Пређи на садржај

Габријела Леви

С Википедије, слободне енциклопедије
Габријела Леви
Лични подаци
Датум рођења(1886-01-11)11. јануар 1886.
Француска
Датум смрти1935.(1935-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (48/49 год.)
Француска
ПребивалиштеФранцуска
Научни рад
ПољеНеурологија
ИнституцијаБолница Пол Бруи
Познат поЛерми-Левијево синдром, Руси-Левијева болест

Габријела Леви (фр. Gabrielle Lévy, Париз, 11. јануар 18861935. била је француски неуролог, зазлужна за откриће Лерми-Левијевог синдрома и Руси-Левијеве болести.[1]

Епоними[уреди | уреди извор]

Следеће две болести, за чије откриће је заслужна Габријела Леви назване су по њој:

Лерми-Левијев синдром — лагано напредујуће парализе након можданог удара, са непрекидним кореографским покретима руку и ногу и визуелним и аудиторним халуцинацијама,[2][3]

Руси-Левијева болест — спиноцеребеларна дегенерације са атрофијом мишића.[4]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Рођена је 11. јануара 1886, године у Паризу у коме је завршила медицински факултет 1918. године.

Након дипломирања радила је пет година у лабораторији у Салпетријер. Године 1925. године именована је за лекара у Болници Пол Бруи. Њен ментор и сарадник била је Пјер Мари (1853—1940), са којом је сарађивала на истраживању неуролошким последица код особа рањених током Првог светског рата, али и у многим другим областима неурологије.

Након бројних истраживања проистекла је њена докторска дисертација коју је одбранила 1922. године под називом Касне последица епидемијског енцефалитиса.

Њено главно поље интересовања била неуропсихијатрија.

Преминула је 1935. године, само годину дана након што јој је постављена дијагноза у болници Пол—Бруи прогресивног малигног поремећаја нервног система 1934. године.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • J. J. Lhermitte, G. Levy: Phénomènes d’allucinose chez une malade presentant une torsion et une contracture athetoides intentionnelles du bras. Société de Neurologie de Paris, May 7, 1931.
  • G. Roussy, G. Lévy: Sept cas d’une maladie familiale particulière: Troubles de la marche, pieds bots et aréflexie tendineuse généralisée, avec, accessoirement, légère maladresse des mains. Revue neurologique, Paris, 1926, 1: 427-450. La dystasie aréflexique héréditaire. Presse médicale, Paris, 1932, 40: 1733.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Koehler, Peter J. (2018). „Gabrielle Lévy and the Roussy-Lévy syndrome”. Journal of the History of the Neurosciences. 27 (2): 117—144. PMID 29469679. S2CID 3484750. doi:10.1080/0964704X.2018.1423848. 
  2. ^ „Lhermitte-Lévy syndrome”. www.whonamedit.com. Приступљено 30. 5. 2018. 
  3. ^ J. J. Lhermitte, G. Delthil, Garnier: Syndrome contralateral du noyau rouge avec hallucinations visuelles et auditives. Revue neurologique, Paris, 1938, 70: 623-628.
  4. ^ Notice nécrologique parue dans : Journal of Nervous and Mental Disease, Baltimore, 1935, 81: 725.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]