Односи Србије и Бразила
Изглед
![]() Бразил |
![]() Србија |
---|
Односи Србије и Бразила су инострани односи Републике Србије и Савезне Републике Бразила.
Билатерални односи
[уреди | уреди извор]Дипломатски односи су успостављени 1938. године.[1]
Бразил је гласао против пријема Косова у УНЕСКО 2015.[2]
Економски односи
[уреди | уреди извор]- У 2020. години укупна робна размена са Бразилом износила је 87,6 милиона УСД. Од тога извоз из Србије 18,7 милиона, а увоз 68,9 милиона долара.
- У 2019. години размењено је укупно роба у вредности од 81 милион долара. Извоз из РС износио је 17 милиона УСД, док је увоз вредео 64 милиона.
- У 2018. укупна робна размена вредела је 96 милиона УСД. Из наше земље извезено је робе за 16 милиона а увезено за 80 милиона долара.[3][4]
Дипломатски представници
[уреди | уреди извор]У Београду
[уреди | уреди извор]
Амбасада Бразила у Београду радно покрива Црну Гору.[5]
Жозе М. да Фонсека Коста Кото, амбасадор, 2022. -
Едуардо Бартељо Барбоза, амбасадор, 2019. - 2022.
Изабел Кризтина Хејваирт, амбасадор, 2015. - 2019.
Сержо Луис Канаес, амбасадор, 2013. - 2014.
Алешандре Адор Нето, амбасадор, 2011. - 2013.
Данте Коељо де Лима, амбасадор, 2006. - 2011.
Рубем Амарал Млађи, амбасадор, 2002. - 2005.
Адолф Либерт Вестфален, амбасадор, 1996. - 2000.
Антонио Амарал, амбасадор, 1991. - 1993.
Жозе Олимпио Раше, амбасадор, 1987. - 1991.
Клаудио Гарсија де Соса, амбасадор, 1985. - 1987.
Мигел Пауло Паранос, амбасадор, 1978. - 1984.
Франк Енри Теишеира, амбасадор, 1975. - 1977.
Донатело Гриеко, амбасадор, 1969. - 1975.
Мозарт Валенте, амбасадор, 1966. - 1968.
Моасир Бригз, амбасадор, 1964. - 1965.
Рибеиро Коуто, посланик, 1947. - 1952. а потом и амбасадор, 1952. - 1963.
Карлос Алвез де Суза, посланик, 1939. - 1941.
Алфредо Ползин, први каријерни конзул, 1931. - 1932.
У Сао Паулу, Рио де Жанеиру и Бразилији
[уреди | уреди извор]Амбасада Републике Србије у Бразилији (Бразил) радно покрива Боливију[6] и Еквадор.[7]
Александар Ристић, амбасадор, 2024 —[8]
Вељко Лазић, амбасадор, 2014. - 2020.
Љубомир Милић, амбасадор, 2009. - 2013.
/
Душан Гајић, амбасадор,2005. - 2009.
/
Радивоје Лазаревић, амбасадор, 2001. - 2005.
Давид Дашић, амбасадор, 1996. - 1999.
/
Миодраг Трајковић, амбасадор, 1989. - 1996.
Бранко Трпеновски, амбасадор, 1985. - 1989.
Војислав Пекић, амбасадор, 1981. - 1985.
Коле Чашуле, амбасадор, 1978. - 1981.
Драги Стаменковић, амбасадор, 1974. - 1978. - амбасада у Бразилији почиње са радом
Мирко Остојић, амбасадор, 1971. - 1974.
Богољуб Стојановић, амбасадор, 1967. - 1970.
Ранко Зец, амбасадор, 1964. - 1966.
Маријан Баришић, амбасадор, 1961. — 1964.
Данило Лекић Шпанац, амбасадор, 1957. - 1961.
Радош Јовановић, амбасадор, 1955. - 1957.
Иво Вејвода, амбасадор, 1952. - 1955.
Рајко Ђермановић, посланик, 1948. - 1952.
Срећко Шиловић, посланик, 1947. - 1948.
Франо Цвјетиша, посланик, 1939. - 1944. - посланство у Рио де Жанеиру почиње да ради
Настас Илић, први генерални конзул у Сао Паулу, 1929. - 1930.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Билатерални односи са Бразилом”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2015. г. Приступљено 20. 02. 2015.
- ^ Unesko: Ko je kako glasao o Kosovu
- ^ „Serbia exports to Brazil”. Trading Economics. Приступљено 7. 7. 2021.
- ^ „Serbia imports from Brazil”. Trading Economics. Приступљено 7. 7. 2021.
- ^ Билатерални односи > Бразил Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2016), Министарство иностраних послова и европских интеграција
- ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2016), Боливија
- ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (20. фебруар 2015), Еквадор
- ^ „Okončana procedura postavljanja ambasadora u Švedskoj, Venecueli, Brazilu i Libiji”. www.ekapija.com (на језику: српски). Приступљено 2024-06-01.