | Филип Шварм[1] |
| Оснивање | 1990. |
| Језик | српски |
| Град | Београд |
| Земља | Србија |
| ISSN | 0353-8028 |
| Веб-сајт | www.vreme.com |
„Време” је српска медијска група која је најпознатија по томе што издаје политички недељник „Време”. Осим издавања политичког недељника, медијска група „Време” бави се и филмском и видео продукцијом, креирањем медијског садржаја на интернету и организацијом догађаја и конференција. Основана је у Београду октобрa 1990. године од стране групе новинара која је напустила недељник „НИН”, групе београдских дисидената, као и новинара „Борбе”.
Историјат[уреди | уреди извор]
Драгољуб Жарковић је био оснивач „Времена” и његов главни уредник од 1991. године.[тражи се извор]
Поред првог главног и одговорног уредника Зорана Јеличића, прву редакцију сачињавали су: Слободанка Аст, Стојан Церовић, Ненад Новаков (уметнички уредник), Горанка Матић (уредник фотографије), Никола Костандиновић (графички уредник), Милан Милошевић, Роксанда Нинчић, Лазар Стојановић (култура), Хари Штајнер (свет), Милош Васић, Драгољуб Жарковић (унутрашња политика), Александар Ћирић и Ненад Стефановић, који се редакцији из формалних разлога придружио мало касније, и секретар редакције Елена Крстановић.[тражи се извор]
Сарадници[уреди | уреди извор]
За Време је у његове прве три деценије писало више стотина новинара и јавних личности.[2][3] Неки од најутицајнијих аутора који су својим радом обликовали Време и његову публику били су: карикатуриста Предраг Кораксић Коракс, колумниста Стојан Церовић, главни уредник Радио-телевизије Србије Ненад Стефановић био је новинар „Времена” 1990–2005. године; главна уредница „Политике” Љиљана Смајловић била је уредница спољнополитичке рубрике „Времена” 1992–1994; главни уредник Радио Београда Драган Радуловић радио је у „Времену” 1999–2000; Веселин Симоновић, главни уредник београдског вечерњег листа „Блиц”, био је уредник у „Времену”; амбасадорка Србије у ЕУ Роксанда Нинчић је саоснивач „Времена” и новинар тог недељног листа 1990–2000. године. Угледу „Времена” допринело је више истакнутих новинара међу којима је и Југ Гризељ, чије име носи награда за истраживачко новинарство и ширење разумевања међу народима.[тражи се извор]
Додаци часопису[уреди | уреди извор]
Од 1990, „Време” је издавало више додатака („Време новца”, „Време забаве”, итд.) и било је издавачка кућа, али се „Време књиге” издвојило и променило име у „Стубови културе”. У оквиру „Времена” једно време је излазила „Нова српска политичка мисао”, по издвајању дела редакције часописа „Политичка мисао”, а касније је тај часопис наставио да излази самостално. Године 1990. у оквиру „Времена” излазио је и културни магазин „Александрија”, који је касније наставио да излази самостално. „Време” је имало и међународно издање, под називом Vreme International, које је углавном било усмерено на српску дијаспору у Европи.[тражи се извор]
„Време” – Филмски пројекти:[уреди | уреди извор]
 |
„Време” – Филмски пројекти:
- 2006: документарни серијал „Јединица” емитован на ТВ Б92;
- 2007: документарни филм „Пад Крајине” емитован на Првом програму Радио-телевизије Србије;
- 2008: документарни филм „Атентат на Ђинђића”, емитован на Првом програму Радио-телевизије Србије;
- 2009: документарни серијал „Бомбардовање”, емитован на Првом програму Радио-телевизије Србије;
- 2010: документарни филм „Коначни обрачун – Пети октобар”, емитован на Првом програму Радио-телевизије Србије;
- 2014: дугометражни документарно-играни филм „Херој 1914” емитован на Првом програму Радио-телевизије Србије;
- 2020: дугометражни документарно-играни серијал „Апис”, емитован на Првом програму Радио-телевизије Србије.
Реагујући на недостатак објективних и стручних анализа политичких и економских процеса, те последица које ови процеси имају на грађане Србије, „Време” је 2014. године покренуло веб-емисију „Зумирање”. Сврха серијала је да грађанима понуди оно што недостаје у медијској сфери Србије:
- Сигуран простор за размену супротстављених мишљења;
- Дискусије о актуелним темама у друштву између стручњака који користе аргументе засноване на чињеницама;
- Демонстрирање да су разговори, дискусије и дебате могући без сензационализма и са пуним поштовањем саговорника;
- Представљање кључних тема на начин који ће привући ширу публику и мотивисати је да учествује у дискусији користећи друштвене мреже и на тај начин охрабривати критичко мишљење;
До сада је емитовано више од 140 емисија.
