Односи Србије и Светске трговинске организације
Република Србија има положај посматрача у Светској трговинској организацији (СТО).
Србија дужи низ година истрајава у намери да постане пуноправна чланица Светске трговинске организације. Чланство у Светској трговинској организацији је и de facto услов за приступање Европској унији. Земље које још нису постале чланице СТО представљају незнатну мањину у укупној светској трговини, а Србија је једна од њих.
Србија није члан СТО због закона о забрани ГМО, јер не жели да омогући несметан промет таквих производа.
Историја односа
[уреди | уреди извор]СФР Југославија је била чланица ГАТТ (Општег споразума о царинама и трговини) од 1966.[1]
1992. СР Југославија инсистира на пријем у ГАТТ по основу правног континуитета − ГАТТ одбија захтев оспоравајући тезу о континуитету.
1995. из ГАТТ-а настаје СТО.
1996. СРЈ и даље инсистира на континуитету, тражи пријем по скраћеној процедури − Словенија блокира.
2001. СРЈ подноси званичан захтев за пријем у чланство (проблем различитих спољнотрговинских политика Србије и ЦГ).
2004. СЦГ повлачи ранији захтев за пријем и Србија и ЦГ истовремено подносе нове, одвојене захтеве за пријем у чланство.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ https://www.eda.admin.ch/content/dam/countries/countries-content/serbia/en/resource_en_213947.pdf
- ^ „Stevan Rapaić, Stanje i perspektive pristupanja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji”. Архивирано из оригинала 11. 06. 2017. г. Приступљено 10. 07. 2017.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Без посебних услова за чланство у СТО, РТС, 4. јануар 2014. (језик: српски)
- Да ли ће и у Србији бити дозвољен промет ГМО хране?, РТС, 2. април 2017. (језик: српски)
- http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0025-8555/2015/0025-85551501128J.pdf (језик: српски)
