Односи Србије и Јужноафричке Републике
 | |
 Јужна Африка |
 Србија |
|---|---|
Односи Србије и Јужноафричке Републике су инострани односи Републике Србије и Јужноафричке Републике.
Билатерални односи
[уреди | уреди извор]Званични дипломатски односи су успостављени 1992. године.[1]
Године 2007. председник Јужноафричке Републике Нелсон Мандела је постао почасни грађанин Београда.[2]
Председник Србије Томислав Николић је присуствовао сахрани Нелсона Манделе 2013. године.[3]
Економски односи
[уреди | уреди извор]- У 2020. години укупна робна размена износила је 75,6 милиона УСД. Од тога извоз из Србије 7,3 милиона, а увоз 68,2 милиона америчких долара.
- У 2019. размењено је укупно роба у вредности од 67,1 милион америчких долара. Извоз из наше земље вредео је 9,1 милион, а увоз 58 милиона УСД.
- У 2018. години укупна робна размена износила је 27,4 милиона УСД. Из Србије је извезено за 5,4 милиона, а увезено за 22 милиона долара.[4][5]
Дипломатски представници
[уреди | уреди извор]У Преторији
[уреди | уреди извор]Амбасада Републике Србије у Преторији радно покрива Мозамбик[6], Малави[7], Замбију[8], Зимбабве[9], Намибију[10], Лесото[11], Боцвану[12], Маурицијус[13] и Свазиленд.[14]
Горан Вујичић, амбасадор, 2019.-- Божин Николић, амбасадор, 2014. - 2018.
Горан Вујичић, амбасадор, 2009. - 2013.- Јован Марић, амбасадор, 2006. - 2009.
/ Срђан Хофман, амбасадор, 2002. - 2006.- Зоран Бингулац, амбасадор, 1998. - 2001.
Историја односа
[уреди | уреди извор]Генерални конзулат Краљевине Југославије у Кејптауну
[уреди | уреди извор]Генерални конзулат Краљевине Југославије у Кејптауну отворен је указом од 3.6.1941. године (у Јужноафричкој Унији). Седиште Југословенског краља и владе у емиграцији било је у Лондону, до свог средишта стигли су преко Грчке, британских територија Палестине и Каира, како је средоземље због ратних сукоба било непроходно, пут је водио од Каира кроз Црвено Море, даље ка Јужној Африци.
- Милутин Ј. Ђуришић, вршилац дужности генералног конзулата, лето 1945. -
- Душан Петровић, вршилац дужности генералног конзулата, октобар 1944. - лето 1945.
- Божидар Стојановић, генерални конзул, 1943. - октобар 1944.
- Лука Луковић, генерални конзул, јул 1942. - 1943.
- Срђан Гоце-Гучетић, секретар Генералног конзулата, 30.5.1942. - јул 1942.
- Стојан Гавриловић, генерални конзул, 1941. - 1942.[15]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Билатерални односи са Јужноафричком Републиком”. Архивирано из оригинала 24. 02. 2015. г. Приступљено 23. 02. 2015.
- ^ Титулу почасног грађанина Београда до 2014. године добило 26 особа
- ^ Николић на сахрани Нелсона Манделе
- ^ „Serbia exports to South Africa”. Trading Economics. Приступљено 1. 8. 2021.
- ^ „Serbia imports from South Africa”. Tranding Economics. Приступљено 1. 8. 2021.
- ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2015), Мозамбик
- ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2015), Малави
- ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2015), Замбија
- ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2015), Зимбабве
- ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2015), Намибија
- ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2015), Лесото
- ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2015), Боцвана
- ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2015), Маурицијус
- ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2015), Свазиленд
- ^ Лидија Опојевлић, Генерални конзулат Краљевине Југославије у Кејптауну 1941-1945. Историјска белешка Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јун 2015)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Амбасада Републике Србије Преторија - Република Јужна Африка
- Одељење за међународне односе Владе Јужноафричке Р. Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2020) (језик: енглески)
- Африка и Србија на вези
- Српска православна црква - Свети Тома - Јоханезбург, Јужноафричка Република
