Срби у Француској

Срби у Француској

Српска застава
Божидар Карађорђевић Петар-Пјер Мариновић Јован Дероко Михаило Петровић Његош Младен Жујовић Павле Карађорђевић Душан Попов Александар Петровић Владимир Величковић Бојан Зулфикарпашић Никола Карабатић Кристина Младеновић
Укупна популација
120.000
Региони са значајном популацијом
углавном Париз, Гренобл, Лион
Језици
француски и српски
Религија
православље
Сродне етничке групе
Српска дијаспора

Француска је у групи од првих 10 земља света као одредиште српске емиграције

Срба у Француској данас има око 120.000. Они се налазе углавном у регионима Париз, Лион, Гренобл, Белфорт, Милуз, Монбелијар и Стразбур.

Историја

Први талас Срба у Француској дошао је заједно са осталим јужним Европљанима (Италијани, Шпанци, Португалци, Грци). Већина Срба, међутим, дошла је у током 1960-их и 1970-их, неки су такође дошли касније као избеглице Југословенских ратова 1990-их. Мањи део Срба у Француској су потомци досељеника из периода после Првог светског рата.

Срби у Паризу

У Паризу је било Срба у 19. веку који су се школовали по тамошњим универзитетима. Било их је 1886. године толико да су основали "Српску читаоницу" у Паризу. Читаоница је била уређена на адреси: Paris, 128. Rue St. Germain, а њен Одбор су чинили: проф. Давид Савић, Тихомиљ Јовановић правник и Шпиро Б. Познановић новинар. Та читаоница је лепо напредовала, а добијала је више српских листова и часописа бесплатно. Преместила је своје седиште на нову адресу: Paris, Rue Dolomien 3. О српској читаоници се пише (али као тазе основаној!?) и фебруара 1899. године, на адреси: Salle de lecture Serbe s Rue Jean de Beauvais, Paris.

Правник Јанићије Дробњак професор на Правном факултету у Паризу, умро је тамо 1899. године. Упамћен је по драми у пет чинова "Последњи деспот", која је својевремено играна у београдском Народном позоришту. Објављивао је и у листовима, попут "Гимназијалац"-а - прво дело звано "Пустињак".

Међу Србима у Паризу је Живко Влаховић који се бави превођењем књижевних дела са српског на француски језик и славистиком.

У Ници је, по наводима Делфе Иванић, у време Првог светског рата, било 7 српских малих кафана где се хранио, углавном српски свет. Тада је основано и једно српско женско удружење „L komite de dam Serb“ за чију је председницу изабрана г-ђа Стана Лозанић (супруга Симе Лозанића), а за подпредседнице Мара Марка Трифковића (суприга Марка Трифковића) и Делфа Иванић. Циљ удружења је било помагање српским сиромашним избеглицама, који су се нашли у туђини, без довољно новца. Продавале су лутке обучене у српске народне ношње, у Ници и у Лиону, а део су слале у Париз и Америку. Организовале су и изложбу слика Пашка Вучетића и др. Канцеларија им је била у једној соби конзулата. У Ници је тада постојао и интернат српске женске деце.

Делфа Иванић и Стана Лозанић су у кући Светолика Радовановића у Паризу 1916. године основале друштво са називом „Комитет српских жена у Паризу“. Циљ је било помагање српских избеглица и слање пакета заробљеницима. Биле су две председнице: Ђурђина Пашић и Бланша Веснић. Тада је ту постојало и друштво „La Nation Serbe eu France“. Чланови друштва су били и неки угледни Французи: Виктор Берар, Емил Оман, Стефан Жан-Мари Пишон ... La Patrie Serbe је био часопис Срба у Паризу који је излазио од октобра 1916. до децембра 1918. на француском језику. Уредник је био Драгомир Иконић.

Познати Срби у Француској

• Иван Ђаја, биолог и физиолог, професор и ректор Универзитета у Београду, редовни члан Српске академије наука и уметности и оснивач Физиолошког завода (1910) и прве Катедре за физиологију међу Јужним Словенима
• Драга Гарашанин, археолог
• Јован Дероко, активни капетан II класе Југословенске војске
• Младен Жујовић, српски правник и политичар, четнички потпуковник
• Михаило Маринковић, пилот ловачких авиона
• Петар-Пјер Мариновић, пилот ловачких авиона
• Бојан Зулфикарпашић, џез пијаниста
• Владимир Величковић, сликар
• Бранко Милановић, економиста
• Кристина Младеновић, тенисерка
• Соња Мугоша, клизачица у уметничком клизању
• Александар Јосиповић, професионални плесач
• Александар Петровић, редитељ и филмски теоретичар
• Љубомир Поповић, сликар
• Филип Христић, кнежевски представник тј. председник 17. владе Србије, министар иностраних дела, министар просвете, гувернер Народне банке, стални амбасадор Србије у Цариграду, Бечу, Берлину и Лондону, почасни члан Српске краљевске академије
• Никола Карабатић, рукометаш
• Лука Карабатић, рукометаш
• Андреј Голић, рукометаш
• Ирена Павловић, тенисерка
• Лудовик Радосављевић, професионални рагбиста
• Аљоша Јосић, архитекта
• Брижит Коњовић, Мис Париза и представница Француске на такмичењу Мис универз 1978.
• Симa С. Мраовић, српски песник, драмски писац и лобиста

Види још

• Црква Светог Саве у Паризу
• Епархија западноевропска
• Односи Србије и Француске
• Српски ђаци у Француској
• Београдска улица

Литература

• Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 06. 2019. г. Приступљено 25. 03. 2018. 

Спољашње везе

• Сајт Српско-франсцуског пријатељства
• СПЦ у Француској Архивирано на сајту Wayback Machine (25. август 2018)
• Српско-франсцуско удружење
• Српско-франсцуска културна и спортска асоцијација Архивирано на сајту Wayback Machine (20. октобар 2006)