В (ћириличко)
Ћириличко слово В | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
![]() | ||||||
Бројевна вредност: 2 | ||||||
Позиција у Уникоду | ||||||
Велико: U+0412 | ||||||
Мало: U+0432 | ||||||
Слова словенских језика | ||||||
А | А́ | А̀ | А̄ | Б | В | Г |
Ґ | Ѓ | Д | Ђ | Е | Ѐ | Е́ |
Е̄ | Ё | Є | Ж | З | З́ | Ѕ |
И | Ѝ | И́ | І | Ї | Й | Ј |
К | Ќ | Л | Љ | М | Н | Њ |
О | О́ | О̀ | Ō | П | Р | С |
С́ | Т | Ћ | У | У́ | У̀ | Ў |
Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш | Щ |
Ъ | Ы | Ь | Э | Ю | Я | |
Слова несловенских језика | ||||||
Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ |
Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ | Ԃ | Ꚉ |
Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ | Ӂ | Җ | Ӝ |
Ԅ | Ӟ | Ҙ | З̌ | З̱ | З̣ | Ԑ |
Ӡ | З́ | Ԇ | Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ |
Қ | Ӄ | Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ |
Ӆ | Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ |
Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ | Ԋ | Ӧ |
О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ | Ҧ | Ҏ |
Р̌ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | Ҭ | Ꚑ | Ԏ |
Ӯ | Ӱ | Ӳ | Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ |
Ҳ | Ӽ | Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ |
Ӵ | Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ | Ҿ |
Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ | Э̆ | Э̄ |
Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ | Є̈ | Я̆ | Я̄ |
Я̆ | Я̈ | Ԙ | Ԝ | Ӏ | ||
Историјска слова | ||||||
Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ꙋ | Ѡ | Ѽ | Ѿ |
Ҁ | Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ |
Ѩ | Ѭ | Ѯ | Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ |
Ꙟ | Ꚏ | Ꚗ | Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | Ꙑ |
Ꙭ | Ꙩ | ꙮ | ||||
Диграфи ћирилице | ||||||
Сва слова ћирилице |
В в (В в; искошено: В в) је ћириличко слово, еквивалент латиничном слову V и грчком слову бета (Β β).
Историја[уреди | уреди извор]
Слово В, као и слово Б, настало је од грчког слова бете (Β β), које је представљало /v/.
У старословенској азбуци је имало име вѣдѣ, што је значило »знам«.
У ћириличком бројевном систему, слово В је имало вредност броја 2.
Облик[уреди | уреди извор]
Велико ћириличко слово В (лат. V) истог је облика као велико латиничко слово B (ћир. Б).
Употреба[уреди | уреди извор]
Најчешће представља звучни уснено-зубни фрикатив /v/, али:
У руском и бугарском, на крају речи или пред безвучним сугласником, представља безвучно /f/, а пре самогласника који врши палатализацију представља /vʲ/.
У стандардном украјинском, слово В на крају речи изговара се као /w/.
Неки Украјинци овако изговарају слово В и кад стоји иза сугласника, а неки у било ком положају. У источној Украјини, слово В на крају речи може представљати безвучно /f/ (ово се сматра русизмом, јер се у стандардном украјинском обезвучавање сугласника на крају речи не врши); нпр., стандардни изговор речи »сказав« („он је рекао”) је /skazaw/, али у источној Украјини, та реч би се највероватније изговорила као /skazaf/.
У белоруском, слово В представља звук /v/. Пред сугласником и на крају речи, прелази у кратко у (Ў ў), које представља /w/; нпр., белоруска реч за »језик« је „мова”, али њен придевски облик је „моўны”, а генитив множине (настаје уклањањем крајњег ⟨а⟩) је „моў”.
У русинском, слово В представља глас /v/, а на крају речи глас /w/.
У српском, слово В представља гласове /ʋ/ или /v/, у зависности од говорника.
У македонском, слово В представља /ʋ/, али на крају речи представља /f/, нпр., „бев” (»бех«) [bɛf].
У монголском, калмичком и дунганском, слово В се употребљава за /w/.
Слична и сродна слова[уреди | уреди извор]
- Β β : Грчко слово бета
- Б б : Б, слово ћирилице
- B b : B, слово латинице
- V v : V, слово латинице
- W w : W, слово латинице
Рачунарско кодирање карактера[уреди | уреди извор]
Знак | В | в | ||
---|---|---|---|---|
Назив у Уникоду | CYRILLIC CAPITAL LETTER VE | CYRILLIC SMALL LETTER VE | ||
Врста кодирања | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална |
Уникод | 1042 | U+0412 | 1074 | U+0432 |
UTF-8 | 208 146 | D0 92 | 208 178 | D0 B2 |
Нумеричка референца знака | В | В | в | в |
KOI8-R and KOI8-U | 247 | F7 | 215 | D7 |
CP 855 | 236 | EC | 235 | EB |
Windows-1251 | 194 | C2 | 226 | E2 |
ISO-8859-5 | 178 | B2 | 210 | D2 |
Mac Cyrillic | 130 | 82 | 226 | E2 |
Литература[уреди | уреди извор]
- Thomas, Paul-Louis (2012). Grammaire du bosniaque, croate, monténégrin, serbe. Paris. ISBN 978-2-7204-0490-0.