Пређи на садржај

Киргистан

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Киргиска Република
Кыргыз Республикасы  (киргиски)
Киргизская Республика  (руски)
Химна: Државна химна Киргиске Републике
(кирг. Республикасынын Мамлекеттик Гимни)
(рус. Государственный гимн Киргизской Республики)
Положај Киргистана
Главни градБишкек
Службени језиккиргиски, руски[1]
Владавина
 — ПредседникСадир Жапаров
 — ПремијерАкилбек Жапаров
 — Председник Јогорћу КенешаНурланбек Шакиев
Историја
Независност31. децембар 1991. од СССР
Географија
Површина‍
 — укупно198.500 km2 (86)
 — вода (%)3,6
Становништво‍
 — 2014.[2]5.776.570 (112)
 — густина29,1 ст./km2
Економија
Валутасом
 — стоти део валуте‍KGS‍
Остале информације
Временска зонаUTC +6 (KGT)
Интернет домен‍.kg‍
Позивни број+996

Киргистан или Киргизија (кирг. Кыргызстан;[3] рус. Киргизия, Кыргызстан), званично Киргиска Република (кирг. Кыргызстан Республикасы; рус. Киргизская Республика, Кыргызская Республика),[4][5] је држава у средњој Азији[6]. Граничи се са НР Кином, Казахстаном, Таџикистаном и Узбекистаном. Главни град Киргистана је Бишкек.

Већи део Киргистана заузимају планински ланац Тјен Шан и његови огранци. У њему се, на крајњем истоку земље, налази и највиши врх, Џенгиш чокусу (Врх победе, 7.439 m). На истоку је и највеће киргиско језеро Исик Кул. На југу земље се налазе огранци планинског ланца Памира. Већина становништва концентрисана је у планинским котлинама и пограничним подручјима која се настављају на низије и пригорја у суседним државама. Око 70% становништва чине Киргизи[7] чији језик, врло сродан казашком, припада туркијској групи и који су традиционално муслимани сунити. У Киргистану живе и Узбеци (око 14,5%) и Руси (око 9%).[8]

Распад Совјетског Савеза тешко је погодио киргистанску привреду. Главни сектори су пољопривреда и рударство. Извози се и електрична енергија произведена у хидроелектранама. У 1999. БДП по глави становника износио је 2.300 УСД мерено по ППП-у.[9][10][11] Од независности, суверена држава је званично била унитарна парламентарна република, иако наставља да испашта услед етничких конфликата,[12][13] побуна,[14] економских проблема,[15][16] транзиционих влада[17] и политичких сукоба.[18] Киргистан је члан Заједнице независних држава, Евроазијске економске уније од 14. маја 2015, Организације уговора о колективној безбедности, Шангајске организације за сарадњу, Организације исламске сарадње, Туркијског савета, заједнице туркофона и Уједињених нација.

Географија

[уреди | уреди извор]

Положај

[уреди | уреди извор]

Киргистан је континентална држава у средњој Азији. Граничи се са Казахстаном, Кином, Таџикистаном и Узбекистаном. Површина државе износи 199.951,0 km².

Геологија и рељеф

[уреди | уреди извор]
Планински венац Тјен Шан у Киргистану

Око 80% површине државе чине планине високе преко 1500 m, а скоро половина њих је висока преко 3000 m. Планински венац Тјен Шан заузима преко 80% територије државе, док остали део државе чине долине и котлине. Највећи врх државе налази се у венцу Какшал-Ту, који представља границу са Кином. Врх Жениш чокусу са висином од 7439 m је највиши врх у земљи.

Киргистан има велике резерве руда метала, међу којима су злато и метали ретке земље. Због доминантног планинског терена у држави, мање од 8% земљишта се обрађује, а обрадиво земљиште је сконцентрисано у северним низијама и у џеповима долине Фергана.

Воде

[уреди | уреди извор]

Језеро Исик Кул у североисточном Тјен Шану је највеће језеро у Киргистану и друго највеће планинско језеро на свету после Титикаке. Велики снегови који падну током зиме изазивају пролећне поплаве које често изазивају велике штете.

Најважнија река у Киргистану је Кара Дарја, која тече кроз Ферганску долину у Узбекистан. Ова река са другом киргинстанком реком Нарином у Узбекистану образују реку Сир Дарју.

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

Клима

[уреди | уреди извор]

Историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја Киргистана
Главни град Бишкек

Киргизи су били номадски народ који су живели у простору степа средње Азије од реке Јенисеј преко Алтаја до Бајкалског језера. 840. године су победили државу Ујгура и основали своју властиту државу у простору Алтаја и Тјен Шана. С временом су се селили према југу у простор средње Азије где данас живе. У том простору су живела разна туркијска племена. 1207. су их победили Монголи (наследници Џингис-кана). Киргизи су током века били под великим утицајем Монгола, Кинеза и муслимана те су се мешали с разним народима. У 17. ст. су Киргизи ратовали против монголских Џунгура, а у 18. ст. су признали власт Кинеског царства за време династије Ћинг. У 19. веку је на простору Киргистана настао исламски Канат Коканд унутар којег су Киргизи прихватили ислам. Године 1876. Руси су окупирали Канат Коканд и тада су Киргизи постали део Руске Империје. Многи Киргизи су иселили у данашњи Авганистан.

