Српска дијаспора

Српска дијаспора се односи на заједнице етничких Срба у дијаспори. Због генерализације у пописима ван бивше Југославије, укупан број становништва српске дијаспоре не може се са сигурношћу знати. Процењује се да неколико милиона Срба живи ван бивше Југославије.^[1]

Кроз векове, од постања па до данашњих дана, Србе прати судбина сталних ратова, деоба и сеоба. У дугој српској историји није пронађена национална стратегија са којом би се обезбедио одржив мир, демографска стабилност и свеопшти напредак.^[2]

Настајање Српске дијаспоре

Од почетка исељавања па до данашњих дана бележена су само масовна исељавања, а стихијска и појединачна исељавања остајала су и непримећена па нису ни записана. Српска дијаспора броји између 4 до 5 милиона Срба, и дели се у пет група.^[3]

Прва група: средњовековна исељавања и сеобе, попут великих сеоба Срба у источну и западну Европу;
Друга група: Потомци исељеника који су се отиснули у свет пре Другог светског рата;
Трећа група: Послератна политичка емиграција, тј. Срби и њихови потомци који су били принуђени на одлазак из земље победом комуниста у грађанском рату од 1941. до 1945. године;
Четврта група: Економска емиграција: радници разних занимања и стручњаци који су отишли у западноевропске и прекоморске земље 1961—1991. у потрази за професионалним и материјалним успехом;
Пета група: Избеглице од рата и последица рата у бившој Југославији од 1991. наовамо.^[4]

Прва група

Народ чије се име први пут на тлу данашње Србије помиње још 622. године а у Грчкој још 610. године доселио се на Балкан са старим Словенима. Поражени у седмом веку Срби су остали да живе у околини Солуна. Како је забележио цар Константин Порфирогенит по једном народу, вероватно највећем и најјачем, из тог словенског братства, Србима, област око Солуна је и добила име Сервија.

Био је то први велики талас исељавања Срба са севера Европе на Балкан. Владарски син који је довео Србе на простор између Дунава и планине Балкан, записано је у историји, умро је пре 680. године. Том роду припадали су се први српски кнезови Вишеслав, Радослав, Присогој и Властимир, који су се покоравали царевима Византије.

Када су Срби у деветом веку примили хришћанство почела је њихова вера и када је кнез Властимир поразио бугарског кана Пресија, огласио је уједињење српских племена, стварање прве српске војске и државе на територији Рашке. И данас у Јудејској пустињи постоји манастир светог Саве Освећеног Јерусалимског, који је 130 година био под српском управом, захваљујући Светом Сави српском.

Продор Турака на Балкан и порази Срба у биткама са њима пред крај XIV века, покренули су други велики талас исељавања српског народа на север, у Срем и Арад. У историји је, међутим, остала највише упамћена сеоба 60.000 Срба у Угарску, коју је водио Патријарх Арсеније III Црнојевић у лето 1690. године. Сеоба је трајала четрдесетак дана, а Срби су населили Будим и Сентандреју.

Друга група

На простору од Угарске до Грчке, српски народ, приморан да трага за голом егзистенцијом, крајем XIX и почетком XX века је опет кренуо у велику сеобу. Поред европских земаља трећи талас сеоба захватио је и Северну и Јужну Америку. Тада су се у САД преко Калифорније, на пример, усељавали понајвише Срби из западних крајева, пре свега, Боке, Херцеговине, Лике, Кордуна, Далмације, Босне и Војводине. Према неким проценама, пре балканских ратова само у САД је живело око 20.000 Црногораца. Ова миграција Срба трајала је најдуже, чак до почетка Другог светског рата.

Трећа група

За време Другог светског рата са српских територија протерано је 260.000 лица, а после рата по Европи је расуто 390.000 људи. Многи су се вратили кућама, док су многи одлучили да остану у иностранству. Већина ових других имала је статус политичких изгнаника. Био је то четврти талас исељавања Срба и Југословена. Њихова главна одредишта за емиграцију тада су биле прекоокеанске земље Аргентина, Аустралија, САД, Канада и Уједињено Краљевство. Овог пута Срби су у Америку улазили преко источне капије у Њујорку.

Четврта група

Средином шездесетих одласком српских радника на привремени рад у европске метрополе започиње пети талас и најмасовнија сеоба Срба. За само десетак година број југословенских тј. српских гастарбајтера у западној Европи попео се на скоро пола милиона. Тако су Срби нашли своја нова уточишта у Немачкој, Француској, Италији, Шведској, Аустрији, Швајцарској.

