Пређи на садржај

Вуковарска ада

С Википедије, слободне енциклопедије
Вуковарска ада
Вуковарска ада
Сателитски снимак Дунава код Вуковара
Основни подаци
Регије  Војводина / Вуковарско-сремска жупанија
Државе  Србија /  Хрватска
Површина 32.000 m² (3,2 ha)
Становништво
Политика
Статус под спором
Сукоби  Србија и  Хрватска

Вуковарска ада је речно острво на Дунаву које се налази у близини Вуковара. Територија је под спором између Хрватске и Србије.

Географија

[уреди | уреди извор]

Вуковарска ада налази се са источне стране Дунава. Од српске обале дели је узак канал ширине 20-30 метара, док је најмања удаљеност до обале Хрватске најмање 250 метара. Облик острва подсећа на бумеранг окренут врхом према Хрватској. Дужина острва је око 3,8 километара, а максимална ширина приближно 600 метара. Острво је богато пошумљено. Површина се протеже на око 32 хиљаде квадратних метара, у зависности од водостаја Дунава. Пешчана плажа је уређена за купаче.[1]

Оспорена гранична линија

[уреди | уреди извор]

Током 1991. године проглашена је аутономна област Славонија, Барања и Западни Срем, чији је главни град био Вуковар. Наредне године, недуго пре распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, ушла је у састав Републике Српске Крајине. Рат у Хрватској, који је трајао све време до 1995. окончан је Ердутским споразумом.[2] Читаво подручје је 1998. интегрисано у састав Републике Хрватске.[3]

Став Бадентерове арбитражне комисије био је да границе држава треба да следе поделу савезних република које су биле у саставу бивше државе.[4] Евентуална промена граница условљена је међусобним споразумом који би, према оцени комисије, требало да склопе суседне државе.[5] Тиме је, међутим, настао српско-хрватски гранични спор око поделе земљишта које се налази око корита Дунава. Од заједничке границе две државе са Мађарском на северу простире се Специјални резерват природе Горње Подунавље. Уз њега су са српске стране смештени атари села Бачки Брег, Колут, Бездан, у ком се налази најзападнија тачка државе, затим Бачки Моноштор и Купусина. Са јужне стране општине Апатин, поред резервата су места Сонта и Богојево.[Извори 1] Меандри реке утицали на разуђеност граничне линије ка југу све до Бачке Паланке са српске, односно Илока са хрватске стране. У том подручју налазе се два највећа речна острва, Шаренградска и Вуковарска Ада. Обе су до разједињења СФРЈ биле у саставу Социјалистичке Републике Хрватске. Србија је одбила да прихвати границу у тим оквирима, сматравши да она треба да иде средином пловног тога реке. Као аргумент је узето такво решење које је примењено у другим случајевима, односно чињеница да се ток реке временом изменио. С друге стране, Хрватска је усвојила одлуку Арбитражне комисије, позивајући се на катастарске књиге из времена Аустроугарске монархије.[13] Укупна државна граница Србије и Хрватске износи 252 километра, од чега 138 чини ток Дунава. Према истим катастарским документима, Хрватска је своја потраживања са леве стране Дунава проценила на око 10.000 хектара, а део те површине налази се у саставу градских подручја Сомбора, Апатина и Бачке Паланке. У различитим изворима наведено је да Србија полаже право на површину између 900 и 3.000 хектара са десне обале реке.[Извори 2]

Поглед на Вуковарску аду са Дунава

Споразум Вуковара и Бача

[уреди | уреди извор]

До 2006. године границу је обезбеђивала Војска Србије, због чега приступ подручју није био дозвољен са хрватске стране.[19] Договор две државе био је да се контрола врши по пола, средином пловног тока Дунава.[20] Након тога је потписан споразум којим је омогућено кретање држављана обе земље ка Вуковарској ади у периоду од 7 до 20 часова, без пограничне пропуснице.[21] Контролу је надаље преузела гранична полиција. На тај начин је Вуковарска ада постала доступна као излетиште после 16 година.[22] Споразумом између тадашњих општина Вуковар у Хрватској и Бач у Србији, договорено је успостављање трајектне линије за превоз људи и возила преко Дунава. Са радом је средином 2007. године почела скела, а три године касније на поклон је добијен трајект од холандске владе. Пловило под називом Голубица саобраћало је до 2013. године када је Хрватска постала чланица Европске уније. Услед размимоилажења ставова по питању споразума о малограничном прелазу, после тога је била ван функције, а Град Вуковар је 2017. огласио могућност продаје или давања у закуп.[Извори 3]

