Пређи на садржај

Срби у Азербејџану

С Википедије, слободне енциклопедије
Срби у Азербејџану
Укупна популација
6 (1989)[1]
Региони са значајном популацијом
Баку
Језици
азерски и српски
Религија
православље
Сродне етничке групе
Српска дијаспора

Срби у Азербејџану су грађани Азербејџана српског порекла и Срби који живе и раде у Азербејџану.

Историја

[уреди | уреди извор]

Срби су се у Азербејџан досељавали појединачно, зависно од пословних ангажмана. Своје заступнике и раднике имају српске компаније „Златиборац“ и „Делта група“ које се баве трговином. Постоји и компанија „Сербаз“ чији су власници Милан и Божо Вученовић, која ради на градилиштима у Бакуу и Мингачевиру. Она је запошљавала око 800 грађевинских радника из Србије и других балканских земаља. Једно време у Бакуу је живела и српска списатељица Биљана Србљановић. Многобројни српски спортисти су живели и радили у Азербејџану. Међу њима су одбојкашки тренер Драгутин Балтић, који је био тренер репрезентације Азербејџана,[2] фудбалери Саша Стаменковић, Срђан Баљак, Ненад Ковачевић, Јован Крнета, Весељко Тривуновић, Војислав Станковић и репрезентативац Азербејџана Бранимир Субашић.[3]

У Бакуу, почетком фебруара 2013. године, председници Србије и Азербејџана, Томислав Николић и Илхам Алијев, су открили споменик српском научнику Николи Тесли.[4]

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису из 1989. године, у тадашњој Азербејџанској ССР је било 6 Срба.[1] Данас, не постоје прецизни подаци колико Срба живи у Азербејџану.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Лопушина, Марко (2014). Срби у Источној Европи. Нови Сад.