Осамдесете године су подстакле високе стручњаке, њих десетак хиљада, пословне људе, уметнике, врхунске спортисте и младе таленте да у већем броју напуштају отаџбину у намери да своје способности или усаврше или добро наплате на свим континентима света. Такви Срби, учесници шестог таласа сеоба, нашли су своје нове домовине у САД, Канади, Јужној Африци, Шпанији, Француској, Немачкој, Аустралији, Грчкој, Кипру, па и Совјетском Савезу.

Пета група

Почетком деведесетих, почео је нови рат на Балкану, изазван распадом друге Југославије у којој је живело 9,5 милиона Срба и Црногораца. Криза је изазвала и масовни егзодус југословенских и српског народа. Седми талас исељавања захватио је 4,1 милиона Југословена и тиме и Србе из свих република некадашње СФРЈ, који да би избегли страдања у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини одлазе у два правца - ка отаџбини и ка туђини.

Поред Србије, Црне Горе тј. треће Југославије и Републике Српске исељени Срби налазе своје уточиште у Аустралији, Новом Зеланду, САД, Канади, Јужној Африци, Немачкој, Аустрији, Мађарској, Норвешкој, Шведској, Данској, Италији. Санкције и економска криза потакли су тада и миграцију незапослених и младих људи који су своју бољу будућност тражили, такође, на Западу планете.

Економски утицај дијаспоре на Србију

Према подацима Народне банке Србије 2009. дијаспора је у Србију слала добре 3,3 милијарде евра, шта је упркос глобалној рецесији 27% више него у 2008.^[5] Према подацима Светске банке 2009. српска дијаспора слала је у Србију 5,5 милијарде долара, 10% више од године 2008.^[6]

Срби у свету

Аутохтоне земље

Држава	Званични подаци или процена	Чланак
Србија	5,360,239 (2022),^[7] КиМ 146,128 (2013)^[8]^[9]
Босна и Херцеговина	1,086,733 (2013)^[10]	Срби у Босни и Херцеговини
Црна Гора	205,370 (2023)^[11]	Срби у Црној Гори
са статусом националне мањине
Албанија	30,000 - 100,000^[12]	Срби у Албанији
Мађарска	10,000	Срби у Мађарској
Румунија	23,000	Срби у Румунији
Северна Македонија	35,939 (2002)^[13]	Срби у Северној Македонији
Хрватска	123,892 (2021)^[14]	Срби у Хрватској
без статуса националне мањине
Бугарска	20,000^[15]	Срби у Бугарској
Словенија	38,964 (2002)^[16]	Срби у Словенији

Исељеништво

Информације о српској дијаспори широм света.^[17]