Вуковарска ада је у наредном периоду постала значајно туристичко место у летњем периоду за људе са обе стране Дунава.[Извори 4] Међутим, спор по питању власништва два речна острва остао је на снази и током следеће деценије. Статус Шаренградске и Вуковарске аде означен је као највећа препрека на путу ка решењу проблема. И док је Хрватска инсистирала на катастарским књигама, Србија се позивала на Закон о установљењу и устројству Војводине из 1945. године. Као крајња могућност више пута је напомињана међународна арбитража.[Извори 5]

Збирни извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ [6][7][8][9][10][11][12]
  2. ^ [14][15][16][17][18]
  3. ^ [23][24][25][26][27][28][29][30][31]
  4. ^ [32][33][34][35][36]
  5. ^ [37][38][39][40][41][42]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ljeto na Vukovarskoj adi” (на језику: хрватски). turizamvukovar.hr. Приступљено 3. 7. 2020. 
  2. ^ „Kronologija domovinskog rata”. Ministarstvo obrane Republike Hrvatske (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 12. 08. 2004. г. Приступљено 4. 7. 2020. 
  3. ^ „▶ Foreign Media Monitoring Morning Edition” [Јутарњи преглед преглед иностраних медија]. УНМИК (на језику: енглески). 29. 7. 2002. Архивирано из оригинала 16. 4. 2008. г. Приступљено 4. 7. 2020. 
  4. ^ „The Opinions of the Badinter Arbitration Committee A Second Breath for the Self-Determination of Peoples” [Мишљења Бадинтерове арбитражне комисије Други дах за самоопредељење народа] (PDF). European Journal of International Law (на језику: енглески). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 2. 2005. г. Приступљено 4. 7. 2020. 
  5. ^ „Uz godišnjicu međunarodnog priznanja Republike Hrvatske: Razvojni put stjecanja hrvatske neovisnosti”. geografija.hr (на језику: хрватски). 15. 1. 2005. Архивирано из оригинала 29. 10. 2005. г. Приступљено 4. 7. 2020. 
  6. ^ Илић, Јован; Станковић, Сава (1. 9. 2007). „Од Келебије па до Растелице...”. Политика. Приступљено 6. 7. 2020. 
  7. ^ „Susreti na tromeđi Srbije, Mađarske i Hrvatske” (на језику: хрватски). Хрватска ријеч. 10. 8. 2012. Приступљено 6. 7. 2020. 
  8. ^ „Богојево, Војводина”. Гугл мапе. октобар 2014. Приступљено 6. 7. 2020. 
  9. ^ „Посетите Бездан - Место на тромеђи Србије, Мађарске и Хрватске”. vojvodina.travel. 31. 7. 2018. Приступљено 6. 7. 2020. 
  10. ^ Pašin, Grozdana (1. 8. 2018). „Bezdan, mesto na tromeđi Srbije, Mađarske i Hrvatske”. Удружење туристичких новинара Србије. Приступљено 6. 7. 2020. 
  11. ^ „Ćošak Hrvatske”. Гугл мапе. мај 2020. Приступљено 6. 7. 2020. 
  12. ^ Antony, I. (21. 6. 2020). „Sedam pitanja i sedam odgovora kandidata HSP-a u Devetoj izbornoj” (на језику: хрватски). maxportal.hr. Приступљено 6. 7. 2020. 
  13. ^ „Predsjednik Mesić otvorio međunarodno prvenstvo RH u daljinskom plivanju”. Hina (на језику: хрватски). Предсједник Републике Хрватске. 28. 8. 2004. Архивирано из оригинала 10. 6. 2007. г. Приступљено 4. 7. 2020. 
  14. ^ Вуксановић, М.; Маркотић, Т. (12. 12. 2004). „Ко мути Дунав”. Вечерње новости. Приступљено 4. 7. 2020. 
  15. ^ „Vukovarska ada za opuštanje”. Б92. 29. 7. 2006. Приступљено 3. 7. 2020. 
  16. ^ „HR za fleksibilno rešenje granica”. Танјуг. Б92. 29. 2. 2012. Приступљено 4. 7. 2020. 
  17. ^ Getto, Ivica (10. 2. 2017). „Zaboravljeni Hrvati u Kenđiji uzimaju srpsko državljanstvo” (на језику: хрватски). Глас Славоније. Приступљено 6. 7. 2020. 
  18. ^ „Спор Србије и Хрватске око границе – позиције и даље удаљене”. Танјуг. Радио-телевизија Србије. 17. 2. 2019. Приступљено 6. 7. 2020. 
