Срби у Скандинавији
| Укупна популација | |
|---|---|
| око 111.000 | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Шведска | 50.000 |
 Норвешка | 30.000 |
 Данска | 10.000 |
 Финска | 20.000 |
 Исланд | 1.000 |
| Језици | |
| шведски, норвешки, дански, фински, исландски и српски | |
| Религија | |
| православље | |
| Сродне етничке групе | |
| Српска дијаспора | |
| Овај чланак је део серије о Србима |
| Срби |
|---|
 |
Срби у Скандинавији су људи српског порекла који живе и раде у земљама Скандинавије.
Срби у Норвешкој
[уреди | уреди извор]Највећи број Срба интерниран је у Норвешку у току Другог светског рата. Међу логорашима било је и заробљених партизана, илегалаца али и Срба из ондашње НДХ, који су преживели Јасеновац. Од укупно 4.268 интернираца, 3.841 били су Срби. Размештени у тридесетак норвешких логора, који су се већином налазили на северу Норвешке, али су приликом ослобађања и расељавања сви преквалификовани у Југословене. Тридесет одсто њих се више није вратило у домовину. На норвешком гробљу Sur је покопано 27 Срба стрељаних 1942. године. О страдању Срба у Норвешкој током Другог светског рата снимљен је филм „Логор смрти у Карашјоку”.[1][2][3][4] У логорима у Норвешкој страдала су и деца.[5] О страдању деце снимљен је филм „33 анђела”.[6]
Прилив свеже радне снаге, рачунајући и Југославију, у Норвешкој је заустављен 1972. године, када су се појавили први озбиљнији симптоми незапослености. Од тада је дозвола за рад и дозвола боравка странцима издавана ређе, највише када је у питању политички азил. Према статистици, почетком 1991. године, у Норвешкој је живело 4.243 грађана СФРЈ а од тада је дошао известан број избеглица, тако да је почетком 1992. године регистровано и 3.674 избеглица из Југославије.
У Норвешкој живи око 10.000 Срба - већином у Ослу, гдје их има више од 5000 и Бергену, где их има око 400[7]. У Ослу је активна парохија Св. Василија Острошког Српске православне цркве и Српско друштво Рас. Срби су у Норвешку пристигли из разних српских предјела - Србије, Републике Српске и простора некадашње Републике Српске Крајине.
Срби у Данској
[уреди | уреди извор]
Данску су почели насељавати током шездесетих година 20. века Срби из источне Србије, запошљавајући се у њеним фабрикама. Они су, углавном, били млади, слабо школовани и средње плаћени. Радили су у железари, фабрикама аутомобила и картона, а живели су у Копенхагену, Оденсеу, Хилереду, Балерупу и Хелсингеру. Крајем шездесетих и у Данској се због кризе јавила незапосленост, тако да се престало са увозом стране радне снаге, па су Срби почели да се жене Данкињама и тако увећавају српску колонију. Године 1977. у Данској је било 6, а 1988. већ 14 југословенских клубова, који су имали српске називе: "Бранко Ћопић", "Вељко Влаховић", "Тимок", "Ђердап" и "Кадињача". Сви заједно су имали 1.500 чланова. 1991. године било је само 6 организација са око 3.000 чланова и Савез југословенских клубова на чијем је челу био Борис Кесерић. У Данској живи 10.000 Срба, већином су из источне Србије.
Такође на Фарским острвима живи неколико десетина Срба.[8]
Срби у Финској и на Исланду
[уреди | уреди извор]У осталим земљама Скандинавије живи мањи број Срба, од чега у Финској од 1.000 до 4.000, а на Исланду од 500 до 1.000. На Исланду је 2011. године почела са радом школа српског језика у Рејкјавику.[9]
Познате личности
[уреди | уреди извор]
- Владимир Вукићевић, норвешки атлетичар
- Кристина Вукићевић, норвешка атлетичарка
- Биргита Косовић, данска списатељица и новинарка
- Славко Лабовић, српско-дански глумац
- Дејан Чукић, српско-дански глумац
- Даница Ћурчић, данска глумица
- Слађан Перић, дански фудбалер
- Бора Живковић, дански фудбалер
Види још
[уреди | уреди извор]- Логор Овре Јарнван
- Епархија британско-скандинавска
- Срби у Шведској
- Односи Србије и Шведске
- Односи Србије и Норвешке
- Односи Србије и Данске
- Односи Србије и Финске
- Односи Србије и Исланда
- Кућа српско-норвешког пријатељства
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Почело снимање филма поводом 80 година од страдања српских логораша (Б92, 22. септембар 2021)
- ^ Норвешки историчар о филму који описује страдање Срба: „Морамо испричати целу причу” (Б92, 3. октобар 2021)
- ^ „ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ О СТРАДАЛИМ СРБИМА У НОРВЕШКОЈ: "Логор смрти у Карашјоку" у Биоскопу "Балкан"”. Вечерње новости. 23. 8. 2022. Приступљено 24. 8. 2022.
- ^ Ћосин, Ј.; Стојковић, Ј. (27. 8. 2022). „ПАМТИМО ПАТЊЕ СРБА У ЛОГОРИМА НОРВЕШКЕ: Дирљиви утисци публике и редитеља Кјетила Палмквиста после премијере његовог документарца у Нишу”. Вечерње новости. Приступљено 27. 8. 2022.
- ^ „Почиње снимање филма о страдању српске деце у нацистичким логорима током Другог светског рата”. Б92. 25. 12. 2022. Приступљено 1. 1. 2023.
- ^ Стојковић, Ј. (14. 5. 2023). „ПАТЊА 33 АНЂЕЛА: Филм о страдању српских малишана у норвешким логорима”. Вечерње новости. Приступљено 17. 5. 2023.
- ^ Срби у Бергену Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2015) dijaspora.gov.rs
- ^ [1]
- ^ Школа српског језика на Исланду rts.rs
Литература
[уреди | уреди извор]- Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 06. 2019. г. Приступљено 25. 03. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Савез српских удружења у Норвешкој Архивирано на сајту Wayback Machine (18. децембар 2014)
- Increasing number of Serbs work in Norway
- Унукине руже на гробу логораша Николе Сувајџића („Политика”, 22. август 2022)
| Друге аутохтоне земље | | |
|---|---|---|
| Исељеништво | ||