Држава	Званични подаци или процена	Чланак
Европа
Азербејџан	6 (1991)^[18]	Срби у Азербејџану
Аустрија	350,000	Срби у Аустрији
Белорусија	1,000	Срби у Белорусији
Бенелукс	50,000	Срби у земљама Бенелукса
Грузија	46 (1991)^[19]	Срби у Грузији
Грчка	15,000	Срби у Грчкој
Данска	10,000	Срби у Скандинавији
Естонија	70 (2021)^[20]	Срби у Естонији
Ирска	2,000	Срби у Ирској
Исланд	550 (2022)	Срби у Скандинавији
Италија	70,000 - 100,000	Срби у Италији
Јерменија	8 (1991)^[21]	Срби у Јерменији
Кипар	5,000	Срби на Кипру
Летонија	18 (1991)^[22]	Срби у Летонији
Литванија	19 (2021)^[23]	Срби у Литванији
Лихтенштајн	267 држављана Србије (2014)^[24]	Срби у Лихтенштајну
Малта	3,000	Срби на Малти
Молдавија	50 (1991)^[25]	Срби у Молдавији
Немачка	700,000	Срби у Немачкој
Норвешка	5,000 - 15,000	Срби у Скандинавији
Пољска	2,000	Срби у Пољској
Португалија	1,000	Срби у Португалији
Русија	60,000	Срби у Русији
Словачка	5,000	Срби у Словачкој
Турска	15,000 - преко 1,000,000	Срби у Турској
Уједињено Краљевство	80,000	Срби у Уједињеном Краљевству
Украјина	1,000	Срби у Украјини
Финска	1,000 - 4,000	Срби у Скандинавији
Француска	120,000	Срби у Француској
Чешка	7,000	Срби у Чешкој
Швајцарска	200,000	Срби у Швајцарској
Шведска	120,000	Срби у Шведској
Шпанија	7,000	Срби у Шпанији
Азија
Израел	1,500	Срби у Израелу
Катар		Срби у Катару
Казахстан	183 (1991)^[26]	Срби у Казахстану
Кина	3,000	Срби у Кини
Киргистан	10 (1991)^[27]	Срби у Киргистану
Таџикистан	4 (1991)^[28]	Срби у Таџикистану
Туркменистан	8 (1991)^[29]	Срби у Туркменистану
Узбекистан	26 (1991)^[30]	Срби у Узбекистану
Уједињени Арапски Емирати	6,000 - 15,000	Срби у Уједињеним Арапским Емиратима
Све остале земље:	2,000
Америка
Аргентина	50,000	Срби у Аргентини
Боливија	1,000	Срби у Латинској Америци
Бразил	6,000 - 8,000	Срби у Латинској Америци
Венецуела	1,000	Срби у Венецуели
Еквадор		Срби у Латинској Америци
Доминиканска Република		Срби у Латинској Америци
Канада	250,000	Срби у Канади
Колумбија		Срби у Латинској Америци
Мексико	1,000	Срби у Латинској Америци
Парагвај		Срби у Латинској Америци
Перу		Срби у Латинској Америци
Сједињене Америчке Државе	1,000,000	Срби у Сједињеним Америчким Државама
Уругвај		Срби у Латинској Америци
Чиле	2,500	Срби у Латинској Америци
Африка
Боцвана	350^[31]	Срби у Боцвани
Замбија	200	Срби у Африци
Зимбабве	200	Срби у Африци
Либија	2,000	Срби у Африци
Јужноафричка Република	25,000	Срби у Јужној Африци
Намибија	200^[32]	Срби у Африци
Океанија
Аустралија	94,997 (2021)	Срби у Аустралији
Нови Зеланд	7,000	Срби на Новом Зеланду

Види још

Референце

^ Стратегија очувања и јачања односа матичне државе
^ Енциклопедија српске дијаспоре у централној Европи
^ Српска дијаспора као део свеукупног српског бића
^ О дијаспори и Србима у региону
^ Od dijaspore tri milijarde evra
^ Dijaspora faktor makroekonomske stabilnosti
^ „Попис становништва из 2011. године” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 06. 07. 2016. г. Приступљено 25. 4. 2013.
^ „COMMUNITY PROFILE: SERB COMMUNITY” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 01. 2017. г. Текст „Срби су бојкотовали попис” игнорисан (помоћ) ecmikosovo.org (језик: енглески)
^ Срби су бојкотовали попис „COMMUNITY PROFILE: SERB COMMUNITY” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 01. 2017. г. (PDF)
^ „1996 population census in Bosnia and Herzegovina”.
^ „(Завод за статистику Црне Горе)” (PDF). Приступљено 25. 4. 2013.
^ ALBANIJA ETNIČKI ČISTI SRBE: Iščezlo 100.000 ljudi pokrštavanjem, kao što su to radile ustaše u NDH! | Telegraf – Najnovije vesti
^ Државен завод за статистика: Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002: Дефинитивни податоци (PDF)
^ „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI – DETALJNA KLASIFIKACIJA – POPIS 2011.”. Архивирано из оригинала 07. 01. 2013. г. Приступљено 25. 4. 2013.
^ Susedi broje Srbe | Aktuelno | Novosti.rs
^ Population by ethnic affiliation, Slovenia, Census 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 and 2002
^ Dijaspora može da promeni Srbiju : Između matice i rasejanja : Tema nedelje : POLITIKA
^ Попис у Совјетском Савезу
^ Попис у Совјетском Савезу
^ [1]
^ Попис у Совјетском Савезу
^ Попис у Совјетском Савезу
^ [2]
^ (PDF) https://www.llv.li/files/as/bevolkerungsstatistik-30-juni-2014.pdf. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ Попис у Совјетском Савезу
^ Попис у Совјетском Савезу
^ Попис у Совјетском Савезу
^ Попис у Совјетском Савезу
^ Попис у Совјетском Савезу
^ Попис у Совјетском Савезу
^ „Африка и Србија на вези: Срби у Боцвани”. rts.rs.
^ „Бадњак слоге на афричком сунцу”. novosti.rs.

