Пређи на садржај

Вук Љубисављевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Вук Љубисављевић
Вук Љубисављевић са скулптуром Првак
Лични подаци
Датум рођења(1987-09-23)23. септембар 1987.(37 год.)
Место рођењаБеоград, СФРЈ
Уметнички рад
Пољевајарство, сликарство

Вук Љубисављевић (Београд, 1987) српски је вајар и сликар.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Своје радове је почео да излаже 1996. године на 32. Дечијем октобарском салону у Београду (Змај, темпера и Робин Худ, фломастер). Већ наредне 1997. године почео да похађа Атеље за примењену уметност у Дечијем културном центру у Београду и на наредна три салона од 1997. до 2000. године је учесник Дечијег октобарског салона у Београду, када је 2000. године на 35. Дечијем октобарском салону у Београду добио III награду за рад Пасторала, теракота.

Дипломирао је 2011. године на Факултету примењених уметности у Београду, Одсек примењено вајарство, у класи професора Зорице Јанковић. У Дечијем културном центру у Београду 2011. године одржава неколико радионица под називом „Како настаје скулптура“, а 2014. године реализује пројекат „ДОМАЋИ РЕДИМЕЈД“ у просторијама галерије Сулуј у Београду.

Од 2014. године је редован члан УЛУС-а и УЛУПУДС-а.

Самосталне изложбе

[уреди | уреди извор]
  • 2011. прва самостална изложба „Израстање“ у галерији Дечијег културног центра у Београду.[2]
  • 2013. Ликовна галерија, Горњи Милановац[3]
  • 2013. изложба „Нас троје“ Установа културе Пароброд, Београд[4]
  • 2014. Установа културе Вук Караџић, Београд
  • 2015. Галерија Стара капетанија, Београд[5]

Групне изложбе

[уреди | уреди извор]
  • 2010.
10. Међународни бијенале уметности минијатуре, Горњи Милановац
  • 2011.
II међународни фестивал уметности Ш.У.Н.Д (шта уметност нуди друштву) где добија награду за скулптуру[6]
Дипломска изложба „Диплома 11“ у Музеју примењених уметности у Београду
18. Београдска мини-арт сцена, Галерија Сингидунум Београд
III међународна изложба минијатуре, Галерија Траг Београд
  • 2012.
Галерија Кулоарт (Математичка гимназија Београд, изложба одржана у склопу академије, поводом школске славе, тематски је посвећена лику и делу Светог Саве)
Земунски салон, Галерија Стара капетанија
Изложба „Улупудс је видљив“, у склопу велике изложбе Дизајн 2012 на 50. јубиларном сајму намештаја
19. Београдска мини-арт сцена, Галерија Сингидунум Београд
„АРТ ФУЗИОН“, манифестација са скулптуром „Последња песма балалајке“
  • 2013.
Изложба „Мини експо“, Галерија Перо Београд
„19. Изложба ускршњих јаја“, Галерија Перо Београд
Изложба вајара Србије у Железничком музеју у Београду, у организацији вајарске секције УЛУС-а
Изложба „Путеви и трагови“, изложба вајарске секције УЛУПУДС-а, поводом обележавања 60 година од настанка удружења и вајарске секције
„АРТ ФУЗИОН“ манифестација са сликом „Дунавски наутилус“
20. Београдска мини-арт сцена, Галерија Сингидунум Београд
  • 2014.
Изложба „Нови чланови 2014.“, Уметнички павиљон Цвијета Зузорић у Београду
Изложба „Новопримљени чланови улупудса 2014.“, Галерија СУЛУЈ у Београду
11. Међународни бијенале уметности минијатуре, Горњи Милановац
Изложба Фрагменти савремене скулптуре у Културном центру Новог Сада
Изложба Фрагменти савремене скулптуре у Дому културе Чачак
Изложба вајара Србије у кући Краља Петра у Београду
Земунски салон, Галерија Стара капетанија у Беопграду
  • 2015.
47. мајска изложба у кући Ђуре Јакшића у Београду

Изведена дела

[уреди | уреди извор]
  • 2007. медаља Сретен Костић - први српски шофер, за музеј аутомобила у Београду, (медаљу Музеј сваке године додељује заслужним појединцима поводом дана музеја).
  • 2012. скулптура Заштитница у просторијама Математичке гимназије у Београду.
  • 2012. медаља за Фестивал дечијих хорова (FEDEXO) у Београду
  • 2012. статуета за награду Богумил Карлаварис за 2012 годину, која се доделила на првој дидактичкој изложби Мудрост чула у Београду
  • 2012-2015. поклон скулптура, поводом Сусрети деце Европе Радости европе Београд коју добијају представници страних земаља учесница, као и домаћи представници школа које су учествовале у догађају
  • 2014. скулптура Последња балалајка (попрсје Цара Николаја II) у просторијама руског центра Филолошког факултета у Београду.
  • 2014. попрсје Кнеза Михаила Обреновића и Књегиње Јулије Обреновић, рељеф Кнеза Михаила Обреновића које се налазе у ликовној збирци Историјског музеја Србије.

Галерија радова (избор)

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Artinfo portal/Vuk Ljubisavljević”. Архивирано из оригинала 12. 08. 2015. г. Приступљено 10. 07. 2015. 
  2. ^ СВЕВЛАД/Извајани богови Вука Љубисављевића
  3. ^ Културни центар Горњи Милановац/Вук Љубисављевић-скулптура и цртежи
  4. ^ „УК Пароброд/Изложба "Нас троје". Архивирано из оригинала 11. 07. 2015. г. Приступљено 10. 07. 2015. 
  5. ^ „Artinfo vesti/ Otvorena izložba - Stara kapetanija”. Архивирано из оригинала 11. 07. 2015. г. Приступљено 10. 07. 2015. 
  6. ^ „Š.U.N.D. 2011”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2015. г. Приступљено 10. 07. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]