Галатеја (сателит)
| Галатеја | |
|---|---|
|
| |
| Планета | Нептун |
| Откриће | |
| Открио | Стивен Синот |
| Датум открића | 28. јул 1989. |
| Карактеристике орбите | |
| Екцентрицитет | 0.00004 |
| Период револуције | 0.42874431 дана |
| Нагиб | 0,052° |
| Физичке карактеристике | |
| Средњи полупречник | (176 ± 8) (204 × 184 × 144 (±~10)) km |
| Маса | 2.12×1018[1] kg |
| Густина | 0.75[2] g/cm³ |
| Гравитација | 0.018 m/s² |
| Магнитуда | 21.9 |
| Албедо | 0,08[2] |
Галатеја (грч. Γαλάτεια) је четври по реду унутрашњи сателит Нептуна. Позната је и под именом Нептун VI.
Откриће и именовање
[уреди | уреди извор]Галатеју је открио Стивен Синот крајем јула 1989. године са фотографија које је направила сонда Војаџер 2. Тада је добила привремено име S/1989 N 4.[3]Откриће је објављено 2. августа 1989. Име је добила по Галатеји, једној од Нереида и кћерки бога Нереја и његове жене Дориде.
Физичке карактеристике
[уреди | уреди извор]Галатеја је веома неправилног облика. Највероватније је настала поновним спајањем честица неког од Нептунових сателита који су се разбили услед пертурбација путање Тритона након заробљавања тог месеца у веома ексцентричној орбити.[1]
Са димензијама од 204 × 184 × 144 километара Галатеја је пети по величини Нептунов сателит. Процењена температура износи 51 К. Око Нептуна се креће у директном смеру стврајући готово савршено кружну орбиту на просечној удаљености од 61,953 километара.
Галатеја орбитира испод Нептунове синхроне орбите, па се полако спирално креће ка унутрашњости и може евентуално ући у Нептунову атмосферу, или се разбити о планетарни прстен након преласка Рошеове границе.
Галатеја је највероватније пастирски сателит Нептуновог Адамсовог прстена који се налази 1.000 километара изван своје орбите. Орбитална резонанца у односу 42:43 са Галатејом сматра највероватнијим узроком јединственог облика овог прстена у виду конвексних лукова.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Porco, C.C. (1991). „An Explanation for Neptune's Ring Arcs”. Science. 253 (5023): 995—1001. Bibcode:1991Sci...253..995P. PMID 17775342. doi:10.1126/science.253.5023.995.
- ^ а б „Planetary Satellite Physical Parameters”. JPL (Solar System Dynamics). 24. 10. 2008. Приступљено 12. 1. 2015.
- ^ Marsden, Brian G. (2. 8. 1989). „Satellites of Neptune”. IAU Circular. 4824. Приступљено 12. 1. 2015.