Литература

Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 06. 2019. г. Приступљено 25. 03. 2018.
Radojević, Mira (2005). „Srpska politička emigracija posle Drugog svetskog rata: Savez "Oslobođenje" (1949—1990)”. Velike sile i male države u hladnom ratu 1945-1955: Slučaj Jugoslavije. Beograd: Filozofski fakultet. стр. 265—274.
Радојевић, Мира (2007). „Милован Ђилас и српска политичка емиграција (1954—1995)” (PDF). Токови историје. 4: 118—135.
Radojević, Mira (2010). „Jugoslovenska politička emigracija i disidentstvo u Jugoslaviji (podrška Saveza "Oslobođenje" demokratskoj opoziciji)”. Disidentstvo u suvremenoj povijesti. Zagreb: Hrvatski institut za povijest. стр. 271—291.
Радојевић, Мира (2010). „Живети и радити у емиграцији: Савез "Ослобођење" (1949—1990)”. Југославија у хладном рату: Прилози истраживањима. Београд: Институт за новију историју Србије. стр. 97—110.
Radojević, Mira (2011). „Jugoslovenska posleratna emigracija i Josip Broz Tito: Naša reč o sukobu sa IB-om 1948-1949”. Tito - viđenja i tumačenja: Zbornik radova. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, Arhiv Jugoslavije. стр. 101—116.
Radojević, Mira (2014). „Savez "Oslobođenje" o spoljnoj politici jugoslovenske države (1948—1961)” (PDF). Annales: Anali za istrske in mediteranske študije. 24 (4): 681—690.
Милановић, М. (2015). Српски писци у расејању – 1914–2014 – биографски лексикон. Београд: Милена Милановић. ISBN 978-86-906569-1-2.
Калаузовић, И. (2025). Енциклопедија националне дијаспоре. Ниш: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1.

Спољашње везе

Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону

[1] Стратегија очувања и јачања односа матичне државе

[2] Енциклопедија српске дијаспоре у централној Европи

[3] Српска дијаспора као део свеукупног српског бића

[4] О дијаспори и Србима у региону

[5] Od dijaspore tri milijarde evra

[6] Dijaspora faktor makroekonomske stabilnosti

[7] „Попис становништва из 2011. године” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 06. 07. 2016. г. Приступљено 25. 4. 2013.

[8] „COMMUNITY PROFILE: SERB COMMUNITY” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 01. 2017. г. Текст „Срби су бојкотовали попис” игнорисан (помоћ) ecmikosovo.org (језик: енглески)

[9] Срби су бојкотовали попис „COMMUNITY PROFILE: SERB COMMUNITY” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 01. 2017. г. (PDF)

[census-10] „1996 population census in Bosnia and Herzegovina”.

[11] „(Завод за статистику Црне Горе)” (PDF). Приступљено 25. 4. 2013.

[12] ALBANIJA ETNIČKI ČISTI SRBE: Iščezlo 100.000 ljudi pokrštavanjem, kao što su to radile ustaše u NDH! | Telegraf – Najnovije vesti

[13] Државен завод за статистика: Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002: Дефинитивни податоци (PDF)

[14] „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI – DETALJNA KLASIFIKACIJA – POPIS 2011.”. Архивирано из оригинала 07. 01. 2013. г. Приступљено 25. 4. 2013.

[15] Susedi broje Srbe | Aktuelno | Novosti.rs

[16] Population by ethnic affiliation, Slovenia, Census 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 and 2002

[17] Dijaspora može da promeni Srbiju : Između matice i rasejanja : Tema nedelje : POLITIKA

[18] Попис у Совјетском Савезу

[19] Попис у Совјетском Савезу

[20] [1]

[21] Попис у Совјетском Савезу

[22] Попис у Совјетском Савезу

[23] [2]

[24] (PDF) https://www.llv.li/files/as/bevolkerungsstatistik-30-juni-2014.pdf. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[25] Попис у Совјетском Савезу

[26] Попис у Совјетском Савезу

[27] Попис у Совјетском Савезу

[28] Попис у Совјетском Савезу

[29] Попис у Совјетском Савезу

[30] Попис у Совјетском Савезу

[31] „Африка и Србија на вези: Срби у Боцвани”. rts.rs.

