Односи Србије и Украјине
 Србија |
 Украјина |
|---|---|
Односи Србије и Украјине су инострани односи Републике Србије и Украјине.
Билатерални односи
[уреди | уреди извор]
Србија и Украјина су успоставили званичне дипломатске односе 1994. године.[1]
Обе државе су чланице организација: Уједињене нације, Савет Европе, Организација за европску безбедност и сарадњу, Организације за црноморску економску сарадњу, Дунавска комисија.
Јануара 2001. председник Леонид Кучма је посетио Београд. Председник Савезне владе СРЈ Драгиша Пешић је посетио Украјину септембра 2001. Председник СЦГ Светозар Маровић је посетио Украјину новембра 2003.
Украјина није признала самопроглашену независност Косова и Метохије 2008. године.
Председник Виктор Јушченко је посетио Србију јуна 2009. приликом Самита држава централне Европе у Новом Саду. Председник Владе Микола Азаров је посетио Србију 4. новембра 2011. приликом конференције Централноевропске иницијативе у Београду. Борис Тадић је посетио Украјину новембра 2011.
Украјина није присуствовала приликом гласања о пријему Косова у УНЕСКО 2015.
Србија поштује територијални интегритет и суверенитет Украјине.[2] Августа 2023. године, Србија је поклонила Украјини хуманитарне помоћ послату са 14 камиона.[3]
Министар иностраних послова Украјине Димитро Кулеба и прва дама Украјине Олена Зеленска посетили су Србију средином маја 2024.[4]
Србија је 2024. Украјини донирала 5000 лаптопова и таблета. Прва дама Украјине Олена Зеленска је захвалила Србији на поклону.[5]
Економски односи
[уреди | уреди извор]- У 2020. робна размена је износила 291.50 мил. УСД (извоз Србије 124,80 милиона долара, а увоз 166,70 милиона).
- У 2019. размена роба је вредела укупно 507 милиона долара (извоз Србије 147 милиона долара, а увоз 360 милиона).
- У 2018. вредност робне размене износила је 517 мил. УСД (српски извоз 128 милиона долара, а увоз 389 милиона).[6][7]
Дипломатски представници
[уреди | уреди извор]У Београду
[уреди | уреди извор]
Олександр Александрович, амбасадор 2015.[8]- Микола Џигун, отправник послова[9]
- Олександр Кириченко, отпр. послова[10]
- Виктор Недопас, амбасадор, 2009. - 2013.
- Анатолиј Олијник, амбасадор, 2005. - 2009.
- Руслан Демченко, амбасадор, 2003. - 2005.
- Анатолиј Шостак, амбасадор, 2001. - 2003.
- Володимир Фуркало, амбасадор, 1998. - 2001.
- Вадим Примаченко, генерални конзул, 1993. - 1995. отпр. послова, 1995. - 1996. и амбасадор, 1996. - 1998.
У Кијеву
[уреди | уреди извор]Стална мисија Републике Србије у Кијеву (Украјина) покрива Грузију на нерезиденцијалној основи.[11]
Аца Јовановић, амбасадор, 2020. -- Раде Булатовић, амбасадор, 2013. - 2019.
- Душан Лазић, 2009. - 2013.
/ Горан Алексић,амбасадор, 2004. - 2009.- / Раде Филиповић, амбасадор, 2000. - 2004.
- Гојко Дапчевић, амбасадор, 1996. - 2000.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Билатерални односи са Украјином[мртва веза]
- ^ „Вучић о састанку са Зеленским: Подржали смо територијални интегритет Србије и Украјине”. Politika Online. Приступљено 2023-09-01.
- ^ Чекеревац, Мирјана. „Брнабићева: Спремни смо да још више помогнемо украјинском народу”. Politika Online. Приступљено 2023-09-01.
- ^ Srbija, Euronews (2024-05-15). „Od predsednika Kine do prve dame Ukrajine: Nižu se posete Beogradu kako sa Istoka, tako i sa Zapada”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-05-15.
- ^ „Олена Зеленска захвалила Србији на лаптоповима поклоњеним ђацима у Украјини”. Politika Online. Приступљено 2024-09-05.
- ^ „Serbia Exports to Ukraine”. TRADING ECONOMICS. Приступљено 24. 12. 2021.
- ^ „Serbia Imports from Ukraine”. TRADING ECONOMICS. Приступљено 24. 12. 2021.
- ^ Посета новоименованог амбасадора Украјине у Србији, 2015
- ^ Отправник послова украјинске амбасаде каже "Очекујемо од Србије неке храбре одлуке", РТС
- ^ Украјина неће тражити од Србије да уведе санкције Русији, РТВ
- ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2015), Грузија
Литература
[уреди | уреди извор]- Ђерчан, Бојан М.; Калењук, Бојана M. (2020). „Украјинци у Војводини - перспективе демографског развоја и очувања националног идентитета” (PDF). Култура полиса: Часопис за неговање демократске политичке културе. 17 (43): 121—134. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 06. 2021. г. Приступљено 12. 06. 2021.
- Поповић, Људмила В. (2010). „Русини и Украјинци у Србији” (PDF). Зборник Матице српске за славистику. 78: 69—99.
- Румянцев, Олег Є. (2010). Питання національної ідентичності русинів і українців Югославії. München & Berlin: Verlag Otto Sagner.
- Суботић, Момчило (2018). „Русини и Украјинци у Војводини” (PDF). Политичка ревија. 30 (56): 45—70.
- Тамаш, Юлиян (2017). Складанє идентитетох: Вибрани студиï и есеï з русинистики и украïнистики. Нови Сад: Руске слово.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Амбасада Републике Србије Кијев - Украјина
- Амбасада Украјине Београд - Република Србија
- Национални савет украјинске националне мањине
- Електронска библиотека украјинско-српских културних веза, Пројекат Растко
- Украјина не жели да угости косовске тимове на својој територији, РТС, 6. сеп 2016