Године 1918, на власт долазе комунисти након великих борби између комуниста и њихових противника који су имали значајан утицај у средњој Азији. Киргистан постаје део Совјетског Савеза. 1924. је основано Кара-Киргиско аутономно подручје, а 1926. Киргиска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република у склопу Руске Совјетске Социјалистичке Републике. 1936. је проглашена Киргиска Совјетска Социјалистичка Република која је била посебна република унутар Совјетског Савеза и није била део Русије. Под совјетском влашћу је дошло до драматичних промена у киргиском друштву. Забрањује се номадизам и оснивају нови градови и села у које се насељавају Киргизи. Оснива се индустрија и модернизује пољопривреда и сточарство. Развија се култура и књижевност те се стандардизује киргиски језик који је 1928. прихватио латиницу (дотад се писало арапским писмом), а 1941. ћирилицу.

Године 1990, долази до тензија између Киргистана и Узбекистана унутар Совјетског Савеза око подручја града Ош где живи већина Узбека. Дошло је до борби у којима је погинуло 300 особа. 1990. слаби моћ комуниста, а јача Киргиски демократски покрет чији представници улазе у парламент. У августу 1990. је изабран нови председник Аскар Акајев. 1991. је главни град Фрунзе преименован у Бишкек. Након распада Совјетског Савеза Киргистан је 31. августа 1991. прогласио независност. Акајев је победио на првим демократским изборима. У држави слаби привреда и јача сиромаштво. То доводи до незадовољства председником који је оптужен за изборну превару и свргнут 4. априла 2005. у Револуцији лала. На власт је дошао вођа опозиције Курманбек Бакијев.

И Бакијев је збачен након немира до којих је дошло 3. априла 2010. због поскупљења енергената, а која завршава бекством и оставком дотадашњег предсједника Курманбека Бакијева.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Киргизи

Административна подела

[уреди | уреди извор]
Административна подела Киргизије
  1. Бишкек (град)
  2. Баткенска област
  3. Чујска област
  4. Џалал-Абадска област
  5. Наринска област
  6. Ошка област
  7. Таласка област
  8. Исик-Кулска област
  9. Ош (град)

Привреда

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Constitution of the Kyrgyz Republic” (PDF). www.refworld.org. Constitution of Kyrgyzstan. „
    Article 5
    1. The state language of the Kyrgyz Republic shall be the Kyrgyz language.
    2. In the Kyrgyz Republic, the Russian language shall be used in the capacity of an official language.    ”     
  2. ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2013)
  3. ^ Or /ˌkɪərɡɪˈstɑːn/ keer-GIH-stahn or with the stress on the first syllable. See J. C. Wells, Longman Pronunciation Dictionary, 3rd ed. (Harlow, England: Pearson Education Ltd., 2008).
  4. ^ „Vladimir Putin to meet with Azerbaijani delegation”. News.Az. 22. 2. 2018. Архивирано из оригинала 25. 12. 2019. г. 
  5. ^ „BBC News – Kyrgyzstan profile – Leaders”. Bbc.co.uk. 14. 12. 2011. Приступљено 26. 3. 2013. 
  6. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 09. 04. 2014. 
  7. ^ Kyrgyzstan Архивирано на сајту Wayback Machine (27. новембар 2015) in the CIA World Factbook.
  8. ^ 5.01.00.03 Национальный состав населения. [5.01.00.03 Total population by nationality]. Bureau of Statistics of Kyrgyzstan (на језику: руски, киргиски и енглески). 2019. Архивирано из оригинала (XLS) 13. 11. 2018. г. Приступљено 17. 05. 2020. 
  9. ^ „World Economic Outlook Database, October 2019”. IMF.org. International Monetary Fund. Приступљено 14. 12. 2019. 
  10. ^ „GINI index (World Bank estimate) - Kyrgyz Republic”. data.worldbank.org. World Bank. Приступљено 22. 3. 2020. 
  11. ^ „Human Development Index (HDI)”. hdr.undp.org. HDRO (Human Development Report Office) United Nations Development Programme. Приступљено 11. 12. 2019. 
  12. ^ „Investigating Kyrgyzstan's ethnic violence: Bloody business”. The Economist. 12. 5. 2011. Приступљено 26. 3. 2013. 
  13. ^ „Foreigners in Kyrgyzstan: 'Will We Be Banned, Too?'”. EurasiaNet.org. 15. 6. 2011. Приступљено 26. 3. 2013. 
  14. ^ „Kyrgyz private armies incite "permanent revolution" – RT”. Rt.com. 17. 3. 2012. Приступљено 26. 3. 2013. 
  15. ^ „Kyrgyzstan: Economy globalEDGE: Your source for Global Business Knowledge”. Globaledge.msu.edu. 20. 12. 1998. Приступљено 26. 3. 2013. 
  16. ^ „Kyrgyz Republic Economy: Population, GDP, Inflation, Business, Trade, FDI, Corruption”. Heritage.org. Архивирано из оригинала 25. 02. 2021. г. Приступљено 26. 3. 2013. 
  17. ^ „BBC News – Kyrgyzstan profile – Timeline”. Bbc.co.uk. 10. 10. 2012. Приступљено 26. 3. 2013. 
  18. ^ „Kyrgyz Unrest”. EurasiaNet.org. Приступљено 26. 3. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Опште информације
Државне институције
Преглед
Вести
Фотографије

ТВ емисије

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Киргистан&oldid=28463260”