[32] „Бадњак слоге на афричком сунцу”. novosti.rs.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

п р у Српска дијаспора
Србија Босна и Херцеговина Република Српска Федерација Босне и Херцеговине Црна Гора Северна Македонија
Друге аутохтоне земље	са статусом мањине: Хрватска Далмација Славонија Калничко-билогорски Срби Албанија Румунија Клисурско-пољадијски Срби Мађарска без статуса мањине: Бугарска Грчка Словенија
Исељеништво	са статусом мањине: Чешка Словачка без статуса мањине: Немачка Аустрија Швајцарска Француска Скандинавија Шведска Уједињено Краљевство Италија Русија Бенелукс Шпанија Португалија Кипар Малта Ирска Белорусија Украјина Одеса Молдавија САД Аљаска Канада Латинска Америка Аргентина Венецуела Турска Азербејџан Казахстан УАЕ Кина Аустралија Нови Зеланд Африка Јужна Африка Боцвана

п р у Спољни односи Србије
Азија	Авганистан Азербејџан¹ Бангладеш Бахреин Брунеј Бутан Вијетнам Грузија¹ Египат¹ Израел Индија Индонезија Ирак Иран Источни Тимор Јапан Јемен Јерменија¹ Јордан Јужна Кореја Казахстан¹ Камбоџа Катар Кина Кипар¹ Киргистан Кувајт Лаос Либан Малдиви Малезија Мјанмар Монголија Непал Оман Пакистан Палестина Русија¹ Саудијска Арабија Северна Кореја Сингапур Сирија Шри Ланка Тајланд Таџикистан Туркменистан Турска¹ Узбекистан Уједињени Арапски Емирати Филипини Бивши односи: Јужни Вијетнам · Јужни Јемен · Северни Јемен
Америка	Антигва и Барбуда Аргентина Бахами Барбадос Белизе Боливија Бразил Венецуела Гвајана Гватемала Гренада Доминика Доминиканска Република Еквадор Јамајка Канада Колумбија Костарика Куба Мексико Никарагва Панама Парагвај Перу Салвадор Света Луција Сент Винсент и Гренадини Сент Китс и Невис Сједињене Америчке Државе Суринам Тринидад и Тобаго Уругвај Хаити Хондурас Чиле
Африка	Алжир Ангола Бенин Боцвана Буркина Фасо Бурунди Габон Гамбија Гана Гвинеја Гвинеја Бисао Египат¹ Екваторијална Гвинеја Еритреја Етиопија Замбија Зеленортска Острва Зимбабве Јужни Судан Јужноафричка Република Камерун Кенија Комори Демократска Република Конго Република Конго Лесото Либерија Либија Мадагаскар Малави Мали Мароко Мауританија Маурицијус Мозамбик Намибија Нигер Нигерија Обала Слоноваче Руанда Сао Томе и Принципе Свазиленд Сејшели Сенегал Сијера Леоне Сомалија Судан Танзанија Того Тунис Уганда Централноафричка Република Чад Џибути Бивши односи: Занзибар
Европа	Азербејџан¹ Албанија Андора Аустрија Белгија Белорусија Босна и Херцеговина Република Српска Бугарска Ватикан Грузија¹ Грчка Данска Естонија Ирска Исланд Италија Јерменија¹ Казахстан¹ Кипар¹ Летонија Литванија Лихтенштајн Луксембург Мађарска Малта Малтешки Витешки Ред (нема територију) Молдавија Монако Немачка Норвешка Пољска Португалија Румунија Русија¹ Сан Марино Северна Македонија Словачка Словенија Турска¹ Уједињено Краљевство Украјина Финска Француска Холандија Хрватска Црна Гора Чешка Швајцарска Шведска Шпанија Бивши односи: Источна Немачка
Океанија	Аустралија Вануату Нови Зеланд Палау Папуа Нова Гвинеја Самоа Соломонска Острва Тонга Фиџи
Међународне организације	Уједињене нације низ агенција УН Савет Европе ОЕБС ИПУ Дунавска комисија Интерпол Енергетска заједница ЕБРД Интерпарламентарна скупштина православља Парламентарна скупштина Медитерана Посматрач: Покрет несврстаних СТО Франкофонија Афричка унија ОДКБ АЦС Посебан вид сарадње: НАТО пакт (партнер) Европска унија (кандидат) ЕАЕС (преговори о слободној трговини) Регионалне иницијативе: ПСуЈИЕ ЦЕИ ЈЈИ МКСРС БСЕЦ ЦЕФТА Берлински процес Крајовска група Бивши односи: Друштво народа Мала Антанта СЕВ (посматрач) Варшавски пакт (сусед)
Министарство спољних послова Републике Србије Министар Списак амбасадора Србије / у Србији Спољна трговина Србије Српска дијаспора
¹Државе делимично или потпуно у Азији, у зависности дефиниције границе Европе и Азије.