  19. ^ Žabec, Krešimir (30. 10. 2006). „Srpska vojska povukla se s granice s Hrvatskom” (на језику: хрватски). Јутарњи лист. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 4. 7. 2020. 
  20. ^ Barišić, Marko (13. 2. 2002). „Vukovarska ada je sastavni dio grada Vukovara” (PDF) (на језику: хрватски). Вјесник. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 9. 2008. г. Приступљено 4. 7. 2020. 
  21. ^ „Vukovarska Ada nakon 16 godina otvorena za kupanje”. Dnevnik.hr (на језику: хрватски). 31. 7. 2006. Приступљено 4. 7. 2020. 
  22. ^ Butigan, S. (31. 7. 2006). „Vukovarci nakon 16 godina ponovo na svojoj adi” (на језику: хрватски). Јутарњи лист. Приступљено 4. 7. 2020. 
  23. ^ J, S. (2005). „Uskoro trajekt Vukovar - Bač”. Српско културно друштво Просвјета. Архивирано из оригинала 08. 02. 2012. г. Приступљено 4. 7. 2020. 
  24. ^ „Besplatan trajekt na liniji Bač - Vukovar”. Вечерње новости. ekapija.com. 30. 6. 2007. Приступљено 4. 7. 2020. 
  25. ^ „Krenuo trajekt Bač-Vukovar”. mondo.rs. 1. 7. 2007. Приступљено 6. 7. 2020. 
  26. ^ „Трајектом од Вуковара до Бача”. Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 15. 10. 2009. Приступљено 6. 7. 2020. 
  27. ^ „Trajekt na liniji Vukovar-Bač stoji već dve nedelje zbog PDV-a”. Танјуг. Блиц. 17. 10. 2010. Приступљено 4. 7. 2020. 
  28. ^ Копривица, П. (20. 10. 2010). „„Голубица” повезује Вуковар и Бач”. Политика. Приступљено 4. 7. 2020. 
  29. ^ „Trajekt "Golubica" povezuje Vukovar i Bač”. Радио Осијек (на језику: хрватски). Хрватска радио-телевизија. 25. 11. 2010. Приступљено 6. 7. 2020. 
  30. ^ Obrenović, Mladen (10. 12. 2010). „Vukovar i Bač dobili krila” (на језику: хрватски). portalnovosti.com. Приступљено 6. 7. 2020. 
  31. ^ Butigan, Sanja (9. 2. 2017). „Trajekt povezivao Vukovar i Bač, u EU izgubio svrhu?” (на језику: хрватски). Глас Славоније. Приступљено 6. 7. 2020. 
  32. ^ „Vukovarski otok na Dunavu opet pun izletnika” (на језику: хрватски). Глас Славоније. 15. 7. 2013. Приступљено 6. 7. 2020. 
  33. ^ Bradarić, Branimir (4. 7. 2015). „Vukovarska ada otvorena za sve izletnike” (на језику: хрватски). Вечерњи лист. Приступљено 4. 7. 2020. 
  34. ^ Petrinović, Marija; Bajto, Amoreta (7. 7. 2016). „Čarolija ljeta u Vukovaru: Vukovarska ada na Dunavu”. Радио ХРТ (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 03. 07. 2020. г. Приступљено 3. 7. 2020. 
  35. ^ Bradarić, Branimir (21. 6. 2017). „Omiljeno izletište,Vukovarska ada, postala novi turistički proizvod” (на језику: хрватски). Вечерњи лист. Приступљено 3. 7. 2020. 
  36. ^ Matić, Ivan (19. 8. 2018). „Vukovarska ada jedna od deset omiljenih plaža uz rijeke i jezera u Hrvatskoj” (на језику: хрватски). press032.com. Приступљено 3. 7. 2020. 
  37. ^ „Шарена граница око Шаренграда”. pressrs.ba. РТВ БН. 10. 8. 2016. Приступљено 6. 7. 2020. 
  38. ^ „Граница Србије и Хрватске на Дунаву – договор или арбитража”. Радио-телевизија Србије. 7. 7. 2017. Приступљено 3. 7. 2020. 
  39. ^ Ćirković, Ruža (13. 2. 2018). „Granica sa Hrvatskom: Dunav, Šarengradska ada, Vukovarska ada”. ekonomskevesti.com. Приступљено 6. 7. 2020. 
  40. ^ „Ko će ispisati granicu Srbije i Hrvatske?”. Танјуг. 021.rs. 17. 2. 2018. Приступљено 3. 7. 2020. 
  41. ^ „Granica Srbije i Hrvatske: Život na granici ne čeka političare”. Би-Би-Си. Данас. 3. 8. 2018. Приступљено 3. 7. 2020. 
  42. ^ „Шаренградска и Вуковарска ада, највећи камен спотицања у договору Србије и Хрватске”. radiodunav.com. 17. 2. 2019. Приступљено 3. 7. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Вуковарска ада на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вуковарска_ада&oldid=27724296”