Личност године[уреди | уреди извор]
Уредништво недељника „Време“, почевши од 2001. године, бира личност године. Критеријум за избор је „позитиван допринос унапређењу друштвених институција у јавном интересу“.[4] Досадашње личности године по избору „Времена“ су:
- 2001: Божидар Ђелић, министар финансија у Влади Републике Србије,[5]
- 2002: Млађан Динкић, гувернер Народне банке Југославије,[6]
- 2003: Љиљана Раичевић, извршна директорка Сигурне женске куће у Подгорици,[7]
- 2004: Расим Љајић, министар за људска и мањинска права у Влади Републике Србије,[8]
- 2005: Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине Републике Србије,[9]
- 2006: Здравко Понош, начелник Генералштаба Војске Србије,[10]
- 2007: Соња Лихт, председница београдског Фонда за политичку изузетност,[11]
- 2008: Вигор Мајић, директор Истраживачке станице Петница,[12]
- 2009: Милица Делевић, директорка Канцеларије за европске интеграције Владе Србије.[4]
- 2010: Драган Ђилас, градоначелник Београда.[13]
- 2011: Иван Тасовац, директор Београдске филхармоније.[14]
- 2012: Епископ липљански Јован[15]
- 2013: Бранко Кукић, писац и уредник часописа и издавачке куће Градац из Чачка.[16]
- 2014: Оља Бећковић, глумица, новинарка и телевизијска водитељка.[17]
- 2015: Саша Јанковић, правник и заштитник грађана Републике Србије (2007—2017).[18]
- 2016: Иван Ивањи, књижевник и преводилац.[19]
- 2017: Иван Меденица, српски позоришни критичари и театролог.[20]
- 2018: Татјана Лазаревић, уредница портала коссев.инфо.[21]
- 2019: Иванка Поповић, ректорка Универзитета у Београду.
- 2020: Павле Петровић, економиста.[22]
- 2021: Горан Марковић, редитељ.
- 2022: Никола Ковачевић, правник.[23]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Redakcija”. www.vreme.com. Приступљено 27. 05. 2022.
- ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1659549 (Опус аутора Времена)
- ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1659549#111plus (Јавне личности које су писале за време
- ^ а б „Личност године.”. Приступљено 26. 12. 2009.
- ^ „Личност године — Божидар Ђелић”. Приступљено 26. 12. 2009.. „Време“ бр. 574, 3. 1. 2002
- ^ „Личност године 2002 — Млађан Динкић. Чак и ја штедим у нашим банкама.”. Приступљено 26. 12. 2009. Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2016) Димитрије Боаров. „Време“ бр. 628, 16. 1. 2003
- ^ „Личност године — Љиљана Раичевић, извршна директорка Сигурне женске куће у Подгорици. Демонтирање патријархалне државе.”. Приступљено 26. 12. 2009. Вера Дидановић. „Време“ бр. 679, 8. 1. 2004
- ^ „Личност године — Расим Љајић. Како сам од министарства направио бренд.”. Приступљено 26. 12. 2009. Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2007) Вера Дидановић. „Време“ бр. 732, 13. 1. 2005
- ^ „Личност године — Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине Републике Србије.”. Приступљено 26. 12. 2009. Татјана Тагиров. „Време“ бр. 784, 12. 1. 2006
- ^ „Личност године — генерал Здравко Понош, начелник Генералштаба.”. Приступљено 26. 12. 2009. Филип Шварм, Дејан Анастасијевић. „Време“ бр. 836, 11. 1. 2007
- ^ „Личност године — Соња Лихт, председница београдског Фонда за политичку изузетност.”. Приступљено 26. 12. 2009. Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2016) Тамара Скроза. „Време“ бр. 888, 10. 1. 2008
- ^ „Личност године — Вигор Мајић, директор Истраживачке станице Петница. Колико је свет леп.”. Приступљено 26. 12. 2009. Слободан Бубњевић. „Време“ бр. 941, 15. 1. 2009
- ^ Драган Ђилас личност године „Времена“.
- ^ Време: Тасовац је личност године (Б92, 26. децембар 2011)
- ^ „Епископ липљански Јован – личност године по избору недељника ”Време””. Архивирано из оригинала 23. 05. 2014. г. Приступљено 23. 05. 2014.
- ^ "Време": Личност године је Бранко Кукић
- ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1255875. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1354299. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1454427. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1559780&print=yes. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1652982. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ „Личност године 2022 Павле Петровић”. Време. 29. 12. 2020. Приступљено 30. 12. 2022.
- ^ „Личност године Никола Ковачевић”. Време. 29. 12. 2022. Приступљено 30. 12. 2022.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- https://web.archive.org/web/20110217062904/http://www.vreme.com/ (Архива од задњег броја из 1998. до данас)
- http://www.ex-yupress.com/vreme/vremeindex.html (Неки чланци)
- http://www.scc.rutgers.edu/serbian_digest Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јун 2008) (Архива сваког издања од касног септембра 1991. до 1997)
- https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1659549 (Опус аутора Времена)
- https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1659549#111plus (Јавне личности које су писале за Време)
- Време на сајту Twitter
